Nije voljena Srbija čudna. Čudna su vrednovanja čudnih ljudi, samoživih i arogantnih do te mere da svakodnevno, bez ustručavanja ili stida, neskriveno krše zakone i propise koji bi trebalo da važe za sve građane. Oni su doprineli da Srbija postaje nerazumljiva i za one koji razumeju…
Ne tako davno svojim očima sam gledao i ušima slušao predsednika Aleksandra Vučića kada je na televiziju Pink rekao da u Srbiji privatne medije imaju pravo da govore i pišu šta hoće i da, neverovatno ali jeste rekao, imaju pravo i da lažu?! Od njega izgovoreno ne odnosi se na sve privatne medije već samo na nekoliko njemu dragih, kojima je dozvoljeno i laganje i bezgranično kršenje zakona i propisa.
Ako je tako kako sam napisao, a jeste jer ne bih pisao nešto što ne mogu da dokažem, onda je neshvatljivo da se o tome godinama nije povela diskusija u institucijama Srbije i Evropske Unije? Možda se pitate šta institucije, pokreti, organizacije i druga odredišta u zemljama Evropske Unije imaju sa medijima u Srbiji? Onim medijima kojima je nezakonito dozvoljeno ignorisanje važećih zakona i propisa? Imao sam do skoro stav da institucije EU ne bi trebalo da se u to mešaju, ali više ne. Razlog je što se vrh naše države obraća zemljama Evropske Unije za sve i svašta, a ulazak Srbije u EU opisuje godinama kao jedini, jednosmerni put zemlje u budućnost. Retko građanima govore čime je sve taj ”ulazak” uslovljen, a jedan od uslova je i korektno informisanje.
Jedna, na prvi pogled zgodna žena sa bujnom kosom, ili bez kose, Olivera Zekić, doprinela je saznanju da je potrebno da se i pojedinci obraćaju nekome izvan Srbije, o mnogo čemu što se (ne)dešava u Srbiji. Ona je u otvorenom pismu ministru kulture, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, koji je ćelav, napisala da je pamet ministra identična obimu njegove kose. Istovremeno je Olivera Zekić, članice REM-a ( Regulatorno telo za elektronske medije) svojeručno obelodanila da je ona i slepa (što ministar nije) i ”ćelava”? Njeno otvoreno pismo, podržano u celini od REM-a, objavljeno je na njihovom portalu i više puta čitano na televiziji Pink i diskutovano u programima.
Zar nije dosta sa ćutanjem, čekanjem, neostvarenim nadanjem i naivnim verovanjem da će ”moćnici” shvatiti koliko su njihova ”otvorena” i na televizijama čitana pisma nemoralna i destruktivna. Ne samo za njih lično nego i za naciju. Modifikovana prepričavanja rečenog od nekoga i ”stručna” tumačenja nečijih misli zagadili su i medijsku i političku scenu Srbije.
Tragikomedija sa REM-om i Oliverom Zekić počela je time što je Ministar kulture Vladan Vukosavljević izneo lično uverenje i stav da svako u Srbiji ima prava da javno iznese svoje mišljenje o nečemu. Njegovo mišljenje je da rijaliti programi, kao što je ”Zadruga” na Tv Pinku, ne bi trebalo da se emituju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i dodao:
”Nacionalna frekvencija je državni resurs i apsurdno je tu emitovati programe koji mentalno uništavaju jedan narod. Mi nismo nacija lakrdijaša i psovača… Voleo bih da ministarstvo kulture i informisanja dobije ingerencije da utiče na emitovanje rijaliti programa, ali to trenutno nije slučaj“.
Ono što je na ovu izjavu ministra napisala u ”reagovanju” članica Saveta REM-a, toliko je neverovatno da bar neke delove napisanog ne bi smeli da prepustimo zaboravu. Napisala je da je ministar “pripucao” na Regulatorno telo za elektronske medije, a na poziciji na kojoj se nalazi ministar, trebalo bi koliko-toliko da poznaje materiju o kojoj govori”. Za očekivanje je bilo da u nastavku pisma Zekićka, kao novinar i član REM-a piše sa tih pozicija a ne sa pozicije psihologa i frizerke i stručnom konstatacijom da je dužina kose ministra kulture ošišana na nulu, i da je ”apsolutno identična sa njegovom pameću i sa poznavanjem materije”.
