TOTALITARIZAM
Branko Dragaš
Glavni razlog naše današnje civilizacijske propasti se nalazi u uspostavljenom sistemu političkog i ekonomskog totalitarizma. Više uopšte nije važno kakvu ideološku oblandu ima taj politički sistem, kapitalizam, komunizam, fašizam, socijalizam ili neoliberalni korporativizam, više uopšte nije važno da li je na vlasti levica, centar ili desnica, potpuno je svejedno kako se oni, između sebe, nazivaju i vabe, zajedničko im je svima da su to okrutni totalitarni sistemi.
Okrutnost se negde javno prikazuje i demonstrira, dok se kod drugih prikriva, ali kada dođe do nemira na ulicama i pobune nezadovoljnih građana, videli smo to prošle pandemijske godine, da sve specijalne policijske snage država na isti nasilan način reaguju i brane uspostavljeni totalitarizam.
U svim tim sistemima čovek je porobljen, izmanipulisan, prezadužen, uplašen, apatičan i razočaran. Dominantna snaga u društvu je krupni kapital, koji diktira šta političari, kao cirkusanti i loši glumci, otuda mnogo komičara među predsednicima država i velikim političkim strankama, političari su najgori ljudski ološ, moraju da urade, ukoliko hoće da ostanu na vlasti i nastave da kradu državu i građane.
Krupni kapital zatvara oči pred tim krađama političkog ološa, jer oni moraju da imaju kolonijalne namesnike regrutovane iz okupiranih zemalja, koji će da izvršavaju sve preuzete obeveze, koje su im postavile korporacije. Demokratija, slobodno tržište i slobodna konkurencija više ne postoje. Sve je prevara, koja služi za zamajavnje porobljenih građana.
Predstavnička demokratija je izgubila svaki smisao, jer se pobednici izbora unapred znaju, izbori se nameštaju, kradu, ubacuju se nepostojeći glasovi, kupuju se glasovi siromašnog naroda, daju se lažna politička obećanja, koja se nikada ne ispunjavaju, tako da građani nemaju mogućnost nikakvog izbora, jer su ponuđene opcije uvek u okviru istog totalitarizma.
Potpuno je nevažno koga ćete da glasate, jer svi političari na javnoj sceni trče za istog gazdu. Tako je totalitarizam opstao, u našim uslovima, sve do današnjih dana. Komunističku ideologiju titoizma zamenio je nacionalsocijalizam Miloševića, njega Đinđićev vulgarni pragmatizam i Koštuničin verbalni legalizam, zatim dolaze razbarušene beznačajnosti u ulogama manekena Tadića i grobara Nikolića, da bi vrhunac ludila, perverzije i tragikomedije doživeli sa kultom šizofrenog Kralja Ibija.
Zašto se čudimo što smo propali i što tonemo ubrzano na samo dno i približavamo se Velikoj Nesreći, kada vidimo kakvi su nas ludaci, budale, nesposobne protuve, pohlepni, zli, pokvareni, lenji i prevrtljivi političari vodili. Dobro mi još uvek imamo državu i narod prima platu i penziju, kakve su nas budaletine decenijama vodile. Ali, približavamo se strelovito bankrotu.
Ko je sve te političke njuške birao? Ko je njih doveo na vlast? Mi! Mi smo odgovorni za našu propast. Nisu ti politički bednici. Oni su takvi kakvi jesu. Problem nije u njima, nego je problem u nama. Mi smo politički idioti. Zato što glasamo za takve političke debile, koji decenijama uništavaju državu i narod. Koji prave privid neke lažne demokratije, dok čvrsto drže totalitarni sistem pod kontrolom. Svi vi, koji čitate ove redove, znate da je ovo istina.
Kada je već tako, zašto onda izlaskom na izbore da damo legitimitet tom totalitarnom sistemu? Zašto da učestvujemo u toj prevari? Zašto da nas vuku za nos, ismejavaju i klovnovima prave? Zar nemamo, makar zrno, građanskog dostojanstva? Zar mogu da nas potkupe sitnim privilegijama na brodu koji će vrlo brzo da udari u santu leda. Srbija je Titanik. Mali broj nas vidi da se punom brzinom približavamo ogromnoj santi leda.
Uprkos našim vapajima i kricima da se zaustavi ta pogubna plovidba na dno okeana, velika većina građana je opijena trenutnim konformizom, izmanipulisana, povodljiva, ucenjena, uplašena i ništa ne preduzima da se na vreme spasimo nesreće. Prosto je neshvatljivo da građani nisu zainteresovani za svoju budućnost. To je neverovatno.
