Veliki Trnovac, mesto pored Bujanovca, koje važi za glavni distributivni centar narkoticikaza Balkan. Ekipa Politike krenula je sa dvojicom policajaca. Istovremeno, oni su bili zaduženi za bezbednost. Nisu baš bili oduševljeni što moraju da krenu u Trnovac, a jedan od njih je prokomantarisao da ne bi bilo „dobro” da, zajedno s njima, stanemo i fotografišemo spomenik Ridvanu Ćazimiju, poznatijem kao Kapetan Leši, koji je bio jedan od komandanata formacije nazvane Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca, a koji je ubijen 2001. godine.
Na ulicama ovog mesta, ima oko 10.000 stanovnika (među kojima nema nijednog Srbina). Ljudi, uglavnom sede u grupama ispred kuća koje su opasane velikim betonskim zidovima, iza kojih se naziru samo krovovi.
Saobraćaj u glavnoj ulici je frekventan, a često se mogu videti „mercedesi” i „golfovi” sa zatamnjenim staklima. Ulazak ekipe Politike u pratnji policije izazvao je pažnju u selu. Svi su znatiželjno gledali šta se to dešava, a pojedini su, čim su nas videli, krenuli pešice ka centru sela. Mi smo poslušali policijsku patrolu, pa smo spomenik Kapetanu Lešiju, iznad čijeg obeležja i velike fotografije stoji albanska zastava, slikali iz automobila u pokretu.
U centru sela postoji nekoliko kafića i kafana. Iz kafića, u kojima sede uglavnom mlađi ljudi, odjekuje muzika sa Em-Ti-Vija, dok se iz kafana čuje glasna albanska muzika. Kada smo stali u centar sela, nije prošlo ni dva minuta dok na nas nije počela da viče ekipa ljudi koja je sedela u jednoj od kafana, preko puta džamije.
„Šta fotografišete, ko vam je dao odobrenje, da li ste pitali nekog da dođete”, bilo je prvo što nam je doviknuo Albanac koji, po proceni, ima oko 35 godina.
Prišli smo mu i objasnili da smo novinari iz Beograda. To je čitavu ekipu ljudi oko njega, kako se čini, dodatno razbesnelo.
„Pišete o nama svašta, a došli ste ovde bez pitanja da fotografišete. Ko vam je dao dozvolu za to. Ušli ste u pratnji policije, a niste ni pitali da dođete do džamije”, rekao je.
Patrola policije koja je krenula s nama bila je tada udaljena pedesetak metara od nas. Procenili smo da bi bezbednije bilo da smirimo situaciju, pa smo im objasnili da nismo došli da provociramo i vređamo, već da radimo svoj posao. Posle nekoliko minuta napetog razgovora, tokom kojeg smo mi smirivali, a oni ponavljali da nam „tu nije mesto”, pristali suna kratki razgovor.
„Pitajte šta vas interesuje”, rekao je nadmeno predvodnik te grupe ljudi koji nije želeo da se predstavi.
Rekao je da se loše živi i da nema šta drugo da kaže.
Na pitanje o Trnovcu kao glavnom centru za narkotike, rekao je samo: „Gluposti”.
Niko od ostalih meštana nije želeo da priča s nama, pa smo ubrzo napustili selo.
Priča o Velikom Trnovcu, kao glavnom punktu za narkotike na Balkanu,potiče iz izveštaja koji već dugo spominje Interpol. Prema tim podacima, u Velikom Trnovcu je u svakom trenutku najmanje tri tone heroina spremno za isporuku.
O Trnovcu informacije imaju i u italijanskom Centru za borbu protiv mafije (DIA). Oni su u nedavnom izveštaju izneli podatak da se skoro 70 odsto droge namenjene zapadnoevropskom tržištu švercuje preko Preševa i Velikog Trnovca.
Prema tom izveštaju, krijumčarenje je glavna delatnost za oko pet hiljada Albanaca iz tog dela Srbije.
Italijani su u istom izveštaju napisali da,iako se zna da je to područje puno kriminala, niko im ne može stati na kraj. Evropske policije nemaju pravo da deluju na području Srbije, a službe Srbije ne mogu adekvatno da intervenišu.
Neke procene kažu da te tri tone skladištenog heroina danonoćno čuvaju straže do zuba naoružanih Albanaca, ali pouzdanih potvrda zapravo i nema. Dok smo prolazili Trnovcem, nismo videli nikog ko nosi oružje. Jedan inspektor policije upućen u situaciju na jugu centralne Srbije objašnjava da su policijske akcije u Velikom Trnovcu teško izvodljive jer je celo selo uključeno u i te kako unosan narko-biznis. Skoro svi meštani su povezani bliskim rodbinskim vezama, pa je među njih nemoguće ubaciti agenta ili doušnika, a seoske straže su tako dobro organizovane i postavljene da niko neprimećen ne može da se približi Trnovcu. To pokazuju česte zaplena heroina kod ljudi iz Velikog Trnovca koji nisu uhapšeni u ovom selu, već na naplatnim rampama kod Niša i Beograda.
Veliki Trnovac ima odličan geografski položaj i nalazi se u neposrednoj blizini granica s Bugarskom, Makedonijom, Kosovom i Albanijom. Zbog toga se, navodno, u njega sliva veliki deo heroina iz Pakistana, Avganistana, Irana i Turske. Tu se, prema tim podacima, skladišti i prepakuje, a zatim krijumčari dalje. Procene ukazuju da se iz Trnovca godišnje distribuira između 50 i 60 tona heroina, a dva glavna krijumčarska koridora su preko Albanije i Crne Gore ka Italiji i preko Srbije ka zapadnoevropskim zemljama.
Svima, koji se bave, po raznim „osnovama”, narko-tržištem, situacija postaje jasnija kada znaju da su Veliki Trnovac i Bujanovac u neposrednoj blizini graničnih prelaza koji našu zemlju povezuju sa jugom Evrope, Azijom i Bliskim istokom gde se ukrštaju narko-magistrale koje vode prema Velikom Trnovcu.
Veliki Trnovac je jedino selo na mapi Interpola u kome se dnevno, po pričama meštana, izvrši promet oko 500 kilograma droge, nalazi se teritorijalno u granicama Srbije, a duhovno, simbolički i zakonski veoma daleko, za Srbe je ovo zabranjena zona.
U centru sela, ispred osnovne škole, nalazi se grb, velelepni mauzolej albanskog teroriste Rizvana Ćazimija, poznatijeg kao Kapetan Leši, vođe Oslobodilačke vojske Bujanovca, Preševa i Medveđe. Kompletno okruženje, kao i sam grobni spomenik, urađeni su od najskupljeg mermera i granita, uređeni zelenilom, klupama za odmor, uvek svežim cvećem i osvetljenjem koje radi cele noći. U grobnici koju krase oznake OVBPM, pored Lešija je sahranjen i njegov teroristički saborac Besim Pajku. Iznad spomenika, na visokom postolju, vijori se još jedna albanska zastava.
U osnovnoj školi sa više od hiljadu učenika, meštani su u sobici od devet kvadrata priredili “etno muzej”. Pored nekoliko iskopina iz ranih vekova, postavku ovog “muzeja”, koji ima i svog kustosa, čine uglavnom eksponati vezani za OVPBM i njenu borbu. Tu su uniforme i oznake, ručno rađeni amblemi i kape, fotografije, ubojna, eksplozivna sredstva, meci, mine i druge ratničke “sitnice”. Dobro smišljene priče stvaraju nove legende i mitove o novim borcima za velike albanske ciljeve.
Dolazak u Veliki Trnovac je moguć samo u grupi stranih turista i novinara, koje će najznačajniji predstavnici sela dočekati i ljubazno ispratiti. Deca će dugo, dobro uvežbana, mahati putnicima u autobusu i pozirati njihovim kamerama i fotoaparatima. Veliki Trnovac, iako na srpskoj teritoriji, tako i dalje ostaje zabranjena zona za Srbe i njene državne i administrativne organe, osim ako nisu sa strancima.
Veliki Trnovac je najbolji pokazatelj u kakvom je stanju srpska država u poslednjih 20 godina, sa akcentom na poslednjih godinu dana pod potpuno marionetskim režimom koji sprovodi po njihovim rečima najveću akciju protiv dilera u zadnjih 20 godina (GROM). Postavlja se pitanje, zašto Grom nije udario u Veliki Trnovac?
Selo za koji ceo svet zna da je leglo narkodilera, selo gde stoji spomenik teroristi, selo u kojem kažu da nisu poželjni Srbi ili srpski jezik. Pomisle li nekad naši poglavari hoće li posle njih postojati Srbija i Srbi kao narod, ili čak ni za to ne haju?
Srbin.info, Politika
Уколико би постојећа сазнања у погледу количине дроге која се „ваља“ кроз Велики Трновац само деломично тачна то свакако да завређује пажњу државних органа, а јавност очекује њихову реакцију и то бар у виду информације у медијима.Ако државни органи ћуте то свакако указује на њихову немоћ. Имајући у виду да је власт спровела и након тога звочно објављивала у јавност „велке“-свакако широке акције помпезних назива које су имале за циљ сузбијање дроге, поставља се питање, зашто је у тим акцијама изостављен Велики Трновац. Постојеће стање је свакако неприхватљиво и мој предлог је да се од надлежних из врха власти наше државе затражи хитно реаговаање. Медији, а и „друштвене мреже“ би својим утицајем могле да изврше притисак на власт да реагује. Једна од могуности би могло да буде постављање питања носиоцима извршне власти премијеру-министру полиције и ППВ. Моје прво питање би било:Да ли се Велики Трновац налази на територији Републике Србије и да ли у њему важи правни поредак Републике Србије ? Аако П и ППВ одговоре потврдно уследила би друга питања.