Aludirajući na to da ministar hoće da zabrani rijaliti program “Zadruga” (što ministar nikada nije rekao, već je izjavio da bi voleo kada bi ministarstvo imalo ingerencije da utiče na emitovanje rijaliti programa) zaključila je da bi ”ministar bez kose” verovatno zabranio i članovima REM-a da primete da ministri ne znaju šta pričaju… i navela preporuku br. R (2000) 23 Komiteta ministara Saveta Evrope o nezavisnosti i funkcijama regulatornih organa u oblasti radio-difuzije) gde piše: „Regulatorni organi ne treba da vrše a priori kontrolu programa i stoga kontrola emisija treba da usledi posle njihovog emitovanja.“
Komentarišući ovu preporuku napisala je da je ta preporuka ”u skladu sa stavom o neprihvatljivosti a priori kontrole programa, donošenje obavezujućeg uputstva o proterivanju konkretnih TV emisija (npr. „Parova“, „Velikog brata“, „Zadruge”“ ili određenog televizijskog formata (npr. rijaliti programa) u kasne večernje termine, ne bi bilo u saglasnosti sa evropskom medijskom regulativom”.
Da li je ćelavost gospođe Olivere zaista tolika da je lična ”ćelavost” sprečava de shvati da vremenski period od 11:30 (pre podne) do 18:30 (posle podne) ni deca predškolskog uzrasta ne bi opisala kao ”kasno večernji termin? Olivera, koja umesto sunca vidi mesec, napisala je takođe da ”u REM-u ne sede ljudi koji se, kada čuju reč “mediji”, „hvataju za pištolje” i da među njima nema nikoga ko halucinira da mu je posao da “brani” medijski prostor, što je dobro, pošto se ta vrsta ambicije obično završi zabranom svega što se nekome, iz bilo kog razloga, ne sviđa”.
O čemu haluciniraju, koga brane i zašta se hvataju Olivera i ostali članovi REM-a? Ne hvataju se ni za šta. Za ”nehvatanje” onoga što bi trebalo da vide i da hvataju, smetaju im možda perike kojima prekrivaju njihove ”ćelavosti”. Ne kontrolišu ni ono što bi trebalo da kontrolišu (bez hvatanja za pištolje) jer im se na ćelavim glavama možda perike pomeraju levo, desno, napred, nazad… i ne dozvoljavaju im (ili neko drugi) da u već emitovanim programima vide dokaze o grubom ignorisanju mnogih od REM-a napisanih propisa?
O čemu haluciniraju članovi REM-a kad ne vide, na primer, ni da neke televizije sa nacionalnom frekvencijom godinama emituju reklame koje su ponekad i više od duplo dužeg vremena, od minutaže koja je regulativnim propisima dozvoljena? Iz kojih razloga se takva prekoračenja ne sankcionišu? Da li se ”probijanja” (propisanog vremena) iz nekih posebnih razloga sviđaju Oliveri i članovima REM-a da ih godinama dozvoljavaju? U čemu su članovi REM-a posebni, kada i dugokosi i ćelavi, svi koji znaju da čitaju, znaju da je propisom dozvoljeno vreme emitovanja reklame najviše do 20% od ukupnog vremena trajanja programa? Ako naprimer epizoda serije traje 45 ili 50 minuta, onda reklamni prilog može da bude do 9 ili 10 minuta, a ne 30, 40, pa i preko 50% duže od vremena koliko traje epizoda te serije… za šta ima bezbroj dokaza.
Gospođa Zekić špekuliše i o tome ”koliko je opasno kada time krene da se bavi državni službenik, ubeđen u neku svoju misiju, i sa svim sredstvima koje država u tom poslu može da mu omogući, ne moramo, nadamo se, da pričamo. Uostalom, baš zbog takvih službenika, zbog opasnosti od njihovih priviđenja, i postoje nezavisna regulatorna tela. Da budu brana onome ko ne zna da se, po savetu Helmuta Šmita, kada dobiješ vizije ide kod doktora, a ne u ministarstvo. I da zaključimo, rijaliti programi se ne zabranjuju nigde, pa neće ni u Srbiji”.
Ova dama je zaista redak fenomen. Zbog njenih vizija nije potražila pomoć doktora, već se samovoljno transformisala i u doktora i u frizera i zaključila da bi ministar umesto njegovog iznesenog mišljenja trebalo da podrži ono što REM godinama piše i traži, a to je:
”Da mu se omogući da sam izriče novčane kazne onima koji u bilo kom delu programa, pa i u rijalitiju, krše zakon. To je jedina normalna, i u skladu sa evropskim vrednostima, norma i brana kojima se civilizovana društva bore protiv vulgarnosti, nepristojnosti, nasilja, pornografskog sadržaja i svake druge vrste bljutavosti. I jedini je problem, ako, slučajno, bude uvedena, u okviru svega toga, i novčana kazna za katastrofalno neznanje. Šta ćete onda, dragi ministre. Sa tom malom platom”.
Gore citirano je napisala članica Saveta REM-a, koja bi zbog njenog neznanja da popodnevni sati nisu ”kasno večernji” trebalo da je bez plate, jer ne zna kad je dan a kad je noć. Šta biste onda, draga članice REM-a, bez i jednog dinara plate?
Ne ulazeći u dalje špekulisanje da li je i koliko je dama Zekić zaista ”ćelava”, ili se folira, naišao sam na još jedan interesantan kraj jednog interesantnog pisma. To pismo je, kao odgovor Oliveri Zekić posle izrečenog upozorenja televiziji Pink, napisao pre pola godine gospodin Željko Mitrović, vlasnik televizije Pink, i u njemu piše da:
”… ne znači da je REM privatno vlasništvo Olivere Zekić, koja po sopstvenim kriterijumima ceni da je slučajno pojavljivanje vibratora veći greh od narušavanja prava govora u političkoj debati u vreme izborne kampanje! Rekoh privatno vlasništvo Olivere Zekić jer samo Olivera u prisustvu Joksimovića u kafani Tikas može donositi takve odluke protiv Joksimovićeve konkurencije Sarape! Ako se meni ne veruje predlažem da se pitaju i ostali članovi Saveta za ovu moju dilemu o privatizovanom REM-u, a posebno je značajno proveriti jer sam imao prilike da spoznam i gnev ostalih članova, a koji predstavljaju većinu, za ovako teške zloupotrebe Olje Zekić, vlasnice REM-a. Draga Olja, koliko znam agencija za privatizaciju nije oglasila privatizaciju REM-a i dok se to ne desi bilo bi lepo da se funkcionisanje REM-a prilagodi zakonu a ne garderobi i tašnama veoma skupih kreatora!“
Da li se, ili kome se prilagodio REM, koji je pre pola godine sankcionisao jedno pokazivanje vibratora u jednoj emisiji na Pinku, a danas je funkcionisanje REM-a prilagođeno zakonu tako da se dozvoljava da dok sunce još sija, od muškog učesnika rijalitija uz viku psuje i opisuje mlada devojka kao ”raspala kurva”, uz poruku da će joj ”j***ti majku u usta”…?
Nadam se da neću biti prisiljen da ovu temu nastavim u daljem feljtonskom pisanju…
Nikola Janić
Voljena Srbija… (17) Tužno i sramno, nažalost istinito (7)
Voljena Srbija… (16) Tužno i sramno, nažalost istinito (6)
Voljena Srbija… (15) Tužno i sramno, nažalost istinito (5)
Voljena Srbija… (14) Tužno i sramno, nažalost istinito (4)
Voljena Srbija… (13) Tužno i sramno, nažalost istinito (3)
Voljena Srbija… (12) Tužno i sramno, nažalost istinito (2)
Voljena Srbija… (11) Tužno i sramno, nažalost istinito (1)
Voljena Srbija… (10) Da se to desilo Albancima…
Voljena Srbija… (9) Narcisi nisu Kosovski božuri…
Voljena Srbija… (8) Blindirana vozila i tamna stakla?
Voljena Srbija… (7) Engleski na ćirilici…
Voljena Srbija… (6) Ignorisanje Ustava u Narodnoj skupštini
Voljena Srbija… (5) I razum i patriotizam, zajedno!
Voljena Srbija… (4) Rekli su aprila 1998 – a danas!
Voljena Srbija… (3) Kancelarija (ne) za KiM
Voljena Srbija… (2) Udaranje puškama u potiljak
Voljena Srbija… Zagađena mržnjom i lažima
Vrednost ovakvih pisanja nije samo u tome šta je u njima napisano, nego i da su objavljeni u mediju koji ne veliča opoziciju. Autoru teksta i vlasniku ovog portala gospodinu Janiću sam zahvalan na napisanom a posebno na njegovoj hrabrosti da ukaže i na ono što o čemu ni jedan medij u Srbiji ne sme da govori ili da piše, verovatno iz straha što se plaše da će se onda čitati neko otvoreno pismo o njima na Pinku.
Olivera Zekic ocigledno racuna na pomoc drugosrbijanaca i… naravno VELIKOG BRATA. Ostali clanovi komisije sigurno su jos i gori. SRAMOTA.
Olivera ZEKIC je osramotila REM. Prostacki uvredila ministra kulture. Osamarila sve gradjane Srbije, koje bi ONA trebalo da stiti od sramnih TV programa. I iskocila pred Aleksandra Vucica : „Evo mene da podrzim vas program za Srbe, program HLEBA I IGARA“.
Sve tako i još gore je.