Tomin tajkun sa poternicom-i dalje jaše! Da li u Kragujevcu stoji iza kupovine preduzeća „FIlip Kljajić“!?

Sedam godina srpske nadležne institucije odlučuju o epilogu naizgled jasne situacije, o izručenju bugarskog biznismena Cvetana Vasileva za kojim je Bugarska raspisala poternicu 2014. godine. Pitanje izručenja stiglo je i do evropskih zvaničnika, o njemu su razgovarali predsednici Srbije i Bugarske, ali do sada ništa konkretno nije učinjeno, a Vasilev bezbrižno boravi u Srbiji godinama, gde je čak predstavljen i kao značajni investitor. Zbog svega ovoga otvara se pitanje ko štiti Cvetana Vasileva i da li njegove prijateljske relacije za bivšim i sadašnjim srpskim funkcionerima imaju veze sa tim, pita se nova.rs u svom tekstu. 

Slučaj bugarskog bankara Cvetana Vasileva ponovo je u žižu javnosti dospeo ove godine, kada je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo rešenje Višeg suda o izručenju Vasileva Bugarskoj i vratio slučaj na ponovno odlučivanje jer su, kako su naveli, učinjene ozbilje povrede krivičnog postupka. Ova situacija uopšte ne bi bila čudna da nije već viđeno kako se ponavlja iznova i iznova.

Umešan u malverzacije teške 1,3 milijardi evra

Vasilev, koji je inače bio većinski vlasnik Korporativne komercijalne banke (CCB), četvrte po veličini u Bugarskoj, je u Srbiju pobegao 10 dana pre nego što su bugarski nadležni organi raspisali poternicu sa njim zbog milionskih malverzacija.

Interpolova poternica

Sigurno gnezdo je svio u Srbiji, gde je dve godine ranije postao vlasnik Srpske fabrike stakla iz Paraćina, prilikom čega je prestavljen kao značajan i pouzdan investitor. Tu fabriku uspeo je da više puta dovede do stečaja.

U međuvremenu, Vasilev je, kao bivši većinski akcionar banke, optužen za umešanost u 144 slučaja pronevere sredstava i preti mu kazna od 10 do 20 godina zatvora.

Osamnaest optuženih u tom procesu opisani su u optužnici od 11.000 strana kao kriminalna grupa odgovorna za proneveru koja se odnosi na 2,6 milijardi leva (1,3 milijardi evra) i čije malverzacije su „ugrozile stabilnost bugarskog bankarskog sistema i njene finansijske sigurnosti“.

Krivična dela koja se bugarskom bankaru stavljaju na teret naizgled bi bila dovoljan razlog za izručenje osobe koja se našla i na Interpolovoj listi najtraženijih. Međutim, ne treba zaboraviti da je Vasilev tokom protekle decenije uspostavio čvrste veze u Srbiji.

Naime, bankar i biznismen je 2014. uplatio fondaciji Dragice Nikolić, supruge tadašnjeg predsednika Srbije, donaciju od 1,2 miliona dinara. To je potvrdio i bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić odgovarajući na pitanje Insajdera. Vasilev je kasnije u razgovoru za beogradske portale negirao da je ikada finansirao Fondaciju.

Rad Fondacije Dragice Nikolić- državna tajna! 

Finansiranje rada Fondacije „Dragice Nikolić“ bez malo je proglašen državnom tajnom.

Međutim, Tomislav Nikolić je rekao da je Vasilev uplatio 200 miliona tokom poplava u Srbiji 2014. i da Fondacija nije imala razloga da tu donaciju odbije.

“Milijardu i 200 miliona dinara je Fondacija donela u Srbiju, a vi me pitate da li je Cvetan Vasilev uplatio 200.000 dinara. I sad ja s vama treba da razgovaram kao s čovekom koji ozbiljno shvata Srbiju“, rekao je Nikolić odgovarajući na pitanje novinara Insajdera.

U Kragujevcu jedini dokaz  o sponzorima Fondacije jeste tabla u Kliničkom centru Srbije iz 2014. godine. Na tabli je između ostalog objavljeno da je jedan od donatora preduzeće „Jezero“ iza koje stoji Goran Kojović- Koja. Ovaj primer ponajbolje ilustruje kako je funkcionisao odnos donator- Fondacija.

Kojović je u Kraguejevcu u vreme vladavine porodice Nikolić dobio unosne poslove na državnim projektima: Izgradnja zgrade matičnih ćelija, javne garaže, Palata pravde, Data centra, stanova za pripadnike snage bezbednosti…

Kojović slovi za kontraverznog bisnismena čiju je poslovnu karijeru obeležilo niz skandala, počev od saradnje sa Pribojskom bankom čiji se direktor obesio do optužica za silovanje maloletnica od kojih je oslobođen posle povlačenja izjava svedoka.

Viđan je na Andrićevom vencu ali i na porodičnom imanju Nikolića u selu Bajčetina.

 

O njemu je u Skupštini Srbije 2017. godine govorio tada opozicioni poslanik Zoran Živković nazivajući ga „velikim prijateljem bivšeg predsednika Srbije, sadašnjeg predsednika Srbije, mnogih srpskih političara, mnogih članova vladajuće stranke u Srbiji“, pisala je RSE. Da li je donacijom Nikolićima sebi kupio azil u Srbiji još jednom je upitao Sergej Trifunović prošle godine podsetivši da se bugarsko tužilaštvo, zbog tog slučaja, žalilo Generalnom sekretarijatu Saveta Evrope i Evropskom komitetu za probleme kriminala, a od predsednika EP i EK zatražilo da procene spremnost Srbije da, kao kandidat za članstvo u EU, primenjuje načela vladavine zakona.

CVETEV STOJI IZA kupovine „Filipa Kljajića“ !?

U Kragujevcu se na desetogodišnjici privatizacije nekadašnjeg preduzeća  DP Industrija galovih tehničkih lanaca, transportnih i skladišnih sistema „Filip Kljajić“, koje je prodato 15. aprila 2008. godine pojavila bugarska kompanija Centralna remontna baza iz Pernika i vlasnik Angel Slavčev Hristov. Od sindikata do gradskih vlasti pali su hvalospevi o uspešnoj privatizaciji fabrike.

U Agenciji za privredne registre stoji da je  IKBG INFRASTRUCTURE COMPANY D.O.O. KRAGUJEVAC koji je formalnu vlasnik „Filipa Kljajića“ osnovan 13. februara 2014.godine,  a da je direktor Krasimir Stoychev Ivanov, takođe bugarski državljanin. Preduzeće je registrovano na adresu Dragoslava Srejovića 49 u Kraguejvcu, kao i aktivno preduzeće FKK Filip Kljajić Industry kako je puno ime ovog preduzeća danas. U ovdašnjim privrednim krugovima priča se da iza svega stoji upravo Cvetev. Igrom slučaja ili ne, baš negde u vreme osnivanja IKBG Cvetev je uplatio donaciju u Fondaciju „Dragica Nikolić“.

Izvor: UCENTAR