Kad već niko neće aj da ja kažem ono što bi svi trebalo da znaju- Ramuš Haradinaj je veliki čovek, ljudina, Srbenda do koske i nekoliko desetina miliona evra, minimum!
Poternica za njim je zapravo nespretno formulisana zahvalnica i zamolnica, pokajnica zapravo zbog nepravde učinjene tom simpatičnom, kućevnom i čovekoljubnom mladiću, koji jeste neskromno pisao o svojim zločinima ali je skromno ćutao o zadužbinarstvu u centralnoj Srbiji koje prevazilazi „zadužbinarstvo“ nad Srbima na Kosovu i Metohiji!
Dole su za njim i braćom ostali preklani vratovi, a ovde, mašala- spratovi!
Spratovi, jašta more, i to kakvi, vrhunska gradnja, cena maltene ko za brata (al ne Dauta), prednost pri kupovini verovatno raseljenima (kako to nežno zvuči), odnosno, proteranima, oteranima i raskućenima s Kosova i Metohije!
Gde?! U Novoj Pazovi, aman, eno se belasaju na majskom suncu višespratnice dunđer Ramuša koji, prema pisanju beogradske štampe, novac od droge, šverca oružja i ostalih donatorskih večeri i večera s ovdašnjim čaušima, propira kroz ulaganje u nekretnine širom Srbije, baš kao i brat mu, pomenuti Daut, koji nervozno obigrava Novim Sadom prateći konvoje s oružjem i gledajući u koju humanitarnu akciju da uloži lovu, znan kao i brat po doniranju organa- uglavnom tuđih!
Ne, nije sprdnja, niti je spekulacija, samo se pozivam na pisanje medija, rekoh, kojemalo koga dotiče jer nema tok skandala koji ne može da nadigra par valjanih sisa u „Parovima“ o kojima će se telaliti danima, dok dobri vojnik Ramuš ne fušeriše po centralnoj Srbiji, baš kako nije ni po Kosovu i Metohiji!
Čovek je postavio standarde, sad ih samo poštuje…
Ono što mi je poštujemo jeste, napisah, čoveka kojeg eto kao proganjamo moleći Boga da nam ga niko nikada ne izruči, osim u slučaju ako je zainteresovan da dođe i lično preda ključeve stanova srećnim vlasnicima, što bi, vala, i bio red!
Toliko mu dugujemo, najmanje, on se nama odužio- za svaki preklani vrat podigao je po sprat (pa i više, bogami), tako da je poternica apsurdna ne samo zato što ga ovde priželjkuju koliko i triper, već i zbog toga što bi se možda ispostavilo da je uložio i u rekonstrukciju zatvora u koji bi bio smešten, pa bi još ubirao i kiriju!
Šalu na stranu, sve je ovo nastrana šala što nam čine, ubeđeni da smo toliki idioti koji će poverovati da se do raja mora kroz pakao, s obzirom na novi koridor kojim se put skraćuje za najmanje tri sata…
Rečju, dobri naš Ramuš je sasvim u pravu kad kaže da neće dozvoliti formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na KiM ukoliko postane premijer, jer čemu nešto što bi partijskim aparatčikima davalo legitimitet da ispijanje piva pred dragstorom nazivaju zasedanjem ZSO, kad je već u centralnoj Srbiji formirao toliko kućnih saveta koji fakat imaju veća ovlašćenja nego što bi mučena ZSO imala, osim da na profakturu naruči još po turu i dobije po turu kad im policajac KPS-a podvikne: „Ćija none, ajde razlaz, dosta ste zasedali za danas, nemoj da privodim na trežnjenje!“
Kao neko ko se godinama skromno bori za nezaborav heroja s Košara moram, evo na kraju, priznati vlasti da je ispunila obećano, a da toga i nije svesna- podigla je monumentalni spomenik vitezovima najkrvavije bitke na Kosovu i Metohiji ’99!
Umesto nekakvog belega u parku dobili su čitave stambene blokove koji će svedočiti o herojstvu junaka s Prokletija!
Doduše, nije baš prigodno okupljati se o godišnjicama i polagati vence zbog kućnog reda i nervoznih komšija, ali spomeniku se u zube ne gleda, kao ni ktitoru, osim ako nije nasmejan na poternici, pardon, zahvalnici!
Čisto da podsetim, napad na Košare predvodio je Agim Ramadani, kukavički krvolok iz Junika koji je iz zaseda, sklupčan ko tvor u žbunju, ubijao decu- vojnike!
Grob mu je malo podno karaule, na jednoj zaravni s koje puca pogled na Metohiju!
Nadređeni mu je bio Ramuš Haradinaj, investitor da se na toj zaravni napravi spomen obeležje „junačinama“ koje su na živo…neću dalje, ne mogu…previše je naše dece ostalo na mrtvoj straži kraj Košara…
Ramuš im se, eto, „odužio“, a i Srbija (vlast) njemu!
Koliko je humki podigao po Kosovu i Metohiji i koliko spratova po ostatku Srbije vala najmanje što možemo da učinimo jeste da ga proglasimo počasnim konzulom na Kosovu!
U stvari, ne možemo ni to, nismo priznali Kosovo, beše, čekamo da ono prizna nas kao državu…
Divni mladići ta braća Hardinaj, kažem ja! Sreća pa se i mnogi u vlasti slažu s tim pa ih ćeraju po principu: „E, pa nećemo tako! Ako ćeš da bežiš neću da te jurim- ne igraju se tako šugice, već ti treba da kažeš iza kojeg si drveta pa da te tražim u žbunju…“
Mihailo Medenica
www.dvaujedan.wordpress.com
