„Tuđa krivica“ predsednika Srbije

Predsednik Srbije izjavio je da on i Vlada Republike Srbije razmatraju meru da se ljudima u državnim organima koji nisu vakcinisani oduzme pravo na plaćeno bolovanje. Ovo je, jasno je to i laiku, teško kršenje ljudskih prava i očigledna diskriminacija koja je zabranjena i najvišim zakonskim aktom naše države, ali i različitim međunarodnim konvencijama koje je naša država usvojila, jer se u neravnopravan položaj dovode ljudi (u ovom slučaju čak bolesni ljudi) nisu prekršili nikakav zakon. Predsednik je pravdajući ovaj suludi predlog čak upotrebljavao termin „krivica“, pa kaže da ukoliko ste se zarazili „tuđom krivicom“ a vakcinisani ste se imate pravo na bolovanje, a ako niste onda nemate. U ovom stavu je sve suludo. Navedimo samo nekoliko stavki ovog ludila.

1. Šta znači „zaraziti se tuđom krivicom“ i zašto samo od korone? Da li država, na primer, plaća bolovanje obolelom od raka pluća ili prethodno proverava da li je i koliko je pušio u svom životu? Koliko je dozvoljeno cigareta popušiti u životu da bi vam država platila bolovanje ukoliko ste bolesni od raka pluća? Da li se računa i cigareta koju je, sada neki šezdesetogodišnjak, popušio kao klinac u klozetu osnovne škole?
2. Ili, kako se „sopstvenom krivicom“ neko zarazi od korona virusa? Da li ode u laboratoriju u Vuhan i ubrizga sebi virus? Ili ode na pijacu kupi šišmiša, a onda ga nedovoljno skuva i pojede tu nedovoljno dobro skuvanu šišmiš-čorbu? Ili je dovoljno da čovek bude nevakcinisan? Ili je to možda kada je čovek zdrav pa se vakciniše a onda se posle toga zarazi jer vakcina ne sprečava zarazu?
3. Da li „zaraziti se tuđom krivicom“ znači znati ko te je zarazio, po imenu i prezimenu, da li je dovoljna pretpostavka, da li će to da procenjuje sud, lekar ili će predsednik Srbije biti taj koji će reći ko je čijom krivicom zaražen? Da li će možda komisija u socijalnom da proverava lične kontakte svakoga ko je zaražen? Da li „zaraziti se tuđom krivicom“ znači i to da je vakcinisani građanin koji zarazi drugog vakcinisanog građanina isto kriv jer je ovog zarazio ili samim tim što je vakcinisan on nije „krivac“?
4. Čak i kada bismo uzeli u razmatranje ovaj suludi argument zaraze „tuđom krivicom“, da li to znači da iako je ta tuđa krivica utvrđena (kakogod da je utvrđena) znači da iako čovek nije kriv što se zarazio njega država neće zaštiti samo zato što se nije vakcinisao iako vakcinacija nije obavezna?
5. Da li to znači da ako vakcinisani zarazi nevakcinisanog ovaj nevakcinisani neće biti zaštićen od strane države a vakcinisani neće biti krivac iako je utvrđeno da je ona zarazio nevakcinisanog? Drugim rečima, da li to znači da ovim predlogom država podržava onog za koga je utvrđeno da jeste krivac, a kažnjava onoga za koga je utvrđeno da je oštećen?
6. Da li će proizvođač vakcine, institucija koja je odobrila vakcinu, država koja je uvezla vakcinu, medicinski radnik koji je vakcinu dao, osoba koja propagira vakcinisanje biti krivac ako se neko slučajno zarazi korona virusom od vakcine i to se nesumnjivo utvrdi ili se, s obzirom da ljudi moraju da daju saglasnost da bi se vakcinisali, niko ne može smatrati krivim i nikada nema „tuđe krivice“ u ovom slučaju? Da li to ispada da ako se nekog slučajno zarazi vakcinom i to se utvrdi, on u stvari nema pravo na plaćeno bolovanje jer nije ni bio vakcinisan u trenutku vakcinisanja jer da je bio vakcinisan pre vakcinisanja tada ga verovatno vakcina ne bi ni zarazila? I možemo ovako u nedogled. Shvatate li koliko je suluda ova rečenica koju je izgovorio predsednik Srbije? Koliko je sve ovo što je izgovoreno pravno nelogično, i koliko je, u krajnjoj liniji, nehumano? Ko ovo uopšte može da podrži?

Dalje je predsednik Srbije izgovara da „oni“ („oni“ su valjda on i Vlada RS) ne mogu da donose negativne diskriminišuće odluke (iako predsednik Srbije, opet u množini, navodi da oni smatraju da su ljudi koji se ne vakcinišu „sebični“ i, valjda bi onda trebalo da budu kažnjeni, šta li), da su doneli meru da plaćaju onima koji se vakcinišu. Drugim rečima, radi se o toj čuvenoj „pozitivnoj diskriminaciji“, jer, kako reče predsednik postoji ona „negativna“.

Šta uopšte znači „pozitivna diskriminacija“? To je najobičniji oksimoron. Ukoliko je diskriminacija, ona je uvek za nekoga pozitivna a za nekoga negativna. I partokratija je „pozitivna diskriminacija“ za članove partije, koji zaposlenje i slične beneficije u jednom društvu dobijaju samo zato što su se potpisali na pristupnicu tačno određene partije. To, je li, nije baš strana pojava u našem društvu. I u takvoj situaciji ljudi na vlasti mogu da smatraju da im je radi „boljeg vođenja društva“, zbog „opšteg dobra“, najbolje da zapošljavaju „verne“, „odane“, „svoje“ ljude, ljude koji „nesebično“ gledaju i veruju u svoju partiju koja vlada, a i partija veruje u njih. Kako je uopšte moguće pričati o pozitivnim stranama diskriminacije kada povrh svega negativno diskriminišete ljude koji ni u čemu nisu prekršili zakon time što se nisu vakcinisali? Ko zaista može prihvatiti da „pozitivna diskriminacija“ nije diskriminacija? Možda bi trebalo pitati Nemce da li se radilo o „pozitivnoj“ ili o „negativnoj“ diskriminaciji  kada su ubijali 100 Srba za jednog ubijenog nemačkog vojnika? Ili pitati predsednika Srbije, da li je i kakvu diskriminaciju predlagao, da li „pozitivnu“, da li „negativnu“, kada je devedesetih godina prošlog veka u direktnom prenosu na državnoj televiziji, tada kao narodni poslanik, predlagao da se ubije 100 muslimana ako bude ubijen jedan Srbin? Kakvo društvo smo mi uopšte kada najviši državni predstavnici predlažu uvođenje „diskriminacije“, bez obzira da li joj daju prefiks „pozitivne“ ili „negativne“, i to dovodeći u diskriminisani položaj bolesne građane koji nisu prekršili nikakav zakon nego su po mišljenju predsednika države „sebični“? Kome treba takvo društvo? Šta očekivati da će to društvo učiniti za vašu decu sutra kada se danas od strane onih koji bi morali da se bore za zakonitost i poštovanje ljudskih prave predlaže diskriminacija? Da li će to društvo možda biti napredno, da li će to biti neka „napredna diskriminacija“?

I nikada se tu ne radi samo o odnarođenim visokom državnim funkcionerima, ima uvek i na narodu koji sve to dopušta i ćuti. A zaista nas ima raznih. Ja imam poštovanje prema ljudima koji su se vakcinisali jer su smatrali da im to čini dobro i to su želeli, kao i prema ljudima koji se nisu vakcinisali jer je to njihov izbor i smatraju da tako treba. Prema ljudima koji, s druge strane, pozivaju druge da se vakcinišu, a pri tome ne preuzimaju odgovornost za to vakcinisanje drugih, nemam poštovanja ni malo. Šta znači pozivati nekoga da se vakciniše, a jedini ko odgovornost za to preuzima je taj koji se vakciniše? Liči li vam to na kukavičluk i neodgovornost? Nije odgovoran proizvođač vakcina, nije odgovoran onaj ko je odobrio vakcinu, nije odgovorna država koja je uvezla vakcine i propagira ih, nije odgovoran medicinski radnik koji daje vakcinu, nisi odgovoran ti koji pozivaš druge da se vakcinišu. Smatrate li tako nešto bednim i bezobraznim? Zato i jeste jedini pošteni i ljudski izbor upravo odbrana prava na slobodu izbora. Ne pozivati ljude niti da se vakcinišu, niti da se ne vakcinišu, već omogućiti i braniti slobodu izbora kao najvažnije ljudsko pravo šta će i kako će uraditi sa svojim telom. Postoji i ona treća grupa ljudi koja se vakciniše samo zbog toga što će dobiti različite finansijske „podsticaje“, što će dobiti pare, vaučere, popuste i slično. Liči li vam  da takvi ljudi praktično prodaju svoje telo, jer se vakcinišu samo zbog materijalne koristi? Kako nazvati ljudi koji prodaju svoje telo? Jasno je da ništa od ovoga nije novo, i novo ni ne može biti. Ničega novog nema, sve je već bilo. Bilo je ljudi koji zaslužuju poštovanje jer rade stvari iz ubeđenja i vere i brane pravo drugih na slobodan izbor; bilo je i onih koji vole da pozivaju na odgovornost ali sami tu odgovornost neće da preuzmu i lepo se osećaju u toj licemerskoj poziciji, a i oduvek je bilo ljudi koji su prodavali svoje telo.

I kako se još mogu tumačiti ovakve izjave, kao što je ova predsednikova?  Mogu se tumačiti kao novo širenje straha među stanovništvom da će ostati bez svojih zakonom zagarantovanih prava ukoliko se ne vakcinišu. No, mogu se tumačiti i na onaj drugi, kriptorijaliti način. Naime, neretko se dešavalo da razni visoki predstavnici naše vlasti izgovaraju ovakve šokantne rečenice, da daju različite šokantne predloge, pretnje i slično, od kojih do kraja ne bude ništa, no često se to dešavalo ne bi li se sakrili pravi problemi u društvu. Koliko vas je uopšte k znanju primilo informaciju da se uveliko prodaju („privatizuju“) značajne i poznate srpske banje i rehabilitacioni centri koji su inače u vlasništvu Republičkog fonda za penziono i invalidsko osiguranje? Koliko od vas uopšte zna da je izmenjen zakon i smanjen broj članova Upravnog odbora PIO sa 21 na samo 7 članova, od kojih čak 4 člana imenuje Vlada Srbije, te da je Upravni odbor ovako formiran doneo Pravilnik koji je omogućio da se imovina Fonda prenese na Republičku direkciju za imovinu radi prodaje? Ne deluje li vam da se baš u medijima nisu preterano bavili ovim „tričarijama“? I koliko još ovakvih „akcija“ vlasti ima na svakodnevnom nivou? Da li se različitim šokantnim izjavama koje nam se, pak, guraju u prvi plan od strane različitih predstavnika vlasti, kao što je i ova da će se uskraćivati plaćeno bolovanje bolesnim ljudima zato što se nisu vakcinisali, u stvari prikrivaju različite druge „nepopularne“ stvari koje se odvijaju „ispod medijskog radara“ mejnstrim medija, a pre svega Javnog servisa?

Do čega uopšte može dovesti ovakva mera osim do očiglednog teškog kršenja ljudskih prava? Jasno je da to može dovesti do toga da će oni koji su bolesni a ne mogu na plaćeno bolovanje, što je god moguće duže kriti od drugih da su bolesni čime će te druge samo dovesti u još veću opasnost. Čak, ti bolesni će verovatno sami sebe lagati koliko god budu mogli da nisu bolesni. Mehanizam odbrane potiskivanjem je jedan od najčešće primenjivanih psihičkih procesa ljudi. Ljudi to podsvesno čine jer ne žele da priznaju očigledno, potiskuju. Zatim, ovo može dovesti do toga da će ljudi pod pritiskom države, koja ne želi da im omogući da se leče bez finansijskog opterećenja, bolesni ići na posao (jer moraju da zarade ili jer su besni i iz inata ide na posao bolesni). To, razume se, može dovesti samo do povećanja broja bolesnih, a ne do smanjenja. To može, uz sve ovo, dodatno uneti sumnju i među one koji su se vakcinisali jer iskreno veruju da ih to štiti i da je dobro za njih, jer će sada biti u poziciji da se plaše da će biti zaraženi čime će samo posumnjati u delotvornost vakcine i sopstvenu odluku da se vakcinišu i time će možda posumnjaju i u neku narednu medicinsku preporuku. I do čega bi još moglo dovesti ovo neustavno ukidanje prava bolesnim ljudima na plaćeno bolovanje iako nisu svojim ponašanjem prekršili nikakav zakon, pa moglo bi dovesti do novih mržnji i podela. Bolesni ljudi kojima je uskraćeno ovakvo bolovanje mrzeli bi sopstvenu državu zbog te odluke, ljudi koji rade za ovim bolesnim ljudima mrzeli bi te bolesne ljude (i sve za koje sumnjaju da su bolesni zato što nisu vakcinisani) jer nisu na bolovanju, a država bi ovakvom odlukom očigledno pokazala da mrzi i jedne i druge – prve jer im ukida pravo na plaćeno bolovanje iako su bolesni i nisu prekršili zakon, a druge jer ih dovodi u situaciju da ih zarazi neko ko je utvrđeno bolestan a država ne želi da mu plati bolovanje iako nije prekršio nikakav zakon. Šta misliti da može da ispadne od te silne mržnje? To je mržnja koju ovakvim svoji predlozima potencijalno stvara predsednik Srbije.

Predrag Jakšić

Izvor: Živim za Srbiju