Tomislav Momirović

Tomislav Momirović je „bistar klinac“ – reče jednom prilikom predsednik Alekdsandar Vučić i postavi ga za ministra građevinarstva, transporta i infrastrukture.

Pomenuti ministar, zvani Toma Mona, je Predsedniku na tome jako zahvalan, i sada – pored toga što mu se posebno zahvalio na svom tviter profilu, ne propušta ni jednu priliku da  ga uveri da će dati sve od sebe da opravda njegovo poverenje, da mu oda posebnu čast i iskaže zasluženo poštovanje, pa tako i pre neki dan na svečanom puštanju u rad izgrađene deonice buduće obilaznice oko Beograda – od mosta na Savi kod Ostružnice do petlje Orlovača i Petlovo Brdo u dužini od 7,7 kilometara:

 „Vi gospodine predsedniče, kao da okolnosti nisu bile takve da morate da vodite ovu zemlju i ovaj narod i kroz najteže poplave u savremeno doba, kao da nije bilo dovoljno komplikovano, to jest da sprovedete fiskalnu konsolidaciju koja nam je omogućila da izgradimo sve ove projekte koje sam malopre naveo, kao da sudbina nije bila dovoljno izazovna da vas stavi na čelo ove države u toku najgore epidemije u savremenoj istoriji koju mi imamo… svu medicinsku opremu, a naročito vakcine koje mi imamo u največem broju u Evropi što je verovatno jedan istorijski kuriozitet. Vi ste došli u situaciju, odnosno mi svi koji smo sa vama ovde da moramo da rešavamo projekte koji se vuku ne jednu, ne dve decenije, nego često po pet decenija. Najbolji primer, odnosno najgori primer je obilaznica oko Beograda. Za mene ovo otvaranje zaista pretstavlja jedno veliko zadovoljstvo, svi znate za neprijatnost koju sam imao pre jedno mesec dana. Mi to možemo da uradimo ako ste vi mogli da obeuzbedite vakcine i ako ste mogli ne samo da vakcinišete građane Srbije, nego da date podršku celom regionu. Ako smo mogli da pokrenemo sve ove projekte možemo da stavimo u istoriju i priču o obilaznici oko Beograda, to nama više ne treba, mi to moramo da uradimo. Na kraju želeo bih da se zahvalim i to osećam kao veliku obavezu i ljudima u putevima Srbije i „ljudevima“ u koridorima … „radili smo 24 sata prethodnih dva meseca“…

Autor ovog teksta dugo pamti, živeo je i u vreme Tita i nošenja štafeta mladosti u čast njegovog rođendana i seća se poruka izliva ljubavi u kojima su se utrkivali oni koji su štafete predavali, ali ovako nešto ne vide, a veruje da bi čak i prisutni Alekasndar Vučić ovde najrađe rekao – ajd’ ne s… Tomislave. Vidi se to i po grimasama koje pravi za vreme ovog hvalospeva, ali te grimase su upućene nama koji sve to gledamo – eto i to moram da slušam, ali šta ću kad me vole. Nije lud da to šlihtanje ukida, jer ono je osnov njegove vladavine.

Tomislav Momirović je i poznati biznismen – vlasnik i direktor firme ‘Mona Hotel Management d.o.o’., nastale iz uspešnog porodičnog biznisa njegovih roditelja. Po svemu sudeći, pažnju Vučića skrenuo je na sebe objavom na tviteru da “ljudi koji žele da ograniče radno vreme nisu normalni”, što je veoma blisko Vučićevim radnim nazorima o radu dužem od 24 sata dnevno – ako želite da napravite nešto od svog života morate da radite minimum 12 sati, 6 dana u nedelji, kaže Tomislav u intervjuu Blicu od 13.8.2019, piše u njegovoj biografiji.

Tomislave, na ovom mestu jedan uzgredni savet o kriterijumima za gradaciju kadrova, kažu da te kriterijume koristi čak i američka CIA. Radi se o kriterijumima – vredan i glup. Po tim kriterijumima, kombinacija vredan i glup je najgora, gora i od one kombinacije – glup i lenj, a to obrazlažu time  da onaj što je vredan, a glup može daleko više gluposti da napravi od onog koji je glup a lenj.

No da se vratim na ono što još više povezuje Tomislava Momirovića i Aleksandra Vučića, nešto što je i konkretnije i svrsishodnije. U pomenutom intervjuu i komentarima koji su potom usledili, Tomislav Momirović navodi i sledeće – “Ne štedim sebe, pa ne štedim ni druge. Ljudi i jesu za rabljenje, ali one koje najviše upošljavam, najpoštenije i plaćam” i dalje, da je mesečni fond zarada u Moni oko 5000.000 eura, a da minimalac prima samo oko 5% zaposlenih, pa da to malo prokomentarišemo.

Ne bih o onome o rabljenju ljudi, jer to više govori o njemu kao ličnosti. Tu bih svrstao i ono o poštenom plaćanju. Taj parameter u sistemu zarada ne postoji, jer on automatski podrazumeva i nepošteno plaćanje, a normalno je da onaj ko više radi, više i zaradi – u skladu sa važećim normativima, tako da ni taj kriterijum ne bih posebno isticao. Važnije je ono da “samo” 5% zaposlenih prima minimalnu zagarantovanu zaradu. Na bazi parametara koji su ovde dati, da se izračunati da u njegovoj firmi preko 100 zaposlenih prima minimalnu zagarantovanu zaradu koja prema poslednjim podacima izbnosi nešto preko 30.000 dinara mesečno.

Tako posmatrano, Tomislav Momirović je idealan kadar za ministra građevinarstva, transporta i infrastrukture, jer te privredne oblasti zapošljavaju veliki broj masovne radne snage. To je podatak koji fascinira Aleksandra Vučića i on je osnova čuvenih floskula koje svakodnevno slušamo – među najboljima smo u Evropi po privrednom rastu! Taj privredni rast se zasnva na jeftinoj radnoj snazi. To je i glavni razlog dolaska stranih firmi, jer troškovi radne snage su jedan od najvažnijih kriterijuma u poslovnom svetu, a oni prema jednoj tabeli – Minimalna cena rada po satu u 2020. godini, a niko je ne demantuje, izgleda ovako:

Kraljevina Danska – 42 eura
Kraljevina Belgija – 39,2
Kraljevina Švedska 38
Kneževina Luksemburg 36,6
Republika Poljska 8,6
Republika Mađarsja 8,3
Republika Letonija 7,5
Republika Litvanija 7,3
Republika Rumunija 5,5
Republika Bugarska 4,4
Republika Srbija 1,4

Ako se tome dodaju i ugovorene beneficije po zaposlenom, koje od slučaja do slučaja idu i po više desetina hiljada eura, logičnno proizilazi da je Srbija eldorado za dolazak stranih firmi. Ostaje jedino neobjšnjivo, kako smo zadnjim bilansom planiraali deficit od 1,5 milijardi eura i zašto smo to samo dva meseca rebalansom budžeta podigli za još 2 milijarde, a pošto se sve to pokriva iz ino-zaduženja, time javni dug Srbije dostiže cifru od oko 30 milijardi eura, u udnosu na 14,8 milijardi koliko je iznosio pre dolaska SNS-a na vlast.

*U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke. !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata –
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa! 

Dragiša Čolić