Tri reči koje dokazuju jednu te istu istinu – U vezi porekla Albanaca

To su LEVREK (lubin, Labrax lupus), LIMA (zaliv, morska uvala) i KANU (zakon, običajno pravo).

Ove reči imamo u grčkom jeziku, u turskom i u albanskom jeziku.

Svi oni koji su se zauzeli njihovom etimologijom jednoglasni su da imamo posla sa grčkim rečima, koje su prešle u turski jezi, a zatim – iz turskog u albanski jezik.

Ovo znači da pre dolaska Turaka u Albaniju, ovi – Albanci – nisu IH imali.

Ako su Albanci i pre prispeća Turaka na obale Jadranskog i Jonskog mora živeli tu i bavili se ribarenjem, makar i jeli ribu, onda su trebali od vremena da uzajme od Grka reč levrek. Kako oni pretendiraju, izvolite videti, sa Grcima su živeli u simbiozi. Činjenica što su ovu reč uzajmili od Turaka dokazuje nam da oni, sve do dolaska Turaka, nisu silazili na obale mora, izuzev retkih pojedinaca, koji se nisu bavili ni pomorstvom niti ribarenjem, pa – po tradiciji – nisu ni jeli ribu, makakvu, kao što je još uvek ne jedu u unutrašnjost Albanije, po selima, pa i na Kosmetu. Oni, koji su prispeli na obale mora posle turske okupacije, naučili su od Turaka i da je jedu i da je love.

Reč LIMA je jako rasprostranjena u albanskom jeziku. Ne samo kao opšta, zaliv, morska obala, pristanište, već i kao posebna, kao toponim. Da su Albanci pre dolaska Turaka živeli na obale Jadrana i Jonskog mora, sigurno bi tu reč pozajmili direkno od Grka. Ne bi imali potrebu za tursko posredovanje. Činjenica što su je pozajmili posredstvom Turaka dokazuje nam da Albanci, do dolaska Turaka tu, nisu zagazili u more. Upravo zato su Turci doveli u Albaniju svoje pomorce da ih nauče pomorstvu.

Reč KANU nam svedoči da su Albanci živeli po gorama i bavili se stočarstvom i nomadskim životom. Tu jesu, mešali su se sa Srbima, pa i živeli u simbiozi sa njima. Tako su umesto grčke reči pozajmili srpsku reč ZAKON. Posle dolaska Turaka i posebno posle muslimaniziranja, kao i mnoge druge reči, zamenili su ih turskim. Tako su od Turaka uzeli i reč kanu, ali ne zapostavljajući ni davnašnju – zakon, koju i dan danas imaju u upotrebi, sa nešto izmenjenim značenjem – običaj. Albanac dan danas kaže : Ne e kemi zakon – mi imamo običaj. Po dolasku Turaka počeli su da upotrebljavaju i njihovu reč adet: Ne e kemi adet – mi imamo običaj, ali slabije, pa i dan danas, posle tolikih čiščenja, koja su izvršili i vrše.

Da Albanci nisu autohton narod nigde na Balkanu, ne na Kosmetu, već ni u samoj Albaniji, ja sam naveo sedam (7) dokumenata, činjenica i argumenata. Imate ih u mom delu na srpskom jeziku KO SU ALBANCI ?, Ženeva 2007, drugo izdanje Jagodina 2013; prvo englesko štampano izdanje WHO ARE ALBANIANS?, Ženeva 2008. Drugo internet-izdanje na engleskom jeziku, Beograd 2016.

Ova studija, pod naslovom Albanci nisu autohtoni, napisana je na albanskom jeziku u ćelijama zatvra Burreli-Albanija 1972. godine i odmah data za čitanje poverlivim osuđenicima, koji su to, po spasu zatvora i Albanije, tamo gde su stigli, potvrdili i preko medija Po prvi put, na albanskom jeziku, objavljena je u mom delu MIKROLOGIJA,  Ženeva  2000, str. 38-42.

Naglašavamo da jedan od argumenata da Albanci nisu autohtoni ni u samoj Albaniji jeste nedostatatk staro-grčkih elemenata u njihovom jeziku. Kako videste, u njihovom jeziku i novogrčki elementi su ušli posredstvom, i to preko turskog jezika. Jednu od elementarnih reči pomorstva – brod, pozajmili su iz arabskog jezika – ANIJE. I to bez i najmanje muke: Arabljani dođoše sa svojim brodovima na obale Albanije zajedno sa turskim okupatorima. Do tada albanska noga se nije usudila da uđe u more. Arabljanima i Turcima, na obale Jadrana pridružili su se kao mornari pre svih Srbi, koji su upražnjavali taj zanat i pre njihovog dolaska tu. Ulcinjska flota, posebno gusari-pirati, kojima se tako mnogo hvale Albanci, pretendirajući da su bili unjihovi, u većem delu se sastojala od islamiziranih Crnogoraca, posebno posle dolaska Novljana 1687 godine.

Prof. Dr Kaplan BUROVIČ, akademik