“U 2012. stopa nezaposlenosti u našoj zemlji bila je 25,9 odsto. Dakle, svaki četvrti koji je živeo u Srbiji nije imao posao u tom trenutku. Treći kvartal prošle godine, poslednji rezultat koji imamo – 10,4. Dakle, uprkos pandemiji Kovida 19, mi smo na istom nivou kao i pre krize.”
Ministar finansija o nezaposlenosti (TV Pink, 30. 1. 2022. godine)
Gostujući u emisiji “Hit tvit” na televiziji Pink 30. januara, ministar finansija Siniša Mali govorio je o različitim temama, ali najviše, očekivano, o ekonomskoj situaciji.
Ministar je u superlativu govorio o javnim finansijama, novčanoj pomoći građanima, gradnji autoputeva, bolnica i škola…
Dotakao se i nezaposlenosti, ustvrdivši da je u poređenju sa 2012, godinom kada je na vlast došla koalicija SNS-SPS, ona zabeležila “ogroman pad”.
“U 2012. stopa nezaposlenosti u našoj zemlji bila je 25,9 odsto. Dakle, svaki četvrti koji je živeo u Srbiji nije imao posao u tom trenutku. Treći kvartal prošle godine, poslednji rezultat koji imamo – 10,4. Dakle, uprkos pandemiji Kovida 19 mi smo na istom nivou kao i pre krize. Dakle, uprkos pandemiji Kovida 19, mi smo na istom nivou kao i pre krize”, rekao je Mali i dodao:
“Dakle, ogroman pad upravo zahvaljujući promeni brenda Srbije – Srbija je postala faktor mira i stabilnosti, svako obećanje koje dajemo ispunjavamo, sve što radimo kada je ekonomska politika u pitanju je dobro.”
Frazu “faktor mira i stabilnosti” nećemo komentarisati, jer se i devedesetih vezivala za Slobodana Miloševića, zbog čije je politike samo dve-tri godine kasnije Srbija bombardovana. Ministrovu tvrdnju – “sve što radimo kada je ekonomska politika u pitanju je dobro” je na nivou onoga kada petogodišnjak kaže – “moja mama je najlepša na svetu”. Njome se, takođe, nećemo baviti jer je pojam ekonomske politike toliko širok da bi nam bila potrebna jedna poduža analiza za svaki njen element.
S druge strane, ministrova tvrdnja “svako obećanje koje dajemo ispunjavamo” je toliko neubedljiva da bi komotno mogla da se nađe na Istinomerovoj listi za laž godine, jer poduži je spisak obećanja koje on i njegove kolege nisu ispunili za skoro 10 godina vlasti. Šta su nam sve obećavali i koja obećanja je Istinomer ocenio kao neispunjena, možete videti ovde.
Pogledajmo sada šta kaže statistika kada je reč o navodima Siniše Malog o stopi nezaposlenosti u 2012. i trećem kvartalu prošle godine.
Prema Anketi o radnoj snazi za 2012. Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u toj godini iznosila je 24,6 odsto, a ne 25,9 odsto kao što Mali tvrdi.
S druge strane, prema istoj Anketi za treći kvartal 2021. stopa nezaposlenosti u Srbiji bila je 10,5 odsto (Mali kaže 10,4).
Ovo nije prvi put da predstavnici SNS “maše” stopu nezaposlenosti iz 2012. godine (Aleksandar Vučić je kao premijer netačno tvrdio da je ona iznosila 26,5 odsto), ali i da tu cifru porede sa stopama nezaposlenosti iz godina nakon njihovog dolaska na vlast ne bi li podaci o padu nezaposlenosti zvučali bolje.
Problem je, međutim, što ti podaci nisu uporedivi. Kao što je Istinomer više puta pisao, anketa o radnoj snazi 2012. je rađena dva puta, a od 2014. četiri puta godišnje. Dakle, metodologija je više puta menjanja, poslednji put u januaru prošle godine, pa stoga ne bi trebalo porediti brojke dobijene u istraživanjima koja su se sprovodila na različit način.
Siniša Mali dalje kaže da smo sa stopom nezaposlenosti od “10,4 odsto”, uprkos pandemiji, na istom nivou kao i pre krize.
Kada pogledamo podatke Republičkog zavoda za statistiku, vidimo da je u trećem kvartalu 2019. godine (period pre krize) stopa nezaposlenosti bila 10,3 odsto. Budući da je, kao što smo videli, u istom periodu 2021. ona bila 10,5 odsto, Mali jeste u pravu kada kaže da je stopa nezaposlenosti na istom nivou kao i pre krize, ali to ipak ne pokazuje pravo stanje stvari jer se podaci prikazuju selektivno.
Kao što smo već pisali, ako želimo da poredimo podatke sa pretkriznom 2019. godinom, onda moramo da imamo sve podatke. Dakle, osim stope nezaposlenosti/zaposlenosti, mora se navesti i kolika je stopa neaktivnosti, koliko se smanjio broj stanovnika, odnosno koliko je rastu stope zaposlenosti doprinelo smanjenje broja stanovnika.
Dakle, iako je netačno rekao da je 2012. stopa nezaposlenosti iznosila 25,9 odsto (bila je 24,6 odsto), ministar finansija nije mnogo omašio kada je rekao da je stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu 2021. bila 10,4 odsto (iznosila je 10,5 odsto). Ali, kao što se zbog promene metodologije za anketu o radnoj snazi ne mogu porediti podaci iz 2012. i 2021, zbog istih razloga ne mogu da se porede ni podaci iz pretkrizne 2019. i 2021. jer je u njoj još jednom promenjena metodologija. Zato zbog poređenja neuporedivog i selektivnog prikazivanja podataka, Siniša Mali za izjavu koju ocenjujemo dobija ocenu “zloupotreba činjenica”.
Mali je nasao da je stopa nezaposlenosti u Srbiji 10.4%, zaboravlja da u tom procentu ulazi da je prosle godine umrlo oko 70
000 vise od zivo rodjene dece i da je oko.50.000 mladih napustilo zemlju, jer ne vidi boljitka u zemlji. U S r biji sada zive ispod sedam miliona osoba. Od silnih rekorda u Evropi nase plate su vece od one u Makedoniji, Alaniji, BiH i mozda od Crne Gore, prosecne penzije su vece samo od one u BiH. Od tvrdnje da smo sampioni Evrope u privrednom rastu mozemo okaciti macki o sugavom repu.