Moć „unutrašanjih“ informatora
Sindrom „špijuna“ u Srbiji postoji duže od 100 godina i to se vidi i u komedijama Branislava Nušića i čuvenog sreskog špijuna Alekse Žunjića sa vizitkartom. Srbija ima mnogo patriota i to je pre svega narod koji je izdržao sve nedaće od 1991 godine do danas. Ima i svoje špijune. Oni se mogu podeliti na unutrašnje i spoljašnje, vidljive i nevidljive. Unutrašnji „špijuni“ su rezidenti nikada ne lustriranih službi bezbednosti kojih u Srbiji ima najmanje 50 000 i to su građani koji su kao „patriote“ saradnici, informatori i koji su prirodni produžetak UDBE odnosno današnje BIA kao i vojnih službi bezbednosti. Među unutrašnjim špijunima su i partijski kadrovi stranaka na vlasti ili onih koju su sada opozicija, a bili su ranije vlast. Srbija danas ima više od 1,2 miliona članova raznih partija. Ako bi uzeli da 10 odsto onih koji su partijski „špijuni“ dobijamo broj od oko 120 000. Među njima su revnosni odbornici, poslanici, partijski funkcioneri, građani u skupštinama stanara, ali i onih koji rade u javnim preduzećima. “Unutrašnjih špijuna“ ima i u moćnim ili lokalnim JP i taj broj je najmanje 20 000. Špijunski posao je prisutan kod mobilnih operatora, banaka, poreske uprave, internet provajdera. Ako bi preslikali američki „Patriotski zakon“ iz 2001 godine više od 70 odsto digitalne i sajber sfere je pod kontrolom ili prisluškivanjem u Srbiji „Unutrašnja špijunaža“ je i sistem kontrole putem javnih kamera kojih u Srbiji ima na stotine hiljada i snimaju se veliki prostori grupe građana i javna mesta..
Mreže stranih agentura
Srbija je poluprotektoralna država sa kontrolisanim finansijama preko MMF, strukturama bezbednosti, ali radu vlada preko uticaja, saveta ili nadzora stranih ambasada, stranih investitora i raznih savetnika .Srbiji je oteto Kosovo od SAD i NATO i formirana albanska država. Srbija je u okruženju NATO ali i interesa Ruske federacije. Ko sve radi u statusu „informatora“, saradnika, spavača ili otvorenih špijuni za strance iz Srbije?. Prva zona je vladajući establišment koji zavisi od stranih interesa ako i onaj opozicioni koji se bori prek o stranih uticaja da se vrati na vlast ili da po prvi put dođe na vlast. Strane agentura u Srbiji, deluju preko 50-tak stranih interesa i u svojim „fajlovima“ ima bazu podataka za najmanje 15000 ljudi u vlasti, biznisu u strukturama verskih zajednica i mnogih NVO i medija. Strane službe su Srbiju kao i Balkan umrežile i bezbednosno „probušile“, tako da nema velikih državnih niti vojnih tajni. Veliki broj tz „državnih tajni“ se brzo razmenjuje sa stranim službama preko „insajdera“ prodaje na tržištu obaveštajnih podataka. Mora se sagledati da nacionalne službe bezbednosti više rade na očuvanju poretka vlasti i analizi unutrašnjih faktora rizika, a sve ostalo je u „razmeni“ ili prodaji sa stranim obaveštajnim zajedicama. Kada mediji pišu o nekim politčarima ili političkim protivnicima vlasti da su u mreži stranih agentura, mora da se konstatuje da je skoro 80 odsto državnog i političkog establišmenta i vlasti i opozicije na raznim spiskovima stranih službi ,onih koji su 1999 i 2000 godine rušili miloševićevu vlast ,ili sadašnjih koji su na vlasti, a bili su deo miloševićeve vlasti
Srbija kao obaveštajni „buvljak“
Političari iz sadašnje vladajuće garniture koji su bili protivnici Zapada, EU, NATO i SAD sada su prijatelji istih. To „prijateljstvo“ se platilo saradnjom sa stranim tajnim službama ili kompanijama koje deluju u Srbiji, a preko kojih deluje privredna, vojna, diplomatska ili politička obaveštajna delatnost. Sada se za veliki broj političara i javnih ličnosti može reći da su saradnici „unutrašnjih„ ili stranih obaveštajnih službi. Ovde nije reč o paranoji ili „teoriji zavere“ već realnostima. Nikada nije izvršeno otvaranje dosijea tajnih službi kao u Istočnoj Evropi niti je izvšena lustracija. “Stari“ saradnici službi dobili su mlađe naslednike. Isto je i sa uticajem stranih agentura u Srbiji. Kad se sve sabere Srbija ima po svim osnovama bar 200 000 građana koji su na radu za unutrašnje ili spoljne službe bezbednosti po bilo kojoj osnovi.Da li je ovo veliki ili mali broj neka svako proceni.
Tomislav Kresović
www.vidovdan.org
