Ministar Zoran Đorđević upregao je više od 20.000 naprednjačkih botova da glasaju na takmičenju za najlepši crtež dece iz vrtića „Happy Kids“. Kampanja je uspela, pobedila je ministrova ćerka Iskra.
Objavljivanje te informacije nije zasmetalo ni Đorđeviću, ni naprednjačkim internet-eskadronima, ali jeste Jovani Gligorijević, pomoćnici glavnog urednika nedeljnika „Vreme“.
– Prestanite da RT onog urednika Vučićeve Pravde i dečji crtež, da li ste realni – napisala je na svom zaključanom nalogu na Tviteru gospođica Gligorijević.
Status, koji joj je zasmetao, videlo je 52.935 tviteraša, lajkovalo je 696, a retvitovalo 215. Većina je shvatila da opisani slučaj ilustruje stanje kolektivnog uma ne samo ministra Đorđevića već i ostalih naprednjaka, koji su spremni da montiraju i glasanje u vrtićima, pa kako neće one prave izbore. Dečjim pobedama leče lične kompleksa, a političkim opstanak na vlasti.
Šta je izazvalo nervozu gospođice Gligorijević, ne znam. Kao najuglednija autorka i urednica „Vremena“, bastiona nezavisnog i profesionalnog novinarstva, možda je osetljiva na neproverene informacije. Ko zna njen način rada, zna da nije to.
Sredinom avgusta prošle godine „Vreme“ je objavilo široku i odlično obrađenu temu „Portret savremenika: Maks Veber – mustra za Srbina budućnosti“. Na šest strana demistifikovani su razlozi zbog kojih Aleksandar Vučić selektivno i netačno manipuliše Veberovim citatima. Tekst i naslovna strana okićeni su fotografijom Maksa Vebera, ali ne sociologa, nego njegovog imenjaka i prezimenjaka zoologa. U redakciji je odmah pokrenuta potraga za kretenom koji je napravio takvu grešku. Utvrđeno je, krivac nije kreten. Još gore, to je gospođica Jovana. Glavni urednik Dragoljub Žarković se zakleo da više nikad neće ići na godišnji odmor, a utešila ga je samo činjenica da taj broj nije uređivao Slobodan Georgiev, doajen sportskog novinarstva; on bi umesto nekog od ovih Nemaca na naslovnu stranu stavio NBA asa Krisa Vebera.
Greške se dešavaju, posao je takav. I u Vučićevoj „Pravdi“, dok sam je uređivao, potkradali su se razni propusti. Naravno, nikad ovakav.
Dakle, dokazana sklonost da sa gugla skine prvu fotku na koju naiđe, ukazuje da gospođicu Gligorijević nije uznemirio nedostatak zvanične potvrde informacija koje sam objavio na Tviteru. Uzroci nervoze nalaze se, možda, u njenom statusu društveno-političkog radnika, trenutno raspoređenog na rad u novinama. Kao i njeni mentalni dvojnici, gospođicu Gligorijević ne zanima informacija, nego potreba da kompromituje onoga ko je deli. Pa i to radi pogrešno.
Vučićevu „Pravdu“ uređivao sam od marta 2007. do juna 2010, dok je on, kao opozicionar, predvodio političku borbu protiv nakaradnog režima Borisa Tadića i Ivice Dačića, ali i njihovih tajkuna, među kojima je najistaknutiji Miroslav Mišković, mecena nedeljnika „Vreme“. „Pravda“ je zavisila od tiraža i oglasa, ne od priloga iz „Delta Holdinga“ i s drugih adresa. No, da ne zalazimo u priču o tržištu, o tome gospođica Gligorijević zna koliko i o Maksu Krisu Veberu, zoologu koji je s Divcem igrao u Sakramento Kingsima.
Iako je njen nalog na Tviteru zaključan i zaštićen, predlažem svima da je zaprate, neka vide kako kipti besmislena mržnja.
Predrag Popović
predragpopovic.wordpress.com
