Uvukla se tuga jutros u narod u Severnoj Mitrovici. Ona teška, kad se želudac grči a suze idu same. Gledaju ljudi crnom bojom prekrečeni mural junacima sa Košara kraj spomenika Knezu Lazaru, grče ruke u pesnice od nemoćnog besa, ćute uglavnom… A duša boli.
Zbog one dece koja su dala život za ovu Srbiju a noćas im svetla lica premazana crnom bojom.
„Crn je obraz onom ko je ovo uradio a lica naših junaka svetla u Gospoda“, kaže jutros na šetalištu jedan od Srba, starosedelac na Kosmetu i u Mitrovici.
Uz glavni most, spomenik Knezu Lazaru, crkvu Svetog Dimitrija na bregu iznad centra, uz mural „Jer odavde nema nazad“, mural na kome su likovi patrijarha Pavla i mitropolita Amfilohija, i ovaj je bio jedan od simbola grada, simbola otpora, poruka da se neće odavde ni po koju cenu… Poruka da je ovo srpska zemlja.
„Onaj ko je ovo planirao znao je gde udara a udario je gde smo najtanji, gde smo najosetljiviji, gde najviše boli. Ovo je nož u srce svakom Srbinu ovde na Severu i ovde na Kosovu i Metohiji, udar na naše dostojanstvo, na našu čast, na naše mrtve“, priča jutros jedan od poznanika iz Severne Mitrovice i guta suze.
Od murala na zidu zgrade „Metohija“ na vrhu šetališta po kome se Mitrovica prepoznavala ostala je samo poruka junaka sa Košara – „Za ovu zemlju vredi poginuti“ i dve srpske trobojke. Valjda oni koji su noćas prekrečili mural i u čijim je srcima samo mržnja nisu stigli da završe poganu nameru.
„Znam ja onu srpsku – ‘čija zemlja toga i zakoni’, ‘čija zemlja toga i topuz’, ali gde je strah od Boga, i ima li u tih ljudi uopšte straha od Boga? Ko su ti ljudi? Boje li se za svoju decu kad rade ovo što rade? Zašto nastavljaju da nam udaraju gde je najsvetije i najsvetlije, ima li u njima imalo ljudskosti? Razmišljam jutros zašto nam na mrtve junake sa Košara udaraju, a onda se setim da su par kilometara odavde, na groblju u južnom delu Mitrovice, otvarali grobove, ostavljali kosti dece da ih psi razvlače, prošle godine su nam preorali groblje, kosti bacili na smetlište, zašto onda ne bi udarili i na naše sećanje na junake sa Košara“, kaže jutros jedan od sagovornika iz Severne Mitrovice.
Aleksandar Arsenijević iz Severne Mitrovice jutros je na Fejsbuku objavio da je mural prekrečen sat iza ponoći i to u prisustvu više policajaca u uniformi i u civilu. Arsenijević je napisao da je ista grupa nepoznatih osoba pokušala, opet u prisustvu policije, i da oskrnavi murale sa likovima patrijarha Pavla i mitropolita Amfilohija ali da su u tome sprečeni.
„Gledam jutros sugrađane, komšije koji dolaze do centra da pogledaju ovo zlo koje je noćas učinjeno. Znamo mi da je ovo još jedna poruka nama Srbima da idemo odavde, ali, ne poruka tih navodno nepoznatih, nego, poruka Kurtija, poruka vlasti iz Prištine, poruka zapadnih ambasadora… Svi su oni isti. Nema nama ovde mira, sada su na redu drugi murali po kojima se grad poznaje, jednog dana, moguće je i spomenik Knezu Lazaru, most svakako. Verovatno će nam i na crkvu udariti ponovo, jer nema ko da ih spreči, a njihova mržnja je bolesna, za nju nema leka“, nastavlja jedan od naših sagovornika iz Mitrovice.
Tomislav Račić, borac sa Košara, poznat kao „Vodnik plamen“, sa mnogo bola u srcu i u duši video je jutros vest da je mural, spomenik njegovim saborcima sa Košara prekrečen, oskrnavljen, uništen.
„Šta sve čine našem narodu, ne čudi me da su i ovo uradili. Sramota i što rade i što im se to dozvoljava a mi ne možemo ništa da učinimo. Ni mi odavde, a posebno naš narod koji živi na KiM. Ovo jeste nepoštovanje prema mrtvima. Ali, oni smatraju da je to njihovo i mogu da rade šta hoće. Ja jedno znam, seni junaka koji su poginuli na Košarama, lica onih koji su ostavili živote za ovu zemlju ničim ne mogu biti prekrečena niti ti ljudi mogu biti zaboravljeni. Ta lica žive u srcima nas saboraca a živeće, uveren sam i u srcima mnogo budućih generacija, jer oni su dali živote za ovu zemlju, a ima li šta svetije od toga“, kaže Račić za RT Balkan.
Istina o Košarama, nastavlja Račić, živi i živeće kao priča o junaštvima, o žrtvovanju, o onima koji su svesno dali živote za svoju zemlju. Račić i njegovi saborci spremaju knjigu svedočanstava da je ostave za buduće generacije, da se delo njegovih saboraca sa Košara ne zaboravi.
Odmah pored noćas prekrečenog murala je i još jedan, sa porukom – „Jer, odavde nema nazad“.
U Severnoj Mitrovici danas su uvereni da će se i taj mural pre ili kasnije naći na udaru, i to, verovatno, ponovo u prisustvu policije.
„Jesu li kopali oči našim svecima na freskama, jesu li nam palili crkve i manastire, jesu li nam otvarali grobove i poganili kosti naših najmilijih, jesu li rušili spomenike, maljevima razbijali slike naših mrtvih… A što onda i ovo da ne urade? I neće nas ostaviti na miru, sve dok nas ovde ne ostane tek šačica. To je naša zla sudbina. Tužni su ljudi danas ovde, mnoge sam video da plaču pred prekrečenim muralom, ali sam video i mnogo nemog besa kod naroda… Ne znam da li oni koji ovo rade shvataju da ćemo jednog dana, kad budemo dovedeni do kraja, saterani uza zid, kad nam drugo ne preostane, morati da se branimo, pa kako budemo znali i umeli“, priča i pita danas jedan od naših sagovornika iz Severne Mitrovice.
Istovremeno, kaže, i dodaje da je ponosan što je albansko groblje u severnom delu Kosovske Mitrovice nedirnuto, nije uništen ni jedan jedini spomenik, niti je zgažena vlat trave na njemu.
„Bolje ovako nego da je obrnuto“, dodaje.
Bitka na Košarama herojska je, nadčovečanska epopeja srpskog naroda. Vođena je od 9. aprila do 10. juna 1999. godine kada su srpski graničari uspeli da odbrane granicu zemlje pred daleko nadmoćnijim snagama terorističke OVK koju su podržavale i snage NATO i albanske regularne vojske. U bici je poginulo 108 srpskih vojnika. Tela mnogih od njih ostala su na Košarama.
Mural u Severnoj Mitrovici oslikan je pre šest godina u sećanje na seni i junaštvo poginulih vojnika.
RT Balkan, Zoran Šaponjić