Trojanski konj Vašingtona?

0
848

Protekle nedelje na mesto premijera Republike Srbije imenovana je četrdesetjednogodišnja Ana Brnabić. Glavna senzacija je pritom postala činjenica da je prvi put na važno mesto u toj pravoslavnoj zemlji u kojoj je veoma jak uticaj crkve, došla žena, mlada za političara, koja se otvoreno deklariše kao lezbejka. Prošle godine ona je učestvovala u gej paradi u Beogradu, što je različito doživljeno u društvo. To se dogodilo prvi put ne samo u Srbiji, već uopšte na Balkanu. Kako na to gledaju u Moskvi, opisuje istraživač Vladimir Mališev

Foto: Geto Srbija
Foto: Geto Srbija

Osim toga, Ana Brnabić je poznata kao političar veoma izražene prozapadne orijentacije. U vezi s tim, objavljujući ovo neobično imenovanje, Aleksandar Vučić je morao da se obrati naciji u specijalnoj tv emisiji, da bi objasnio svoju odluku. Pritom je najveći deo svog nastupa predsednik posvetio odnosima sa Rusijom, tačnije uveravanjima da se kurs ka prijateljstvu i saradnji sa Moskvom neće menjati.

„Nema nikakvih sumnji da ćemo sačuvati položaj nezavisne države, to za nas ima najveći značaj. Mi se ne spremamo da stupimo u NATO, ili bilo gde drugde. Nadam se i uveren sam da vlada Srbije neće uvoditi sankcije u odnosima sa Rusijom, to je bila politika vlade koju sam ja vodio, i kao predsednik bih savetovao novom mandataru da se i dalje pridržava te politike“, rekao je on.

Za podršku neobične mandatarke ranije su bili „obrađeni“ i poslanici. Nakon hitnog sastanka sa predsednikom, rukovodstvo vladajuće parlamentarne koalicije je objavilo da podržava kandidaturu Ane Brnabić. Javno neslaganje su iskazali pojedinačni poslanici, između ostalih i bivši muftija Srbije i Sandžaka, a sada poslanik – Muamer Zukorlić.

Međutim, biografija Brnabićeve govori sama za sebe. Srednju školu (Petu beogradsku gimnaziju) završila je 1994. godine. Nakon toga studirala je u inostranstvu: na Nortvud univerzitetu u Mičigenu, SAD, diplomirala je poslovni menadžment, a poseduje master diplomu sa Univerziteta Hal iz Velike Britanije.

U Srbiju se vratila 2001. godine, radila je u Programu za razvoj sela pod okriljem EU, koji je pokušavao da srpske seljake pretvori u evropske farmere, ali bez naročitog uspeha. Mada, to bi u perspektivi dovelo do uvođenja „EU“ standarda za poljoprivredne proizvode, što bi za rezultat imalo uvođenje kvota za proizvode, na primer, jabuke, što je pretilo da „ubije“ poljoprivredu države i pre ulaska u EU. Program je u tišini zatvoren, a Brnabićeva je prešla u američku konsalting kompaniju Continental Wind Serbia, koja se stalno povezuje sa Rokfelerovom fondacijom i bavi se razvojem „ekološke energetike“. Ni sa vetrogeneratorima se stvar nije naročito dobro završila, i Brnabićeva je postala predsednik NALED-a (Nacionalna alijansa lokalnog ekonomskog razvoja) koji je finansiran iz programa USAID (agencija SAD za međunarodni razvoj), koji je poznat po podršci projektima koji isključivo pogoduju Vašingtonu i prozapadnim političarima. Posle toga je počela da gradi karijeru u strukturama srpske vlade. Godine 2016. bila je imenovana za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vučićevoj vladi.

Da Vas podsetimo:  Spomenik

Ali, najinteresantnije je, verovatno, to što je Ana Brnabić dugo vremena član beogradskog udruženja East West bridge (EWB) koje ulazi u tzv. Trilateralnu komisiju. Kao što je poznato, Trilateralna komisija je međunarodni klub globalista, koji je 1973. godine stvorio Dejvid Rokfeler, a jedan od glavnih suosnivača je Zbignjev Bžežinski. Ovaj detalj iz njene biografije iritira srpsko društvo više nego lični život budućeg premijera. Upravo zato je Vučić u svom obraćanju naciji uglavnom govorio o odnosima sa Moskvom, a ne o političkoj korektnosti i toleranciji. A kada je reč o pikantnim detaljima iz biografije nove premijerke, predsednik je samo odmahnuo rukom i rekao da je „seksualna orijentacija lična stvar svakoga“.

Neki komentatori ocenjuju neočekivanu Vučićevu odluku na sledeći način. Sa jedne strane on je, imenujući za premijerku, u pravoslavnoj zemlji koju je NATO ne tako davno, zbog neposlušnosti, zasuo tepisima bombi, lezbejku prozapadne orijentacije, „bacio kost“ EU i globalistima, koja ih mora obradovati. Sa druge strane, Vučić je na najvažnije mesto u državi postavio čoveka koji mu nikako ne može biti politički konkurent. Pred osobom koja se otvoreno deklariše kao pripadnik LGBT zajednice, sa diplomama univerziteta iz SAD i Velike Britanije i „rokfelerovskom“ sadašnjošću, u današnjoj Srbiji ne svetli nezavisna politička karijera.

