Tročlana leskovačka polugladna porodica godinama živi bez struje i vode

0
317

Već ispred ulaznih vrata oseti se neprijatan miris iz oronule kuće Nedeljkovića u centru Kultleša kod Leskovca. A kada se prekorači prag upada se u mrak, iako je dan. Kada se oči privknu na tminu otvare se scene dostojne filmova strave i užasa.

U dva sobička, počađavela od dima, tri polomljena kreveta, pocepan šporet na drva, a na njemu prazne šerpe. Umesto stola nasred prve sobe sto od dve cigle i dve daske. Unutra su Miloš (40), njegov brat Aleksandar (38) i njihova slepa majka Marica, svi u ritama i s licima crnim kao dim koji kulja iz šporeta u uglu.

Sve troje imaju psihičke poremećaje, ali uz više strpljenja požale se na svoje muke.

„Ovako je od kada mi je muž umro“, kaže Marica, koja se ne seća koliko dugo žive bez struje i vode.

A žive od 10,5 hiljada dinara takozvane tuđe nege, koju je Marica dobila pre nekoliko godina.

„I ja nešto povremeno zaradim cepajući drva u komšiluku“, dodaje Miloš.

Oni nemaju zdravstvene knjižice, a ličnu kartu ima samo Miloš.

„To je i razlog što nisu mogli da ostvare socijalnu pomoć. Mi smo im sada doneli jedan orman, vitaminske preparate, sredstva za dezinfekciju i materijal za krečenje, a leskovačka komunalna preduzeća očistiće ovo malo, ali prepuno smeća dvorište“, kaže direktor Centra za socijalni rad Predrag Momčilović.

Centar se obavezao i da pomogne porodic da dođe do ličnih isprava kako bi ostvarila redovnu socijalnu pomoć, a urgentno će dobiti i jednokratnu pomoć.

Predsednik Mesne Zajednice Kutleš Saša Todorović priča za JuGmediu da Nedeljkovići praktično žive od pomoći komšija.

„Donosi im se hrana i odeća. Nedvano su dobili jedna PVC prozor i novi šporet na drva, ali prozor je već polomljen, a šporet probušen. Kao da sva ta pomoć odlazi u prazno“, priča.

Da Vas podsetimo:  Kako EPS džepari građane Srbije: 56 odsto računa razne takse

Kaže da je za majku i dva sina najbolje rešenje da se smeste u neku socijalnu ustanovu, ali da oni godinama odbijaju takve ponude centra.

„Uvek su teško živeli, ali se stanje naglo pogorašalo kada je umro otac Josif koji je bio zdrav i zarađivao privatno, a on je umro, kako mi se čini, još pre 20 godina“, objašnjava.

Todorovićeva je obaveza da sada okreči kuću s meštanima, ali…

„Da bi okrečio ono što 20 godina nije krečeno, moram da iznesem sve stvari iz kuće, a ako ih iznesem neću moći da ih unesem jer će se sve raspasti“, u dilemi je starešina ovog sela nadomak Leskovca.

Troje nevoljnika ima u porodici jednu zdravu osobu, ćerku i sestru, no ona se udala negde oko Smedereva i retko ih posećuje.

Milica Ivanović

Izvor: juGmedia

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime