U domovima zdravlja po Srbiji mogli bi da se snimaju skečevi za “skrivene kamere” i bili bi, sigurno, među gledanijim. Mileva Srejović penzionerka iz okoline Čačka mislila je baš to, da se neko šegači sa njom kada su joj krajem februara u državnoj stomatološkoj ordinaciji rekli da na pregled za totalnu protezu dođe u martu 2021.
Pomenuta gospođa Srejović samo je jedna od 700.000 naših sunarodnika koji prema proceni Instituta Batut nemaju nijedan zub u vilici. Ne trebaju nikakva istraživanja pa da se vidi stanje nacije – na ulici, u prevozu, u komšiluku… gde god pogledate vidite samo mesto gde su bili zubi. Podaci govore da svakom četvrtom stanovniku Srbije nedostaje više od 10 zuba.
Za državu i njenu statistiku problem ove penzionerke ne postoji. Ona je u grupi onih (stariji od 65 godina), koji imaju besplatnu stomatološku zaštitu i tu je kraj. A kako će ova žena bez ijednog zuba da se hrani u naredne dve godine pa to je “njen problem”. Uostalom, ako ne može da čeka neka ide kod privatnika, je l tako?
Stanje zuba je odličan pokazatelj standarda, kulture i navika u jednom društvu. To je i važno estetsko pitanje, ali pre svega pitanje zdravlja. Jer, varenje hrane počinje žvakanjem, a pokvareni zubi prouzrokuju vremenom bolesti drugih organa – srca, pluća, zglobova, mozga. Od kada su državne vlasti 2006. godine stomatološke usluge izbacile sa spiska besplatnih, stanje se dramatično pogoršava. Dobrim delom zbog besparice kod zubara, uglavnom privatnog, odlazi se samo “kad zaboli”.
Na papiru stvari i nisu tako crne. Besplatno lečenje zuba imaju deca i studenti, nezaposleni, trudnice i porodilje a stariji imaju pravo na izradu totalne i subtotalne proteze, uz participaciju od 35 odsto.
Međutim, državne ordinacije su zastarele i slabo opremljene sa nedovoljnim brojem zaposlenih, pa u praksi to izgleda kao pomenuti slučaj u Čačku, i još lošije. Tamo se kao mantra ponavljaju rečenice: “dođite sledeće godine”, “nemamo materijala za plombe”, “vi jeste nezaposleni, ali ste osigurani preko supruga pa nemate pravo na besplatno”, “hoćete li našu anesteziju koja i nije baš… ili da vi kupite”. I tako unedogled.
Neki domovi zdravlja uopšte više i nemaju zubarske ordinacije pa nije ni čudo što sve više mladih ljudi ostaje bez zuba. Jer zdravi zubi podrazumevaju prevenciju pre svega.
Ovom tematikom malo ko se bavi, nema seminara, nema studija, nema razmene iskustava sa drugim zemljama, nema, što je i logično, ni predloga kako da se situacija unapredi. Jednostavno muk.
Naši susedi Mađari, Makedonci, Hrvati, pa delimično i Crnogorci svojim građanima plaćaju lečenja i vađenje zuba, plombe, negu desni. Samo Srbija na tome štedi, valjda zato što tu nema “ugradnje”. Para ima, ali važnije je da “svako selo” ima magnet i skener (koji baš danas ne radi), nego da narod ima plombu.
Valja reći da neke opštine same finansiraju stomatološku službu. Postoji i sistemsko rešenje: da država “tu i tu” uslugu plaća “toliko i toliko”, a vi odaberite hoćete li kod privatnika ili u državnu ordinaciju. I ne bi bilo čekanja, bili bi zdraviji, a možda bi se smanjila i korupcija.
Milenko Vasović
Izvor: BIZLife
Jedino u Srbiji, u regionu, kod stomatologa ne ide se na terer budžeta. To ima više korisnih stvari. Usluge stomatologa plaćaju pacijenti, zatim ljudi bez zuba (njih 700.000 nemaju u opšte u ustima zuba) ne mogu da žvaću pa tako i manju količinu hrane troše, zatim zbog toga što nemaju zube obolevaju im i drugi organi (srce, mozak, pluća, želudac, zglobovi), pa i ostali medicinski stručnjaci imaju više poslova i para. Na kraju tu se ugrade i grobari. Ovo ne beleži IT sistem premijer(ke)a te vođa ovim nije upoznat.