Razumem da nisu zainteresovani za sebe, razočarani su i predali su se da o njihovoj sudbini odlučuje politički ološ, ali ne mogu da razumem da ne brinu za sudbinu svoje dece, unučadi i pokolenja. Zašto ništa ne uradite da spasite tragediju vaše i naše dece, unučadi i pokolenja? Zašto ste kukavice i mekušci? Ponovo tražite neke izgovore? Mislite da će se svi vaši mladi iseliti i da će pronaći svoju egzistenciju i sreću na Zapadu? Neće. Sledi propast Zapada i mnogi naši sunarodnici moraće da potraže spas povratkom u Srbiju.
Na stotine porodica trenutno preko naše poslovne asocijacije traži da kupi obradivu zemlju i napuštene kuće na selu, jer su shvatili da će na Zapadu da budne velika nevolja, nesreća, gužva i da će njihova lađa da potone u sudaru sa santom leda, svi totalitarni politički sistemi, pre ili kasnije, doživeće istu sudbinu, te oni, na vreme, mudro, shvatajući šta se sprema, prebacuju svoj stečeni kapital u Srbiju i prave sigurnu odstupnicu na selima, tamo gde su uvek, kada su bivale velike nesreće, Srbi nalazili spas.
Moje javno natapanje ima smisla. Najmudriji su povukli prave životne poteze. Ostali se uljuljkuju i veruju propagandnim lažima cenzurisanih medija. Kapetan broda je potpuno poludeo, otrgao se kontroli, ubeđen da je Mesija, teledirigovano od strane naših vekovnih neprijatelja, umesto da objavi opštu uzbunu, da zaustavi brod, on dodaje gas, ubrzava plovidbu i hvali se da smo šampioni, da najbrže vozimo i da će pokolenja večno slaviti njegovu odlučnost i vizionarsku spremnost da nas konačno potopi i pošalje na dno hladnog okeana.
Podržava ga korumpirana posada i snobovska prva klasa, koji su prezadovoljni svojim polažajem na brodu, koji neće da izgube stečene pozicije, koji se urnebesno zabavljaju i dobro provode, koji ne žele da čuju glasove pametnih ljudi, smatraju ih paničarima, defetistima i katastrofičarima, sprdaju se sa njima i podržavaju pomahnitalog kapetana broda, hvale ga i lože, da nastavi dalje, da se ne osvrće i da istraje u svom ludilu, koje će nas sve zajedno skupo da košta.
Donji sloj u potpaljublju se zabavio svojim jadima i jedino razmišlja kako da se nekako dokopa prve klase i kako da promeni uslove plovidbe, jer u potpaljublju se ne može više da živi od loše hrane, smrada, zagušljivosti i nemogućih uslova za život.
Predstavnici opozicije čekaju da taj sluđeni narod u potpalublju provrišti, da pobesni i da se pobuni, da ustane u odbranu boljih uslova plovidbe, da izađu na palubu, da upadnu na komandni most i pohapse kapetana i njegovu posadu, da dovedu novu posadu, opozicione lidere, koji će nastaviti da plove na isti način kako se do tada plovilo. Politika opozicije neće da sruši totalitarni politički sistem. Iluzija je ako verujemo u te političke kreature.
Zar oni nisu doveli na vlast šizofrenog Kralja Ibija? Zar oni nisu uspostavili korumpirani i kriminalni sistem pljačkanja države i naroda, koga je Uzurpator usavršio i doveo do tragičnog savršenstva? Šta hoće ti likovi? Oni su uzrok naše propasti. Zar hoće ponovo da prevare narod? Zar oni stvarno misle da smo mi sve njihove gadosti zaboravili?
Zar misle da će lustracija i konfiskacija imovine od 1990. do 2021. godine da njih zaobiđe? Pokušavaju ponovo da prevare građane i zato se sastaju sa Uzurpatorom, pregovaraju, smeškaju se i dogovaraju da ih on nasamari, da ih uvede u Skupštinu, koja je danas nelegitimna, jer ulazak u Skupštinu donosi poslaničkoj grupi stotinak hiljada evra mesečnog prihoda.
Kase političke opozicije su se ispraznile. Njima treba hitno finansijska infuzija. Uzurpator to odlično zna i zato navodi opoziciju na svoju vodenicu. Zamislite da danas Uzurpator prepusti vlast opozicionim liderima. Šta bi se dogodilo? Ništa. Totalitarni politički sistem bi i dalje opstao.
Opozicija bi isto radila što danas radi vlast, samo bi bila malo umerenija i mekša. Oni nemaju ni političku, ni stručnu, niti moralnu snagu da sruše totalitarizam u Srbiji i da izgrade novi politički i ekonomski sistem. Bez rušenja totalitarizma u Srbiji i izgradnje novog političkog sistema Srbija neće da opstane. Fanovi opozicije, koji čekaju svoje državne fotelje, iz kojih su proterani pre devet godina, botovi su te nove vlasti i zato danas mene napadaju da radim za Vučića, jer ne podržavam njihovu novu prevaru.
