Juče je (baš slučajno) predsednik Republike Srbije obišao jednu od najvećih srpskih svetinja manastir Svetog Nauma kod Ohrida, koji je i predsednikovim aminovanjem od pre nekoliko dana i za sva vremena istrgnut iz sastava naše Srpske pravoslavne crkve, postavši deo Makedonske pravoslavne crkve koju je osnovao Tito i koju smo mi priznali pre 4 dana, davanjem tomosa o autokefalnosti.
Branili smo i (privremeno) odbranili svetinje u Crnoj Gori 2020. godine, ali primer ovog manastira jasno pokazuje šta će se desiti uskoro i sa svetinjama u Crnoj Gori kada montenegrinske komunoustaše pod pritiskom CIA patrijaršije u Carigradu dobiju priznatu autokefalnost od naše SPC.
Danas je jedna od najvećih srpskih svetinja na teritoriji Severne Makedonije, manastir Sveti Naum, pretvoren u hotel, konferencijski centar i restoran.
Manastir Sveti Naum je u 10. veku osnovao učenik Svetih Ćirila i Metodija i jedan od tvoraca Ćiriličnog pisma (koga je nazvao po svom učitelju Svetom Ćirilu) Sveti Naum, u kome se danas nalaze i njegove svete mošti. Mi Srbi danas ne poštujemo svoje pismo Ćirilicu tako da u popularnoj kulturi nemamo nikakav osećaj za ovu svetinju.
Ovaj slavni manastir je obnovio i prvi srpski svetac i knez Sveti Jovan Vladimir (kome je posvećen današnji velelepni hram u gradu Baru u Crnoj Gori) i izgradio manastirski hram kao „kao uzdarje Gospodu za pobedu nad neprijateljem svoje zemlje i svoga naroda“.
U njemu je sagradio i isposnicu Svetog Nauma 1361. godine „ćesar Grgur“, brat Vuka Brankovića i sin osnivača srpske dinastije Brankovića i gospodara Ohrida Branka Mladenovića.
Početkom 18. veka srpski narod je temeljno rekonstruisao crkvu Svetog Nauma, sa ikonostasom u baroknom stilu (rad Srbina Konstantina Zografa iz 1711-1716) i kompleks manastirskih zgrada, u kojem je moglo da konači do 100 hodočasnika.
Tada se gradi i vladičanska palata i počinje štampanje životopisa ohridskih svetitelja.
Na ikonostasu manastirske crkve Svetog Nauma, među prestonim ikonama postavljena je ikona prvog srpskog sveca Svetog Jovana Vladimira i Svete Marine. Ove ikone su pandan takođe prestonim ikonama, Svvetih Klimenta i Nauma. Između ovih je u minijaturnom vidu postavljen prizor „Uspenje Svetog Nauma.“ Položaj ikone Svetog Jovana Vladimira, na ikonostasu još jedan je dokaz o njegovom ktitorstvu.
Srbin Hristifor Žefarović je 1743. godine nacrtao grafikom na listu, lik Svetog Nauma, što je doprinelo tadašnjoj ogromnoj popularnosti ovoga sveca među Srbima.
Kralj Aleksandar Karađorđević je takođe obnavljao ovaj manastir i izgradio čuvenu kulu tj. pirg posvećen Svetom Jovanu Vladimiru, koga vidite na donjoj slici. Na kuli su se vidno isticali prepoznatljivi srpski simboli u vidu četiri ocila, a u prizemlju je bila kapela posvećena srpskom Svetom knezu Jovanu Vladimiru. Arhitekta ove kule bio je poznati srpski arhitekta Momir Korunović, koji je, pored ostalih dela, projektovao i spomen-kosturnicu na Zebrnjaku kod Kumanova. Kula, zajedno sa manastirskim kompleksom, dominirali su prelepim predelom obale Ohridskog jezera. Nakon dolaska komunista na vlast i proglašenja nove makedonske nacije 1945. godine, ova kula je opstala sve do 1956. godine, kada su je Titovi komunisti u potpunosti srušili, kako bi uništili ovaj simbol srpskog naroda na samom jugu Srbije, u Ohridu.
U ovom manastiru se podvizavao i jedan od najčuvenijih poznatih modernih srpskih monaha, kaluđer Kalist, koga su komunističke vlasti zajedno sa ostalim srpskim monaštvom i sveštenstvom proterale sa tog područja kada su osnivale (danas priznatu) Makedonsku pravoslavnu crkvu.
Danas je ovaj srpski manastirski kompleks, koga obilazi predsednik Srbije neznajući gde se nalazi, postao hotel, restoran i konferencijski centar i ko hoće može da plati boravak u hotelu, nakrka se u restoranu i pravi konferencije u nekadašnjem manastiru SPC Sveti Naum preko ovog linka: Hotel Sveti Naum.
Eto kako „crkvena organizacija“ koju je od dela SPC osnovao Tito 1967. godine a mi priznali i dali autokefalnost pre 4 dana, brine o srpskim svetinjama na prostoru Severne Makedonije od koje smo se mi dobrovoljno odrekli. Eto kome mi dajemo autokefalnost, a za uzvrat dobijamo jedno veliko NIŠTA.
Isto to nas čeka u Crnoj Gori (a verovatno i na Kosovu i Metohiji i Hrvatskoj, BiH, Vojvodini itd) čim se pojavi neki novi smederevac Dostitej Stojković (prvi raskolnički mitropolit MPC) spreman da odradi zadatak američke duboke države.
Ne učimo lekcije iz prošlosti i zato nam se iste ponavljaju!
FB Istorija Srba
