Ivica Dačić od „skandal majstora“ do političkog „velemajstora“
Lider SPS-a. miinstar spoljnih poslova Srbije i prvi zamenik premijera Ivica Dačić je vešt i praktičan političar, neposredan u komunikaciji, često prekoračuje diplomatske i državne protokole koji su između malih „skandala“ i neposrednog i spontanog ponašanja. Sa čvrstih diplomatksih stanovišta Ivica Dačić je „skandal –majstor“, a sa političkih stanovišta je „vele majstor“. Između „skandal i vele majstora“ je politički i lični karakter Ivice Dačića i njegova veština da opstaje, postoji i da se snađe u raznim situacijama.
Dačić kao narodni političar i zabavljač!
Tako vidimo Ivicu Dačića da u Savetu bezbednosti prostim i često narodnim ili „šeretskim“ rečima, komentarima debetuje oko Kosova sa puno istine rečene na jedan narodni ,a ne diplomatski način. Na ovaj način sebe ne prikazuje kao šefa srpske diplomatije, već kao otvorenog i borbenog političara koji zna da gađa u „glavu“. Ivica Dačić iako je „moravskog“ mentaliteta u njemu vri više logika juga Srbije odnosno niško-vranjanskog mentaliteta, ali i onog goršatačkog u kome ima trgovačkog mentaliteta, ali i „hajdučkog“. Zbog svoje neposrednosti Ivica Dačić je verovatno političar sa najviše narodnog mentaliteta na političkoj sceni Srbije i to znaju i oni sa kojima je Ivica Dačić u kontaktu, pre svega stani političari i diplomate. Ivica Dačić kao ministar spoljnih poslova nije „svilen“ kao Goran Svilanović niti „poturica“ kao VUk Drašković ili „mondijalista“ kao Vuk Jeremić. Dačić je pre svega političar od vlasti, šef partije koja čini vladu, i kao takav sebe vidi i u partnerstvu sa Aleksandrom Vučićem i „ravnopravnosti“ da može da stranim diplomata i političarima peva na prijemima , i da pokaže i crtu svoje neposrednosti i praktičnosti da bi postigao svoj cilj.
Dačić- Glumac bez diplome FDU!
Dačić je u većini svojih poseta stranim državnicvima izlazio iz „protokola“ i kada je s leđa prišao ruskom predsedniku Vladimru Putinu, kada je sleđa prišao američkom predsedniku u SBUN Donaldu Trampu, ili u dosta opuštenim odnosima sa Hilari Klinton. To sve nije deo protokola, ili je deo karaktera, političke poze i ličnih manira Dačića koji je svojom neposrednošću stekao više naklonosti nego odbojnosti stranih diplomatija. Ivica dačić ima potrebe da relativizuje i svoju politčku ulogu i stvori privid ili spontanu situaciju sa stranim političarima i državnicima. Zbog toga je Ivica Dačić znatno životniji i realniji od Aleksandra Vučića, ili drugih na političkoj sceni Srbije. Dačić je daroviti političar koji ume da igra sebe i svoju ulogu i prikrije ili i pokaže svoje slabosti, ali i svoje lične ljudske vrednosti. Sa druge strane Ivica dačić i kao premijer i u više vlada zamenik premijera i sada kao ministar spoljnih poslova nije uspeo da savlada diploamtksu „azbuku“ i da ojača srpsku diplomatiju koja je već dugo amaterska, ali sam za sebe je poliitčki „artista“ odnosno zabavljač u „Vučićevom pozorištu“. Ivica Dačić je odličan glumac koji pre svega „glumi“ samoga sebe, ali je i verni „šoumen“ u programima Aleksandra Vučića koji je sam rigidan, bez smisla sa humor i sa više introvertnosti u komunikacijama. Zato ne treba zameriti Ivici Dačiću na ispoljavanju „varijete“ programa pred stranim državnicima i političarima jer na ovaj način Dačić mnogo govori i o karakteru državne poltike Srbije, ali i onih koji dolaze u Srbiju.
Tomislav Kresović
vidovdan.org