I zato mnogi smatraju da je Brnabić, faktički, „tehnički premijer“, koji će se baviti samo ekonomijom i finansijama, dok će politička pitanja ostati Ivici Dačiću koji sada nije samo ministar spoljnih poslova već i potpredsednik vlade.

Postoji još jedan razlog zbog kojeg je Vučić doneo ovako neočekivanu odluku. Tri meseca se u Beogradu i drugim gradovima zemlje održavaju protestne akcije opozicije, a njihovi organizatori, koji sebe nazivaju inicijativom grupe građana, tvrde da su predsednički izbori na kojima je Vučić pobedio, protekli u znaku najgrubljeg narušavanja volje građana, te da su rezultati falsifikovani kako ne bi došlo do drugog kruga izbora. U vezi sa tim je predsedniku važno da pridobije podršku što širih slojeva društva i grupa građana najrazličitije orijentacije. Vučića redovno podsećaju na njegove govore u parlamentu u vreme Miloševića. Posebno onaj u kome je obećao da će „za svakog ubijenog Srbina ubiti sto muslimana“.

Da Vas podsetimo:  Između srpskih banja i grčkog mora

Ipak, bez obzira na Vučićeve manevre, u Srbiji je novo imenovanje izazvalo talas neodobravanja u nacionalno nastrojenim političkim krugovima, pa čak i u nedrima vladajuće koalicije. Srpski nacionalni pokret Naši je objasnio da Brnabićeva duguje svoje imenovanje svojoj seksualnoj orijentaciji i Zapadu. Dragan Marković, šef nevelike partije Jedinstvena Srbija, koja se nalazi u vladajućoj koaliciji, izjavio je da bi umesto nje radije na tom mestu video „porodičnog čoveka koji ima decu“.

Na Zapadu je pojava novog premijera u Srbiji prihvaćena sa javnim izrazima zadovoljstva. „Takva odluka“, piše uticajni francuski list Figaro, „izvrće naopačke političku situaciju u toj konzervativnoj zemlji. Mlada proevropski orijentisana žena, otvorena lezbejka, pa još i hrvatskog porekla! Buduća premijerka Srbije u neskladu je sa tom tradicionalističkom zemljom sa pravoslavnom većinom u kojoj su brojne homofobične manifestacije… Izborom tog mladog premijera srpski lider želi da ponovo potvrdi svoj progresivni i proevropski kurs. Pritom čak rizikuje da uvredi osećanja stanovništva…“

„…Unapređenje svog bivšeg ministra predstavlja za Vučića odgovor na kritiku koja se tiče odnosa prema LGBT populaciji u Srbiji. Ono mu omogućava da popravi imidž svoje države pred Zapadom i da se simbolički distancira od Rusije u kojoj je situacija sa homoseksualcima nezavidna“, piše Figaro i ističe da je pred novim premijerom izazov da ponovo pokrene pregovore o ulasku Srbije u EU.

Stav predsednika Vučića je u poslednje vreme značajno napredovao kada je reč o odnosima sa Rusijom (dve posete Moskvi za šest meseci, dogovori o slanju ruskih aviona MiG-29 i druge vojne opreme), ali sa druge strane on namerava da ubrza realizaciju svog strateškog cilja – integracije Srbije u EU. Brnabić zbog toga deluje gotovo idealno. Pritom, kako smo već pomenuli, ključna politička pitanja, a među njima i odnosi sa Rusijom, biće u vladi u nadležnosti Ivice Dačića. A osim toga, malo pre formiranja srpske vlade, oformljena je nova državna struktura – Nacionalni savet za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom. Na njegovom čelu se nalazi bivši predsednik Tomislav Nikolić, koji je poznat po svojoj izjavi da je za njega „Rusija – naša majka“.

Da Vas podsetimo:  Jevrejska okupacija Srbije će postati sve okrutnija i agresivnija (1)

Ipak, po Ustavu Srbije, predsednik vlade ima mnogo više ovlašćenja od predsednika države.

I iako Aleksandar Vučić ostaje najpopularniji političar u zemlji, postavljanje u premijersku fotelju jake političke figure, pretilo bi dvovlašćem u Srbiji. A sa premijerom koji „ne ugrožava“ nezavisnom karijerom, to se ne može dogoditi, smatraju posmatrači. U takvoj situaciji, ključna figura u Srbiji opet ostaje Aleksandar Vučić.

Sve je to tačno. Ipak, činjenica je činjenica: među visokim rukovodiocima u Srbiji sada se našao političar koga mnogi nazivaju „trojanskim konjem Vašingtona“.

Vladimir Mališev

www.magazin-tabloid.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime