Tramp za­us­tav­lja pri­ti­sak na Srbe

0
1491

Imajući u vidu da ozbiljne sile, kakve su svakako SAD, imaju kontinuitet u svojoj politici i temelje geopolitičkih određenja, prije bih se usudio da prognoziram da će doći do umanjenja strahovitog pritiska prema srpskim politikama, nego što bih govorio o mijenjanju postojećeg kursa

dragan-petrovic
dr Dragan Petrović

Ovo u in­ter­vjuu za “Na­ro­dne” na­gla­ša­va Dra­gan Pe­tro­vić, po­zna­ti srpski struč­njak za ge­opo­li­ti­čke odno­se, ko­ji oče­ku­je ma­nju po­dršku Va­šin­gto­na broj­nim ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma na na­šim pros­to­ri­ma, ide­olo­škom ne­omon­di­jal­nom i ne­oli­be­ral­nom kon­cep­tu, što će, kaže, mno­go zna­či­ti za nas.

– Prvi put na­kon po­la vi­je­ka, pred­sje­dni­čki izbo­ri u SAD nu­di­li su osje­tnu pro­gram­sku ra­zli­ku izme­đu re­pu­bli­ka­na­ca i de­mo­kra­ta, a ka­da je u pi­ta­nju sa­ma fun­kci­ja pred­sje­dni­ka, i još ve­ću izme­đu Tram­pa i Klin­to­no­ve – do­da­je Pe­tro­vić.

On sma­tra da su u pro­te­klom pe­ri­odu SAD, pre­ko di­plo­mat­skog oso­blja, ima­le zna­ča­jan uti­caj na zbi­va­nja u BiH, ali da će se do­las­kom Tram­pa dos­ta to­ga pro­mi­je­ni­ti.

– Pra­va je sre­ća što je Mi­lo­rad Do­dik go­di­na­ma na naj­zna­čaj­ni­jim fun­kci­ja­ma u RS, pa je uspio da za­šti­ti in­te­re­se srpskog na­ro­da u BiH od spo­ljnih pri­ti­sa­ka, uklju­ču­ju­ći i one ko­ji do­la­ze iz Sa­ra­je­va. Kraj­nje je vri­je­me da svi na­pus­te us­kos­tra­na­čke po­li­ti­ke, ka­ko bi se na­pra­vio do­go­vor izme­đu zva­ni­čne vlas­ti u Ba­nja­lu­ci i pred­sta­vni­ka Srpske u or­ga­ni­ma vlas­ti na ni­vou BiH. Svi za­je­dno mo­ra­ju uložiti na­po­re da se vra­te ili bar po­tražuju ote­te na­dležnos­ti RS i da se za­us­ta­vi da­lje uru­ša­va­nje izvor­nih dej­ton­skih prin­ci­pa – na­vo­di Pe­tro­vić.

NA­RO­DNE: Da li je, na­kon po­bje­de Tram­pa na izbo­ri­ma za pred­sje­dni­ka SAD, svi­jet na pra­gu no­vog svjet­skog po­ret­ka?

PE­TRO­VIĆ: To je te­ško pi­ta­nje. Ne­ke pro­mje­ne će bi­ti, ali ne pre­ve­li­ke i ne baš po ve­ći­ni pi­ta­nja ona­ko ka­ko bi­smo mi to želje­li i oče­ki­va­li, pam­te­ći Tram­po­ve pre­di­zbor­ne izja­ve. On će bi­ti su­očen sa mnoš­tvom pri­ti­sa­ka i či­nje­ni­ca u uspos­tav­lja­nju i fun­kci­oni­sa­nju admi­nis­tra­ci­je, bez­bje­dno­snih sis­te­ma, vrha Pen­ta­go­na i fi­nan­sij­skog se­kto­ra, ko­ji će ume­kša­va­ti ne­ke nje­go­ve pre­di­zbor­ne kon­cep­ci­je u spo­ljnoj po­li­ti­ci. Već je po­zna­ta su­ges­ti­ja bri­tan­skog drža­vnog vrha da se ne mi­je­nja ame­ri­čka po­li­ti­ka pre­ma Ru­si­ji, ili da to bu­de u što ma­njem obi­mu. Ipak, i bez ob­zi­ra na sva ova ume­kša­va­nja, do­ći će do uoč­lji­vih mo­di­fi­ka­ci­ja ame­ri­čke po­li­ti­ke, što pa­ra­lel­no sa dru­gim pro­ce­si­ma i pro­mje­na­ma u me­đu­na­ro­dnim odno­si­ma, da­je no­ve per­spe­kti­ve.

Da Vas podsetimo:  Poluformаlni protеktorаt i okupirаnа tеritoriја

NA­RO­DNE: Na šta kon­kre­tno mi­sli­te?

PE­TRO­VIĆ: Svjet­ski po­re­dak se na­la­zi u fa­zi pre­las­ka na mul­ti­po­lar­ni, zbog dva ve­li­ka pro­ce­sa. Prvi je da cen­tar svjet­ske eko­no­mi­je, po­sli­je vi­še vi­je­ko­va, ni­je vi­še sje­ver­ni Atlan­tik, već sje­ver­ni Pa­ci­fik, sa akcen­tom na Da­le­kom is­to­ku i sa­moj Ki­ni. Dru­go, tzv. svjet­ska eko­nom­ska kri­za, nas­ta­la 2008. go­di­ne, svo­je stru­ktu­ral­ne uzro­ke i po­slje­di­ce ima u ne­oli­be­ra­li­zmu i ame­ri­čkoj eko­no­mi­ji. Ta­ko ona naj­vi­še i trpi po pi­ta­nju tvrde mo­ći (SAD su naj­vi­še po­go­đe­ne eko­nom­skom kri­zom) i me­ke mo­ći – jer je ne­oli­be­ra­li­zam, ko­ji se pra­kti­čno i te­oret­ski sru­šio, oru­đe u ru­ka­ma an­glo­sa­kson­skih si­la (SAD i Bri­ta­ni­je, pri­je sve­ga). To sve za­je­dno ubrza­va pro­ces pre­las­ka svjet­skog po­ret­ka od mo­no­po­lar­nog, gdje je na­kon pa­da Ber­lin­skog zi­da pos­to­ja­la sa­mo Ame­ri­ka kao je­di­na su­per­si­la, na mul­ti­po­lar­ni, gdje sa­da pa­ra­lel­no egzis­ti­ra vi­še svjet­skih si­la, u ko­jem su i da­lje SAD vo­de­će. U 2015. go­di­ni, In­di­ja i Pa­kis­tan ušle su u Šan­gaj­sku bez­bje­dno­snu or­ga­ni­za­ci­ju, gdje do­mi­ni­ra­ju Ki­na i Ru­si­ja, a re­ci­mo u Ukra­ji­ni je, na­kon ja­nu­ar­ske po­bje­de pro­rus­kih sna­ga kod De­ba­ljce­va, uspos­tav­lje­no no­vo pri­mir­je po­vo­ljni­je za pro­ru­se. Ta­ko je ova eta­pa ukra­jin­ske kri­ze za njih po­vo­ljno za­vrše­na. U 2016. go­di­ni, Bre­gzit i po­bje­da Tram­pa, pred­stav­lja­ju do sa­da ne­vi­đe­no, da u sa­mim an­glo­sa­kson­skim si­la­ma, da­kle u srcu im­pe­ri­je, ne­za­do­vo­ljni gra­đa­ni po­li­ti­kom nji­ho­vih pro­glo­bal­nih eli­ta, re­agu­ju i po­mažu da se ko­ri­gu­je ta po­li­ti­ka. Sa dru­ge stra­ne, u sa­mim nji­ho­vim ze­mlja­ma, obi­čan čo­vjek ima sa­mo šte­te od to­ga, da ne go­vo­ri­mo o svi­ma na­ma u svi­je­tu ko­ji smo izloženi ek­span­zi­onom mi­li­ta­ri­zmu i in­ter­ven­ci­oni­zmu te vje­šta­čkom održava­nju atlan­tis­ti­čkog dis­kur­sa i ne­oli­be­ra­li­zma. Či­nje­ni­ca da SAD vi­še ulažu u “od­bra­nu”, da­kle voj­na pi­ta­nja, ne­go os­ta­le si­le svi­je­ta za­je­dno od dru­gog do de­ve­tog mjes­ta iza Ame­ri­ke, do­vo­ljno go­vo­ri o ka­kvoj se po­li­ti­ci ra­di i ko­li­ko je to u in­te­re­su gra­đa­na.

Da Vas podsetimo:  Uvedene olakšice za zapošljavanje stranaca u Austriji

NA­RO­DNE: Ko­je zao­kre­te možemo oče­ki­va­ti u ame­ri­čkoj spo­ljnoj po­li­ti­ci?

PE­TRO­VIĆ: Oče­ku­jem da Tramp sma­nji pri­ti­sak na Ru­si­ju i tu uspos­ta­vi iz­vje­sno re­se­to­va­nje odno­sa. Sa­ma ova po­lu­ga re­se­to­va­nja odno­sa sa Ru­si­jom ima­će svo­ju pre­no­snu ulo­gu na mno­ga dru­ga me­đu­na­ro­dna pi­ta­nja, pa i uklju­ču­ju­ći po­zi­ci­ju Srba na Bal­ka­nu. Za pre­tpos­ta­vi­ti je da do­đe do ma­kar mi­ni­mal­nog sma­nje­nja u ula­ga­nja u voj­sku SAD, fa­vo­ri­zo­va­nja i sub­ven­ci­oni­ra­nja broj­nih ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja u svi­je­tu, uklju­ču­ju­ći i na­še pros­to­re, i to sve je već ve­li­ki na­pre­dak. Na­ro­či­to u odno­su na al­ter­na­ti­vu da je po­bi­je­di­la Klin­to­no­va, ko­ja je po­ka­zi­va­la i sen­ti­ment pre­ma boš­nja­čkom i al­ban­skom fa­kto­ru na Bal­ka­nu, što kod Tram­pa ni­je slu­čaj.

NA­RO­DNE: Za vri­je­me vla­da­vi­ne de­mo­kra­ta, bom­bar­do­va­na je Srbi­ja i RS, oti­ma­no Ko­so­vo, pri­je­će­no iza­bra­nim zva­ni­čni­ci­ma… Šta možemo oče­ki­va­ti od re­pu­bli­ka­na­ca?

PE­TRO­VIĆ: Tramp je, gle­da­no per­so­nal­no, spre­mni­ji na pro­mje­ne na­bo­lje pre­ma Srbi­ma, ne­go sa­ma re­pu­bli­kan­ska stran­ka, bar po do­sa­daš­njim izja­va­ma ko­je je da­vao, i otu­da je nje­go­va po­bje­da uto­li­ko važni­ja. Me­đu­tim, već sam re­kao da tre­ba sa­če­ka­ti u pra­ksi da vi­di­mo šta će bi­ti od sve­ga to­ga, a ne­što će se vje­ro­va­tno i re­ali­zo­va­ti.

NA­RO­DNE: Vje­ru­je­te li da Ru­si­ja i SAD mo­gu sru­ši­ti Islam­sku državu?

PE­TRO­VIĆ: Tramp je po­ka­zao u svo­jim izja­va­ma u kam­pa­nji, ve­ću spre­mnost na sa­ra­dnju sa Ru­si­jom. Uvažava Pu­ti­na, i bez ob­zi­ra na to što sam na­veo da će i u tom prav­cu u pra­ksi bi­ti izložen ra­zli­či­tim pri­tis­ci­ma i su­ges­ti­ja­ma, ka­ko od es­ta­bi­li­šmen­ta u sa­mim SAD, ta­ko i od Bri­ta­ni­je i dru­gih sa­ve­zni­ka, per­spe­kti­va po­bolj­ša­va­nja odno­sa Va­šin­gto­na i Mos­kve je ve­li­ka, mno­go ve­ća ne­go u pret­ho­dnim pe­ri­odi­ma. To bi mo­glo zna­či­ti do­go­vor po ni­zu pi­ta­nja u svi­je­tu, uklju­ču­ju­ći na­ra­vno Si­ri­ju. Ali, os­ta­je da se vi­di ka­ko će to bi­ti u pra­ksi.

NA­RO­DNE: Ima li opa­snos­ti u či­nje­ni­ci da Tramp ne­ma do­vo­ljno po­li­ti­čkog is­kus­tva i da, ka­ko mno­gi tvrde, do­no­si spon­ta­ne odlu­ke?

Da Vas podsetimo:  Šmit nametnuo izmene Izbornog zakona

PE­TRO­VIĆ: Do sa­da smo upo­zna­li Tram­pa u kam­pa­nji, tre­ba vi­dje­ti ka­ko iz­gle­da u pra­ksi vo­đe­nje vlas­ti.

B. MI­LA­KO­VIĆ

www.narodne.net

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime