Međunarodna nepravda: Tribunal na odmoru

0
990

RatkoMladic_02_72286b Međunarodni krivični tribunali odmaraju… Na “zasluženi odmor” su otišli Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju, Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične tribunale, Specijalni tribunal za Liban, Međunarodni krivični sud…

Odmaraju svi, osim naravno – optuženih i njihove odbrane. Za njih letnji odmor izgleda kao dodatno uzimanje vazduha čoveka koji se guši.

U vezi sa tim, interesantno je pomenuti nedavni pokušaj odbrane Lorana Gbagba, predsednika Republike Kot d´ Ivar u Međunarodnom krivičnom sudu, da zatraži za sebe takav isti odmor kakav ima tužilaštvo. Advokat je u svom podnesku naveo da se proces odužio već tri godine i da je sve vreme odbrana morala da radi bez odmora. To očigledno stavlja odbranu u neravnopravan položaj, što sa svoje strane predstavlja kršenje principa ravnopravnosti strana, koji su sadržani u osnovnim međunarodno-pravnim aktima o zaštiti ljudskih prava. Međutim, sudija Silvija Fernandez je sama donela odluku o žalbi odbacivši zahtev odbrane, izjavivši da odmor za odbranu krši pravo optuženog na brzi sudski postupak.[1]Licemerje ovakve odluke i ovakve argumentacije su očigledni: da je sudija Fernandez stvarno toliko zabrinuta pa razmišlja o pravu optuženog na brzo suđenje, tada bi morala ukinuti odmor tužilaštvu ili u krajnjem slučaju – bar sebi. Mi ništa slično ne vidimo – odmor su ukinuli samo advokatima. A sudije i tužioci su se iz sumornog i mračnog Haga uputili na sunčanu Azurnu obalu. Licemerje je očigledno ali nikako i iznenađujuće. Radi se o tome da je ta ista sudija Fernandes razmišljala o tome da li će odobriti ili neće pritvor predsedniku L. Gbagbo na čitave tri godine! Ovakvih rokova pritvora nema ni u najtotalitarnijim državama na svetu! I tokom te tri godine optuženi je očekivao odluku suda u zatvoru. Sada je odluka konačno donesena i posle svega L. Gbabgo mora da izađe pred sud, međutim, sve te godine su i sudije i tužioci odlazili na odmor i uopšte nisu brinuli što optuženom nije obezbeđeno pravo na operativno razmatranje svog predmeta.

Da Vas podsetimo:  Bezbedni hakerski obračuni sa medijima: Samo pet presuda posle 79 napada

Na taj način, korak po korak, sa novim i novim odlukama međunarodnih sudskih organa, stvara se novo, paralelno pravo tribunala koje reguliše prava optuženih, koje oštro i grubo potire postojeće norme koje je ustanovilo realno međunarodno pravo po pitanju ljudskih prava.

Šta se dešava u drugim tribunalima?

Pre nego što je otišao na odmor, MTBJ je takođe doneo nekoliko važnih odluka. Na primer, izjavili su da žalba u predmetu „Tužilac protiv Stanišića i Župljanina“ neće biti razmatrana tokom 2014. godine, nego tek za godinu dana! Jasno, i ovde se radi o najboljim namerama za obezbeđenje prava optuženih na operativno razmatranje njihovih predmeta.

Treba istaći i odluku Sudskog veća po pitanju žalbe Radovana Karadžića, koji je tražio da se dikvalifikuju sve sudije njegovog veća zbog toga što je njihov mandat istekao. Mi smo u jednom od naših prethodnih tekstova već pisali o tome.[2]I tako, odluka je doneta. Kao što smo i očekivali, zadatak sudija nije se ogledao u tome da odgovore na argumente Radovana Karadžića, nego da nađu objašenje kako ne odgovoriti na te argumente. Šta su smislile sudije? Podsećamo da je kao argument Radovan Karadžić naveo činjenicu da je sudijama koji su ušli u sastav njegovog Pretresnog veća, istekao mandat i da nije produžen u skladu sa Statutom Tribunala. I šta je bio odgovor sudija? Oni su odgovorili da je, navodno, Žalbeno veće odlučilo da sudijska punomoćja mogu biti produžena na rok duži od tri godine. A potom su sudije izjavile da je rok od tri godine bio uspostavljen u vezi sa problemima budžeta Tribunala, i zbog toga, kako prava R. Karadžića ne bi bila narušena, treba se “kreativno” odnositi prema roku od tri godine.[3]To znači – kada mi završimo razmatranje vašeg predmeta – tada će se, recimo, i završiti naša punomoćja. I tako je žalba Radovana Karadžića takođe odbačena zbog neophodnosti zaštite njegovih, Karadžićevih prava.

Da Vas podsetimo:  Radna grupa osudila napade na novinare, posebno zabrinuta zbog brutalnosti policije

U vezi sa tim hteo bih još jednom da istaknem: glasine o tome da u međunarodnim krivičnim tribunalima sede visokokvalifikovani pravnici, očigledno je preterana. Štaviše, neophodno je demantovati te glasine. Prvo, glasine o vrhunskim pravnicima koji sede u međunarodnim sudovima su neistine jer tamo pre svega mnogi i nisu pravnici! Možda izgled neverovatno, ali to je činjenica – mnoge sudije, na primer, Međunarodnog krivičnog suda, nisu pravnici. Tako ta ista sudija Fernendez koja sudi predsedniku Kote d’ Ivara, L. Gbagbo – nema pravno obrazovanje. Čak i one sudije koji su pravnici, u svojoj velikoj većini, nikada u svom radu pre tribunala nisu bile sudije. To pojašnjava “kvalitet” njihovih presuda. Drugo, sudije navode toliko glupe argumente, da se na osnovu njih mogu pisati humoristički udžbenici za studente pravnih fakulteta, na temu kako ne treba argumentovati svoje odluke!

Ne možemo zaobići ni presudu Žalbenog veća u predmetu “Tužilac protiv R. Mladića” izrečenu 24. jula. Generalova odbrana je podnela žalbu na odluku Pretresnog veća po pitanju donetom na osnovu Pravila 98-bis,u kome se potvrđuju sve tačke optužnice protiv R. Mladića. Odbrana je ukazala da za takvu odluku nije bilo realnog osnova i tužilaštvo nije pružilo dovoljno dokaza za osudu. Međutim, Žalbeno veće je u potpunosti odbacilo zahtev odbrane. Argumenti? Postoji samo jedan – “argumenti odbrane nisu uverljivi za Žalbeno veće”. I to je sve! Zbog čega sudije nisu objasnile zašto argumenti odbrane nisu uverljivi za Žalbeno veće i zbog čega su im uverljivi argumenti tužilaštva – nije rečena ni jedna jedina reč.[4]

Posebno je tužno što je u donošenju ovakve sramne odluke učestvovao i ruski sudija. Međutim, to nije novost za nas. Ovaj sudija je pokazao svoje pravo lice i u predmetima R. Karadžića, N. Šainovića, V. Šešelja i V. Đorđevića. Međutim, to ne treba posebno da čudi Srbe. Izdaja Rusije za njega je, na žalost, već postala navika. U vezi sa tim sećam se mog starog spora sa mojim dragim prijateljem Borislavom Miloševićem. Prilikom skoro svakog dužeg razgovora (po 3-4 sata), mi smo se sporili ko je imao veće izdajnike. Borislav Milošević je govorio – Srbi. Govorio je sa takvom gorčinom u glasu da se i sada sećam tih detalja… Ja sam insistirao na drugoj tački gledišta tvrdeći da Rusi imaju veće izdajnike. Sporili smo se mnogo godina, ali jedan drugog nismo uspeli ubediti u suprotno. Borislava Miloševića više nema na ovom svetu, a naše sporenje se i dalje nastavlja…

Da Vas podsetimo:  UO RTS-a tražiće tumačenje o Bujoševiću od Skupštine i Ministarstva kulture

___________________

[1] Decision On Defence Request On The Suspension Of Time Limits During Judicial Recess 18 July 2014

[2] OStanju Zadravlja Haškog “Pravosuđa”. Ali ne baš u formi lekarskog uverenja //Http://Srb.Fondsk.Ru/News/2014/07/21/O-Stanu-Zadravla-Hashkog-Pravosudzha-Al-Ne-Bash-U-Formi-Lekarskog-Uverena.Html

[3] Decision On Accused’s Motion To Disqualify Judges Kwon, Morrison, Baird, And Lattanzi

[4] Public Redacted Version Of Decision On Defence Interlocutory Appeal From The Trial Chamber Rule 98 Bisdecision

Aleksandar Mezjajev

Fond strateške kulture

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime