Iako su se tek, do pre poslednjih održanih izbora za predsednika Republike, nakon iskreno ponadali da je dugodošinja „borba“ za naplatu svojih dugovanja konačno završena, kod bivših radnika propalih niških preduzeća, nade za rešenje tog problema ima sve manje. Nakon izjave Aleksandra Vučića, novoizabranog predsednika da novca za njihove plate nema i ignorisanja Vlade da im ponudi bar neko rešenje, kako navode, da im jedino ostaje da tuže državu.
I pored toga što se svakog petka u 10 sati, već treću godinu unazad okupljaju ispred zgrade sedišta gradonačelnika i gradskih većnika i toga što su nakon poslednjih pregovora sa nadležnima iz Vlade mislili da su im novci „na dohvat ruke“, na hiljade bivših radnika nekadašnjih niških industrijskih giganata, sada su „problem u fijoci i to prema rečima nekih od njih, verovatno do sledećih izbora. Iako je za poslednjih stotinak dana ka Vladi otposlano više dokumenata sa molbama i predlozima za model isplate dugovannja, nikakav konkretan odgovoro nije stigao kao povratna informacija.
Slao sam dopise, molbe, prepiske..avaj ništa, odgovori koje smo, ukoliko smo ih i dobili, bili su nerazumni i nelogični, u potpunoj suprotnosti stavovi jednog i drugog ministarstva i ne samo to, niko od čelnika Republike a kamoli Grada nam se više ne obraća- mesecima, pa se pitam „zašto beže, zašto se kriju“, ukoliko su već pred izbore obećavali da će sve biti u redu i isplatili nam one 2 pomoći u novcu, pita se Žarko Đorđević, koji je u jutarnjem programu Niške televizije izjavio da od borbe neće odustati.
Naime, prema rečima predstavnika nekadašnjih zaposlenih, sve je manje nade da će problem biti uskoro rešen, a kamoli da će do isplate brzo, pa veruju da su im zarade, zbog ovakvog ponašanja ljudi za koje su mnogi glasali i dali im poverenje da vode Srbiju, na dugom štapu.
Čini se da smo mnogo dalje od „svetla na kraju tunela“ nakon poslednje posete tada premijera a sada predsednika Vučića, jer je tada i zvanično rečeno da novca nema, te se vodeći presudama iz Strazbura i Vrhovnog Kasacionog suda, sve više mnogi od nas razmišljaju da pokrenu tužbe za naplatu svih dugovanja i da tako rešimo ovu situaciju, jer imamo nekoliko predloga kako drugačije, ali džaba kada nemamo kome da ih prikažemo, dodao je Đorđević.
Podsećamo, prema poslednjoj evidenciji, država duguje višše milijardi dinara na ime neisplaćenih zarada gotovo sedam i po hiljada Nišlija. Sem što su do sada, preko Centra za socijalni rad primili samo dve apanaže, jednu od 10 hiljada dinara a drugu u visini zakonskog minimalca, na glavnice sa kamatama i nematerijalnom odštetom ipak će morati da sačekaj – do daljeg.
N.Marković
www.gradjanin.rs
Najgore iz ove priče je sasvim običan zaključak: Država je u obavezi, da zakonski primora poslodavce da isplaćuju zarade radnicima. I sve druge prinadležnosti. Ako Država nije ispunila tu svoju obavezu, postaje legitimno mesto gde se te sve obaveze isplaćuju! I tu nema i ne može biti diskusije! Sa pravne strane priče…država je liabilna za sve!
Država. koja dopusti, u okviru svoje nadležnosti, da radnici ne dobiju naknadu za svoj rad, postaje SUPSTICIJALNO odgovorna za to i finansijski odgovrorna! Dakle, Država nije obezbedila, zakonski. da poslodavac isplati svoje radnike….onda je dužna da ih ona isplati! I to, pred Evropskim sudom u Strazburu, može dokazati svako ko je radio, a nije za to plaćen. I tu je kraj diskusije!