Penzioner Milomir Mitrović (82) iz sela Kalna, kod Knjaževca, odlučio je da sa suprugom Gvozdenkom pobegne iz svoje kuće i nastani se u pećini na Staroj planini.
Bežali su od nemaštine – jer sa penzijom od 15.000 dinara ne mogu da žive: imaju samo za račune i lekove, a za hranu ništa ne ostaje. U pećini, u koju je već preneo dušeke, Milomir neće morati da plaća račune…
Nije se dosetio, veseli penzioner, da traži neku pećinu u Beogradu: tamo bi njemu i Gvozdenki život bilo lakši za 10 do 50 odsto, zavisi hoće li kod pedikira, na ručak u restoran ili u pozorište!
Da Društvo srpskih domaćina, zgroženo sudbinom dvoje staraca, nije odmah reagovalo u duhu svog imena, Milomir i Grozda bi, prepušteni državi, zaista završili u pećini! Srpski domaćini odmah su ih opskrbili svime što je potrebno za dostojan život i obećali da će im starost učiniti pristojnom. A ne pećinskom!
Istim motivima su se, valjda, vodili i čelnici Beograda, odlukom da svojim penzionerima olakšaju starost raznim popustima, koje donosi specijalno i samo za njih urađena ”Senior kartica”.
U Beogradu je, hvala vlasti, za penzionere i smrt pojeftinila za 15%!
”Vaše je samo da umrete!” – kao da vlastodršci poručuju penzionerima, previdevši da je, svojevremeno, nezaustavljiv strmoglav Vuka Draškovića i SPO sa tada uticajnih opozicionih visina – počeo kada je penzionerima obećao ”besplatnu sahranu o trošku države!”
– Koga on živog sahranjuje, majku mu ništačku?! – zagrmeo je tada i moj otac, penzioner, koji se u međuvremenu upokojio, opsesivno opsednut da za svoju sahranu uštedi svoj novac, što je i postigao…
Takvo postignuće mu, da je poživeo još koju godinu, danas ne bi bilo lakše za 15 odsto, jer popust na smrt važi samo u Beogradu, a on je živeo u provinciji, odakle i ja pišem…
Mi provincijalci poznati smo i po tome što ostadosmo ”vazda mladi i zeleni”, juniori takoreći: provincijski penzioneri su, spram beogradskih, još uvek ”juniori”, a u višu kategoriju, koja podrazumeva dobijanje seniorske ”Superkartice”, preći će uoči izbora koji se tiču njihovih provincijskih glasova.
Na vreme će biti obavešteni, verovatno preko ”Kurira”, jedinog dnevnog lista u Srbiji koji je dobio plaćeno pravo da objavi dodatak o penzionerskoj ”Superkartici” u Beogradu!
Taj list, odavno tvrdi vlast, strano-plaćenički, potpomognut nacistima i ustašama iz Hrvatske, ”predano radi na rušenju legalno i većinski izabrane vlasti i nadvećinski izabranog predsednika Vučića”!
Znači li to da grad Beograd, predvođen Sinišom Malim, državnim parama finansira privatni , a neprijateljski ”Kurir”?!? Još i provocira ”ostatak Srbije” – koji je dobio ”Dodatak o Superkartici”, a ne može da dobije tu karticu?!?
Zašto je dodatak distribuiran celoj Srbiji?
Mali i Krkobabić ruše Vučića?
Ma, neee..
Poručuju da je i ovaj list kupljen, a to nije dovoljno poručiti samo Beograđanima, nego i nama provincijalcima…
A vi, Beograđani, kartice u ruke i iskoristite sve pogodnosti ove vlasti!
Nemojte, pu-pu – daleko bilo, da umrete (ne pre izbora!), nego idite u pozorište, idite na ručkove u najbolje restorane, u teretane, kod pedikira i frizera… Koji daju popust tačno onoliko koliko su poskupeli kada su uvršteni na spisak filantropa po razrezu…
Iskoristite popust dok ste živi.
Kada umrete, nećete ni znati da su vam dali popust.
Radoje Andrić
iskra.co
Neću da uzmem seniorsku karticu… Neću kod frizera, neću kod pedikira, neću na ručak u restoran, neću ni u teretanu – vučem kolica sa pijace puna krompira i kupusa…, a neću ni da umrem…A kad umrem hoću po punoj ceni, valjda sam toliko zaslužila…
Mora se priznati,a to je istina,da je i vuk sa iste vrteške,političkih zbivanja u srbiji,kao i ostali.Samo se komunisti i njina deca vrte u krug.Za to,ga ne treba voditi kao opoziciju,već kao deo ekipe sa vrteška.Svi su oni uhlebljeni i obezbeđeni,znaju to oni dobro.Od 1941 u srbiji nema opozicije,već okupacija.
Da, Vuk Drašković je početkom devedesetih obećavao besplatnu sahranu za svakog penzionera. Glatko je izgubio izbore od Slobe, koji je ponudio otkupljivanje stanova za pedeset banki (i održao obećanje).Vuku može da se odbije na neolitsko-ercegovsko nevaspitanje; nije on to imao gde ni od koga da nauči. Ali čime objasniti sličan nastup ovih finih, glatkih i slatkih urbanih momaka? Jedino neizmernim njihovim prezirom prema ljudima. Iako su Srbi.