Tragom jedne novinske vesti iz Vojvodine

Nemac u Banatu – zarađuje i pomalo pomaže

ŠTUTGART, Rudolf Valter je postao počasni građanin Kikinde. Ovaj gospodin, danas 88 godina star, preuzeo je pre desetak godina manji lanac prodavnica prehrambenih i pratećih artikala „Angropromet“ u Kinkindi koji je, kako pišu „Kikindske novine“ bio na ivici propasti.  Valter navodi da je uspeo da normalizuje poslovanje firme, tako da danas više ne otpušta  radnike. Momentalno njegova firma ima oko 250 ljudi. Nikakvo čudo kada se zna, koje mizerne plate plaćaju strani poslodavci. Za Rudolfa Valtera se kaže da je rođen u Nemačkoj i ne zna se, da li etničko poreklo vodi eventualno od Podunavskih Švaba koji su Vojvodini sve do 1941.g. imali i do 500.000 žitelja.

Rudolf Valter  je nedavno od predsednika opštine Kikinda Ilije Vojinovića dobio povelju počasnog građanina zbog, kako je u svom govoru rekao Vojinović, „spasavanja  firme „Agropromet“ i zbog Valterovog humanitarnog rada.

-Valter  je, pomenuo je  predsednik opštine, u više navrata pomogao gradu Kikinda i pojedincima vrednim donacijama. Pre nekoliko godina je u gradsku kasu uplatio 10.000 evra za obnovu fasada, dao je donaciju za obnovu jedne pravoslavne crkve, pomogao je kupovinu medicinskih aparata, platio je opravku i nabavku sanitetskog vozila a pomogao je i pojedincima“.

Vrednost ovih stavki, gradonačelnik nije pomenuo. „Kikindske novine“ su zabeležile, da je Valter platio operaciju u Nemačkoj jednoj  devojci. Pokrenuo je i neke manifestacije kao trku „Za srećnije detinjstvo“ i „Dani ludaje“. Ove godine je pred proglašenje za počasnog građanina Domu zdravlja u Kikindi poklonio 5000 evra kao deo sume za nabavku aparata za reanimaciju kod zastoja rada srca, tzv. defibrilator. Kako smo saznali, poklonio je deci 1200 novogodišnjih paketića. Drugi mediji „licitiraju“ sa 1800, 2500, 10.000 a jedne novine iz dijaspore prenose vest, da je Valter navodno planirao da deci u Severnom Banatu podeli  25.000 novogodišnjih paketića. Do danas nismo nigde pročitali, da li se ovo obećanje obistinilo.

Rudolf Valter je vlasnik objekata i u Subotici, Adi, Kanjiži, Apatinu, Vrbasu, Kuli, Zrenjaninu i Temrinu. Prema njegovim rečima, on više ne planira proširenje svog poslovanja i ostaje kod 250 zaposlenih.

Ipak se vremešnom Rudolfu Valteru mora priznati da se izdvaja iz reda mnogih srpskih poslovnih ljudi koji dobro zarađuju ali sirotinji ne poklanjaju ništa! Sa druge strane, čuli smo o Rudolfu i oporečna mišljenja. Anton Bugarski i njegov prijatelj Lacika Beron su poreklom iz Kikinde. Oni već decenijama žive u Južnoj Nemačkoj. Kažu da je u principu dobro što Valter pomaže. Oni misle, da on to čini zato što na prodaji prehrambenih proizvoda odlično zarađuje. Kod njega je, kao i kod drugih stranih prodajnih lanaca u Srbiji (Maksi, Merkator, Idea, Roda itd.) dosta toga od 10 do 50 odsto skuplje nego npr. u Nemačkoj ili Mađarskoj. Zato lako može da malo narodu vraća u vidu pomoći jer se o tome onda veoma lepo piše. Tako on ispada veliki dobrotvor!

-Bolje išta nego ništa, na razgovor se nadovezuje i Lacika. Njegov sugrađanin Anton Bugarski tvrdi, da mu je posebno zasmetalo, i zato je ogorčen, da su jedne beograske novine napisale da je na dodeli titule Počasnog građanina Kikinde stari Nemac pitao, aludirajući na svojevremeni predlog da Putin postane počasni građanin Kikinde, „šta je to Putin uradio za Kikindu“ i odmah odgovorio -ništa! A on, eto, jeste pomogao nekom, u odnosu na njegove zarade, sićom!

Zaneo se deda, priča Anton Bugarski, pa je rado „zaboravio“ da Putin i Rusija nikada nisu bombardovali Srbiju a njegovi zemljaci jesu 3 puta u prošlom veku, pobili su hiljade i hiljade nedužnih ljudi. Folksdojčeri su, kako oni iz Vojvodine sebe nazivaju „Podunavske Švabe“,  poreklom takođe Valterovi zemljaci u Vojvodini, 1941.g. masovno pristupali SS jedinicama  sejući strah i trpet pa i smrt među žitelje Severnog Banata i šire. To sve ne mogu da iskupe poklon-paketiči, donacije i darovi koji su, u suštini, došli ne iz nemačakog džepa nego iz zarada prodajom robe žiteljima Banata, potomcima nekadašnjih žrtava -kaže Bugarski!

-I još nešto, ljuti se naš sagovornik. Da li ste primetili da nemačke firme najviše  investiraju u Vojvodinu a veoma malo ili čak ni malo npr. u Centralnu Srbiju? Istovremeno njihovi političari svakodnevno kukaju o tobožem ukidanju autonomije u Vojvodini, navodnom ugnjetavanju Mađara i sl. -Ja sam poreklom Mađar -kaže nam Lacika, i nikada se u Srbiji nisam osećao ugroženim ili ugnjetavanim. Šta nam to ti investiotori i njihovi političari spremaju u našoj Vojvodini, pitaju se Bugarski i Bemon?  Odmah čujemo i njihov odgovor:

-Verovatno pripremaju neko novo Kosovo, možda da odvoje Vojvodinu od Srbije?

Čitajući neke visokotiražne, doduše veoma uticajne nemačke bulevarske novine, ali i one tzv. „ozbiljne“, koje su sve zaredom svojevremeno žestoko demonizirale Srbe u Srbiji, Hrvatskoj  i Bosni i Hercegovini i potsticale NATO bombardovanje Srbije i pomalo Crne Gore, dolazimo do zaključka, da nemačka politika posle srpskog Kosmeta, Južne Srbije i Sandžaka,  poodavno i u Vojvodini „muti vodu“ podržavajući separatiste tipa Čanak, Pajtić i drugih.

Pomenimo, da je kompanija -vlasnik tih bulevarskih listova u međuvremenu  postala i vlasnik nekada srpskih novina „Alo“, „Blic“, „24 sata“, nedeljnika „NIN“ itd. Kao što nemački političari ne mogu da po strani ostave mišljenja pomenutih novina jer one stvaraju javno mnjenje i utiču na birače, tako to, očigledno, više ne mogu da urade ni srpski političari.

Jednostavno, plaše se i sopstvene  senke!

Zar je normalno da vlada jedne kobajagi suverene države -kako  naši vlastodršci nazivaju Srbiju, za svaku sitnicu prvo mora da pita zapadne ambasadore -kao nedavno zbog šiptarskog spomenika zvanog „Bruka za Srbiju“? Naravno da nije. Ali, ni Srbija nije normalna država!

Da je normalna, držala bi se, bar što se političke podrške tiče,  svoje slovenske braće -Rusa!

P. Rakočević

Na slici: Valter prima priznanje
(Kikindske novine)