Odluka kosovske vlade o formiranju komisije za izradu nacrta zakona o „Trepči“ ponovo je otvorila pitanje pravnog statusa i vlasničke strukture jednog od najvećih nalazišta olova i cinka u Evropi.
Profesor građanskog prava Dušan Čelić u razgovoru za Sputnjik ocenjuje da je pitanje „Trepče“, uz još nekoliko institucija, ključno pitanje za sudbinu Srba na Kosovu i Metohiji i da je zato „Trepča“ neprestano u fokusu interesovanja albanskih samoproklamovanih vlasti u Prištini.
„Čini mi se da je ovo samo jedna od etapa u nizu jednostranih poteza Prištine. Takođe treba imati u vidu da je Priština prilikom usvajanja takozvanog ustava takozvane republike Kosovo praktično proklamovala i sprovela nešto što se može nazvati nacionalizacijom. Ona je u tom aktu proklamovala da su svi privredni subjekti u društvenoj i državnoj svojini na teritoriji autonomne pokrajine Kosovo i Metohija svojina tzv. republike Kosovo. Upravo u tom kontekstu, formiranje ove komisije koja treba da izradi neki leks specijalis, poseban zakon o ’Trepči‘, je sledeći korak koji Priština jednostrano preduzima. Takođe i pasivnost i samo deklarativna aktivnost organa Republike Srbije utiču na to da Priština u ovom trenutku ima mnogo aktivniju poziciju u vezi sa ovim pitanjem“, ističe Čelić.
„Trepča“ od 1999. godine, kada je formalno Unmik preuzeo vlast na Kosovu i Metohiji na osnovu rezolucije 1244, posluje kao podeljeno preduzeće, podeljeni privredni subjekt, „Trepča sever“ i „Trepča jug“. U okviru „Trepče sever“ koja se nalazi na severu Kosova i Metohije obavlja se primarna proizvodnja rude i olovno–cinkovnog koncentrata, dok se u okviru „Trepče jug“ obavlja prerađivačka delatnost.
„’Trepča sever‘ je i danas pod kontrolom Srba sa severa Kosova i Metohije i u tom pogledu to može da bude jedan od argumenata da se makar taj segment ’Trepče‘ pokuša da sačuva i da ostane u interesnoj sferi pre svega Srba sa severa Kosova i Metohije i Republike Srbije. Ono što meni kao pravniku smeta je što se pitanje ’Trepče‘ stavlja u politički kontekst, odnosno u kontekst briselskih pregovora u kojima Srbija praktično nikada nije dobila ništa, dok je druga strana, Priština, dobijala maksimum. Mislim da bi bilo mnogo bolje da se pitanje ’Trepče‘ posmatra kroz pitanje svojine, jer je nesporno da je ’Trepča‘ svojina Republike Srbije, odnosno privrednih subjekata i poverilaca Republike Srbije“, kaže Čelić.
On navodi da je svojina jedno univerzalno pravo i pitanje opšte ljudske kontrole i nije političko pitanje.
„Ukoliko ’Trepču‘ branimo kroz te principe, a ne kroz političke principe kroz koje se prelama status Kosova i Metohije, nećemo opet biti gubitnici“, smatra Čelić.
Inače, formiranju komisije za izradu nacrta zakona o „Trepči“ usprotivili su se predstavnici Srba, koji su istakli da srpska zajednica treba da ima odlučujući glas po pitanju imovine u većinski srpskim sredinama.
Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić poručio je da je Beograd prava adresa za razgovor o „Trepči“, ističući da je mesto za rešavanje spornih pitanja pregovarački sto, dijalog za koji je Beograd spreman.
Prema za sada objavljenim informacijama, planirano je da u komisiji koja će odlučivati o kombinatu, koji omogućava egzistenciju većini stanovnika na severu KiM, od 16 članova participira samo 2 predstavnika Srba. Za donošenje odluka u komisiji nije predviđen konsenzus.
Jelena Vučićević
rs.sputniknews.com
