Piše: P. Rakočević, Štuttgart
Statistika kaže da momentalno u Nemačkoj živi oko 3 miliona Turaka. Oni koji su i pre više decenija, kao i oni koji su to uspeli juče, i postali nemački državljani -se ne računaju više u Turke. Koliko je danas tih „turskih Nemaca“ je skoro nemoguće saznati iz nekih iole zvaničnih podataka- svako ko o tome piše citira uglavnom samo pretpostavke. Ipak, pošto su pripadnici nekadašnjeg Osmanlijskog carstva, još dalekih, krajem pedestih i početkom šezdesetih godina prošlog veka, počeli da nadiru u zemlju Gemrana i spočetka suživota sa Nemcima imali dosta viliki natalitet, koji je danas spao na skoro evropski nivo od „samo“ 1,85 deteta po braku, izrodili su već skoro tri generacije -kako ih u šali nazivaju „Nemačkih Turaka“. Mnogi su uspeli da završe visoke škole i univerzitete pa i da steknu zvučne akademske titule- magistre i doktore nauka. Dobar deo te „nemačke generacije“ Turaka -ali i njihovi preci, su na vreme uzeli nemačko državljansto i počeo je da se bave od komunalne preko pokrajinske pa i do tzv. „savezne“ politike na nivou Nemačke. U suštini -ima ih svuda. Od spikera na raznim televizijama, među glumcima, činovnicima opština, u policiji i vojsci pa do nastavnika i profesora u školama i na fakultetima.
Za razliku od Srba, od kojih ni jedan jedini poslanik, koliko javnost zna, ne sedi u Saveznom parlamenu Bundestag u Berlinu, tamo je već -od 630 poslanika- 19 ljudi turskog porekla i ukupno više od 70 poslanika koji nisu imali nemačke pretke. Ako je nama Srbima za utehu, iako mnogi od nas u Nemačkoj žive već duže od 60 godina, u Saveznom parlamentu Nemačke u Berlinu sedi samo jedan jedini čovek hrvatskog porekla -i to već 25 godina. Znači ni Hrvati nisu bolje kotirani- jer kako ono beše -jedan kao ni jedan! To je bivši radnik Josip Juratović iz partije strmoglavog sunovrata u beznačajnost, ranije veoma jake Socijalističke partije Nemačke, (SPD) nekada legendarnoga socijaliste Vilija Branta. Nas Srbia zaista ni na komunalnim i pokrainskim nivoima skoro nigde! A nekadašnjih Turaka ili ljudi i žena turskog porekla svuda bezbroj. Ko zna možda i ovde važi onaj Njegošev stih „Iz grmena velikoga lafu izać trudno nije. U velikim narodima geniju se gnezdo vije“ -znači iz vše od 3 miliona Turaka lako je „sakupiti“ bar više stotina političara nego iz možda ukupno, uključujući i one koji su već postali Nemci, grupacije od maksimalno 600.000 do -700.000 Srba!
ČOVEK TURSKOG POREKLA CEM ECDEMIR -PRVI PREDSEDNIK JEDNE POKRAJINSKE VLADE U ISTORIJI NEMAČKE
Cem Ecdemir (Cem Özdemir) je rođen u grdiću Urah, nedaleko od Štutgarta 1965. g. Roditelji su iz daleke Anatolije u Nemačku pristigli još 1963. godine. Cem se školovao, što je u ono vreme bila retkost u turskim porodicama, kao sin jedinac u Nemačkoj, jer je tih godina natalitet Turaka bio veliki da bi danas Turci stigli evropski prosek od samo 1,8 deteta po bračnom paru. Takoreći usput se Cem doškolovavanjima, da bi mogao da započne fakultetske studije, iste je završio stekavši zvanje diplomirani socijalni pedagog. Već u mladosti je počeo da se bavi politikom, kako kaže na žalost svog oca koji je u sinu hteo da vidi pripadnika Socijalističke partije Nemačke. Kao osamnaestogodišnjak je 1981. g. postao član partije „Zeleni“ a iste godine je dobio i nemačko državljanstvo. On se, kako vidimo, od
prvog dana svog političkog angažovanja opredelio za partiju „Zeleni“. U toj tada veoma popularnoj partiji, što danas nije više uvek slučaj, koja je posebno bila „širom otvorena“ i za migrante, Cem Ecdemir je prošao sve lestvice političkog delovanja- čak veoma uspešno. Još 1994. godine postao je savezni poslanik u Saveznoj skupštini -Bundestag u Berlinu, zajedno sa koleginicom iz iste stranke Lavijom Onur. Oni su bili prvi savezni poslanici turskog porekla. Od 2004-2009.g. Ecdemir je bio poslanik u Evropskom parlamentu, od 2013. se opet obreo u Saveznom parlamentu Nemačke, da bi 2021.g. kao kandidat za istu poziciju u Berlinu, u svom Izbornom krugu u Štutgartu, ubedljivo pobedio sa 40% osvojenih glasova, našeg u to vreme jedinog kandidata za Savezni parlament, čoveka srpskog porekla, koji se u Štutgartu aktivno bavio politikom inicijala D.P. On je bio i ostao do danas član Socijalističke partije Nemačke. Pomeuti uzgred rečeno u Štutgartu, glavnom gradu pokrajine, nije imao skoro nikakvu podršku Srba sa nemačkim državljanstvom i pravom glasa jer se D.P. javno deklarisao kao homoseksualac, čak se zvaničnu „udao“ za jednog bradatog muškarca -a takve „egzibicije“, zna se, Srbi niti cene a još manje vole! Takvih je, pričaju tobože „sveznalice“ -među socijalistima navodno i previše. Osim toga bliskost socijalista zbog „begstva“ od zastupanja radnika, sitnih zantlija i siromašnog sloja ljudi, u zagrljaj konzervativnih Hrišćanskih demokrata čiji su glavni ciljevi zaštita industrijalaca i kapitala, je doprinelo sve manjem broju glasača i sve manjem broju dobijenih glasova. Mnogi glasači kažu -ako već glasamo, onda odmah za konzervativce a ne za njihov socijalistički surogat!
U svom političkom delovanju Cem Ecdemir je bio na skoro svim položajima -čak jedno vreme i savezni ministar poljoprivrede. Ženio se dava puta, oba puta nisu bile ni Turkinje a najverovatnije ni muslimanke. Prva supruga je bila Argentinka Pia Marija Kastro, novinarka, sa njom Cem ima ćerku i sina, a od 2024. Cem živi, i verovatno je već i oženjen pravnicom iz Kanade, poznatim borcem za ljudska prava Flaviom Caka. Cem važi za veoma pristupačnog čoveka, sa kime se može razgovarati „na istoj visini- oči u oči“ jer ne pokazuje nekakvu za mnoge -pogotovo među konzarvativcima raširenu želju da i sagovornicima pokažu svoju nadmoćnost. U pristupačnost Cemu i kao političaru i kao čoveku se uverio i vaš izveštač koji ge je u više navrata sretao na skupovima, proslavama itd.
U JEDNOJ OD INDUSTRIJSKI NAJJAČIH NEMAČKIH POKRAJINA- U BADEN VIRTEMBRGU, I POSLE „ZELENOG“ -OPET „ ZELENI“ PREDSEDNIK NOVE POKRAJINSKE VLADE
U ovoj pokrajini, sa oko 11 miliona stanovnika, sa dosta konzervativnim stanovništvom je praktično od osnivanja Savezne Republike Nemačke do 2011.g. vladala konzervativna Hiršćansko-Demokratska Unija (CDU) – a od 1966-do 1978 g. i Hans Filbinger, nacista i mornarički vojni sudija koji je, navodno, i nekoliko dana pre, ali možda i posle kapitulacije Nemčke 8. na 9.-ti maj 1945.g. -najmanje 3 marinaca osudio zbog dezeterstva na smrt. Pretpostavlja se da su ti vojnici pogubljeni. Mnogi posleratni političari u pokrajini Baden-Virtemberg su bili pridošli skoro direktno iz „starog kadra“ nacista -da ionako u vreme Hitlera totalno fašistoizovanom stanovnipštvu, posle kapitulacije i osnivanja „nove“ Nemačke „prodaju“ neku novu demokratiju! Zato je formiranje, u to vreme pacifističke političke partije „Zeleni“ od strane legendarne Petre Keli, nekadašnjeg generala nemačke (nove!) armije Bundesvera Bastijana i mnogih drugih, -sve do dolaska u vođstvo partije Joške Fišera, bilo pravo političko osveženje.
