„Odem ovih dana do grada, da obavim neke kupovine pred praznike, al’ bolje da nisam – opet redovi, opet odstojanje, opet niko ništa ne progovara izmedju sebe, svi sa maskama na licu, kao u filmovima apokalipse, ne rade kafane, ne daj Bože, da izviniš, da te slučajno pritera, morao bi da trpiš ili da se unerediš.
Pitam se, samo, gde bi sav taj narod pre svega ovoga. Kako su sad sve prodavnice pune, pare niko ne podiže na bankomatu, nego svi na šalteru, svima, odjednom, treba i voće i povrće i meso, i hleb, i pecivo, i konzerve, i svašta nešto…
Pa, mislim, jesu li do juče svi trpeli gladni i žedni? Slušam, recimo, kako se bune da im nije dozvoljeno da idu u crkvu, a kad im dozvolite, tačno isti broj istih ljudi se pojavljuje svake nedelje, odnosno, za bilo koju službu. Licemerje, ili je toliko zagustilo?
A, onda dodješ u selo… Kako se bliže praznici, a vreme sve lepše, vidiš da je sve više ljudi u njemu. Istih onih ljudi koji su do juče stajali nemi na ulici, istih onih ljudi koji su grčevito, pred svakom apotekom, čekali „asepsol“, istih onih ljudi koji su do juče panično kupovali zaštitne maske i rukavice, istih onih ljudi koji su do juče po tri puta zaključavali svoje stanove, a vrata otvarali laktom, a zatvarali ili nogom ili nekim drugim delom tela koje ne mogu da vide bez ogledala…
E, ali, kada dodju na selo, sve se menja. Skidaju se maske i rukavice, rukuju se sa svima, nisu više ćutljivi ljudi iz dugih redova, već nasmejani i grlati, umesto jurnjave za „asepsolom“, raspituju se za mlado jagnje, od ljudi koji se i ne sećaju kako im izgleda komšija, postaju roštiljdžije kao da je predtakmičenje za Leskovac, od zdrave ishrane koristi se rakija obogaćena pivom…
I, zanimljivo, svi imaju isto opravdanje za ovakvu transformaciju – „Zdravije je na vazduhu, a i prostranije, imamo dvorište, šta ćemo u gradu, ovde imamo sve“.
Zanimljivo je da se blagodeti sela otkrivaju samo kad je bezbednije živeti na selu. Baš da vidim koliko njih se neće vratiti u svoje udobne stanove kada ovo prodje. Nego, ne znam što nema Bojana sa kikirikijem?“.
Sto se cudite? Vecina naroda,u ovoj zemlji,su licemeri.