Moj stav je potpuno jasan. Bojkotujmo izbore! Sve dok se ne srede birački spiskovi i ne obezbede fer uslovi za održavanje izbora. Nema nikakvih pregovora sa Uzurpatorom. Mora mu se postaviti ultimatum. Uzurpator neće da pristane ni na kakve uslove.
Uspeo im je, svojim zamajavanjem i odugovlačenjem, da uzme maj i jun mesec. Dva letnja meseca odmora će biti mrtvo more i on sprema do kraja godine neke brze izbore. Opozicija se potpuno podredila njegovim planovima, jer nema viziju, strategiju i konkretan plan kako se upravlja državom posle rušenja Uzurpatora.
Nakon njegovog rušenja, mora da se sruši totalitarizam u Srbiji. To je uslov svih uslova. Umesto predstavničke parlamentarne farse potrebna nam je direktna demokratija. Novi politički sistem u kome se glasa za konkretnog čoveka i čiji se rad prati u stopu dok vrši javnu funkciju. Nema više parazita poslanika koji, potpuno udaljeni od građanina, vode neku svoju politiku i prodaju svoje glas na političkoj berzi špekulanata. Ukida se finansiranje iz budžeta političkih stranaka. Finansije države se stavljaju pod potpunu kontrolu građana, ne ostavljamo više državnu kasu pohlepi i samovolji predsednika, premijera, ministara, poslanika ili odbornika. Tako predstavnici vlasti više ne mogu da nenamenski troše novac naroda, bez odobrenja i glasanja građana.
Kada građani uzmu finansijsku moć države u svoje ruke, kada potpuno kontrolišu finansijske tokove, onda se isključuje mogućnost zloupotrebe i pljačkanja budžeta. Prelazak finansijske moći u ruke građana, dovodi predstavnike vlasti u položaj da više ne mogu da kradu. Ako ne mogu da kradu, političari više nisu zainteresovani da se bave politikom.
Oni neće da budu sluge naroda, nego je politika unosan biznis za brzo bogaćenje. Tako ćemo proterati iz politike sve mešetare i one koji danas ulaze u političku arenu da bi se lično obogatili. Sve savremene tehnologije imamo za kontrolu svih finansijskih tokova u zemlji. Tehnologija nije problem. Ko je problem? Građani, koji moraju ovo da shvate, ako hoćemo da izbegnemo tragediju u koju srljamo. Dno nismo dodirnuli.
Kada udarimo u santu leda, brod će da potone i mnogi građani će se naći u hladnoj vodi, koja će ih brzo otrezniti. Mnogi će se, nažalost, naći na dnu promašenog života. Udarac u santu leda, prema kojoj sve brže plovimo, znači sledeće: bićemo prezaduženi, moja procena preko 70 milijardi evra, država neće moći taj dug više da plaća, budžet će biti u rekordnom deficitu od 7 miliajardi dolara godišnje, dinar će da propadne, može da padne na 500 dinara za evro, inflacija će biti preko 50%, plate će ponovo da padnu na neizdrživih 110 evra, nezaposleno će biti preko milion ljudi, plate će drastično u državnom sektoru da padnu, neće biti novca za isplatu penzija i zemlja će biti u potpunom rasulu.
Najgori scenario je da dođe do građanskog rata. To naši vekovni neprijatelji tri decenije priželjkuju i rade na tome da izbije rat Srba protiv Srba. To je njihov večiti san da se Srbi između sebe poubijaju. Sve je moguće. Sve opcije su otvorene. Zato pišem otvoreno i razložno, jer hoću da se probudite i shvatite, pre udarca u santu leda, koliko je naš problem velik i težak. Rešenja, naravno, ima.
Nudim rešenja četiri decenije, koliko sam javna ličnost. Ali, Srbi veruju političkom ološu. Ne veruju sebi. Zašto ne verujete u sebe? Sada je poslednji trenutak da se uspravite. Vaš glas držite u vašoj ruci! Kada pročitate šta nas čeka, pitam sve vas, apatične, ravnodušne, razočarane i povodljive – da li vas politika još uvek ne zanima?
Možemo da se izvučemo iz ove tragedije, sve geostrateške pozicije su na našoj strani, ako srušimo totalitarni politički sistem i ako budemo podržali nove ljude iz naroda. Nove ljude za novu, kontrolisanu od građana, politiku. Pametne, poštene, moralne, stručne i iskusne. Takve ljude imamo.
Na društvenim mrežama godinama stoji plan našeg spasa. Na vama je da odlučite. Otrežnjenje u ledenoj vodi će biti mučno i bolno.
Autor: Branko Dragaš
IZVOR: Dragaš