Fotostrecke
Jozef-Joška Fišer, čovek -slično Adolfu Hitleru, jer ni Joška nije uspeo da završi ni srednju školu pa ni fotografski zanat, potomak tzv. Podunavskih Švaba iz okoline Budempešte, raznim smicsalicama isl. dogurao je čak i do položaja saveznog ministra spoljnih poslova Nemačke! Srbima je ostao u najružnijem sećanju tvrdnjom da su vojno-policijske snage na Kosovu na jednom stadionu napravile „novi Aušvic“ za Šiptare! Dodajmo i kao malo sopstvenog hvalisanja: vaš izveštač je u vreme velikih demonstracija protiv NATO agresije na Srfbiju u Štutgartu, zadužen za kontakte sa javnošću, uspeo da pridobije Centralni savet Jevreja u Nemačkoj, da jednim velikim od njih plaćenim oglasom na celoj strani jednih visokotiražnih dnevnih novina objave oglas na nemačkom jeziku pod naslovom „AUŠVIC JE NEPONOVLJIV,
GOSPODINE MINISTRE FIŠER -sa prigodnim pratećim tekstom. Oglas je potpisalo dvadesetak najpoznatijih Jevreja u Nemačkoj. Naravno, Fišer je bio i jedan od glavnih potstrekača bombardovanja Srbije uz učešće nemačke ratne avijacije!
Vratimo se nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg i glavnom gradu Štutgartu. 2011.g. su po prvi put veliki uspeh imali „Zeleni“ – na čelu sa bivšim nastavnikom Vinfridom Krečmanom, nekadašnjim komunistom koji je, kasnije, iako član veoma kontroverznih „Zelenih“, koji su hteli da unište i auto-industriju jer su po njima automobili bili najveći zagađivači okoline, a dosta kasnije uspeli kao koalicionari u pretposlednjoj Saveznoj vladi Nemačke -da sa elektro-mreže „skinu“ nuklearne i elektro-centrale na ugalj i fosilna goriva -pa i da na veliku štetu industrije, donesu mnoge za privredu opasne zakone. Krečman je koliko-toliko odudarao od- kako su ih mnogi građani zvali „usijanih zelenih glava“ i bio je dobar i korektan sagovornik sa u ovoj pokrajini moćnom industrijom. U svom prvom mandatu od 2011.-do 2016. g. Krečman je koalirao sa Socijalnim demokratama, čiji je pad popularnosti već bio krenuo, da bi od 2016.-do 2021. g. koaliciona vlada bila sastavljena od „Zelenih“ i konzervativnih Hrišćanskih demokrata (CDU). I u poslednjoj vladi Vinfrida Krečmana od 2021.-do 2026.g. CDU je bio koalicini partner koji je sa uspehom znao da „prikoči“ često sulude ideje „Zelenih“ po pitanju zaštite okoline, integracije skoro 3 miliona Arapa, muslimana, Crnaca idr. koji su u Nemačku skoro dovučeni kao migranti u vreme vladavine nekadašnje kancelarke Angela Merkel iz stranke CDU. Prihvatanje migranata je najverovatnije nastalo po želji ili možda i po naredbi prvog „obojenog“ predsednika Sjedinjenih država Amerike, Obame. Jer postoje neka saznanja, tačnije pretpostavke, ko je i zašto na mesto kancelarke Savezne vlade dovukao totalno nepoznatu Istočnu Nemicu? Kao „revanš“ Angele za tako značajnu funkciju je možda sa pravom sledio zahtev od nekoga ko je „pogurao“ Angelino imenovanje- da se i dalje omogući prava „poplava“ nemačke države pomentom masom uglavnom felaha, muškaraca i veoma malo žena samih ili sa decom, bez ikakvog obrazovanja, izučenih zanimanja itd.
CEM ECDEMIR ĆE BITI USPEŠNA ZAMENA ZA DOSADAŠNJEG „ZELENOG“ DUGOGODIŠNJEG PREDSEDNIKA POKRAJINSKE VLADE U ŠTUTGARTU
Pošto Vinfrid Krečman više nije hteo a nije ni mogao da se kandiduje za predsednika Pokrajinske vlade, na scenu je stupio naturalizovani Nemac, Cem Ecdemir, zaista sa zavidnim uspehom. Uspeo je da kako-tako sačuva prednost Zelenih u pokrajini i da nastavi, doduše opet koalicionu vladavinu sa Hrišćanskim demokratama, u predizbornoj kampanji ljutih protivnika Zelenih. Doduše- i pored oko 120 do 140.000 Turaka u pokrajini sa nemačkim državljanstvom i pravom glasa, jer je dobar deo njih privržen turskom diktatoru Erdoganu, nije glasalo za zaista istinskog demokratu Ecdemira. Cem je uz minimalnu prednost od samo 0,5% glasova pobedio na glasanju 8. Marta ove godine. Njegova partija je osvojila 30,2% glasova, bivši ali i budući koalicioni partner CDU dobio je 29,7% glasova a Socijalisti, kao što rekosmo odavno u strmom padu popularnosti, od nekada oko 10% glasčkog tela u pokrajini, dobili su samo 5,5% glasova i tako jedva prešli cenzus od 5% glasova! Treća po broju glasova, izvikana, možda sa pravom kao nova pronacistička partija AFD (Akcija za Nemačku) dobila je neverovatnih 18,8% glasova, dokaz da su stari nacistii, očigledno, izrodili dovoljno svojih naslednika a naslidnici opet, i previše svojih potomaka- veoma sličnih profašističkih shvatanja
i sličn orijentacije kao i šefovi partije AFD! Teoretski bi partija CDU sa AFD mogla da osnuje vladu ali je to u više navrata iz partijske centrale CDU-a u Berlinu sročeno kao apsolutna zabrana, znači to bi bila nemoguća kombinacija. Tako da će, najverovatnije, pokrajinu Bade-Virtemberg voditi pomenuta, već dosta godina postojeća koalicija Zeleni-CDU na čelu sa Cem Ecdemirom. Levica nije uspela, kao ni Slobodne demokrate, da preskoce preponu od minimum 5% glasova, tako da ih neće biti u Parlamentu pokrajine. Pomenimo reda radi da je Cem imao dosta pretnji, pa i pretnji ubistvom, jer je izraziti i jak protivnik turskog diktatora Ezdemira, tako da je dosta dugo morao da bude pod stalnom zaštitom policije. Kako će to biti dalje- ostaje da se vidi.
U svakom slučaju, posle bivšeg levičara i zaista korektnog i u narodu cenjenog Krečmana, fotelju će i pored buke koju prave Hrišćanske demokrate smatrajući da je prednost zelenih u odnosu na njihovu partiju minimalan pa bi sada, posle toliko godina „vladavine“ Zelenih i oni mogli da dobiju mesto predsednika pokrajinske vlade. Ipak taj važan položaj će dobiti nekadašnji Turčin, danas Nemac, Cem Ecdemir. Iz nekoliko razgovora vašeg izveštača sa Cemom proizilazi da on veoma ceni Srbe- stanovnike pokrajine Baden-Virtemberg i relativno dobro poznaje situaciju u Srbiji koja traje odavno i -po njemu- ni malo ne liči na demokratski put jedne države u Evropsku uniju. Da li će isto mišljenje imati i sada, kao novi predsednik Pokrajinske vlade- ostaje da se vidi, jer kako ono beše -„politika, kaže narod, je kurva, koja često menja svoja mišljenja“! Zaista iako relativno malo poznajemo Cema Ecdemira, verujemo da se njegovo mišljenje -kada su Srbi u pitanju- neće promeniti ni po toj narodnoj izreci. Jer, kako smo naveli, Ecdemir je zaista bio i ostaće -pravi demokrata i narodni čovek.
