U lavirintu kosmetske enigme

0
295

Osporavan i omalovažavan “zamrznut konflikt” bolji je od svakog “kompromisa”, najgoreg od svih loših rešenja, jer “rešenje” nije ako su posledice gore od samog problema. Iznuđena “rešenja” nikada nisu dobra, o čemu svedoče sukobi Indije i Pakistana

Berlinsko okupljanje poslednje je mesto na kojem je potrošeno mnogo političke energije i teških reči, ali do očekivanog dijaloga o “kompromisu” nije došlo jer kompromis nije pitanje nečije lične (predsednikove) ili kolektivne (referendumske) volje, niti ucene eurokrata, već objektivnih okolnosti koje ga u ovom slučaju čine nemogućim. Po defi niciji, kompromis još od antičkog

Rima podrazumeva međusobne ustupke dveju strana, dajem da mi daš – Do ut des, (nešto za nešto). Aranžman “sve za nešto”, drugim rečima, odricanje od nečeg što Ustavom, međunarodnim javno pravnim aktima i Rezolucijom SB 1244 pripada samo jednoj strani, državi Srbiji, nije i ne može biti predmet kompromisa. U ideji “razgraničenja” bez konkretnog predloga koju je predsednik Vučić zagovarao pogrešna je početna premisa hi-
potetičkog silogizma: Kosovo je albansko, “kompromisom” Srbija dobija nešto čega bi se Priština ustupkom odrekla, dakle to je dobitak i dobro za Srbiju. U stvari, reč je o svojevoljnom odricanju od sopstvene teritorije najgrubljim kršenjem Ustava, međunarodnog principa suvereniteta i odluke Badinterove arbitražne komisije: “Prethodne granice (Republika) dobijaju značenje granica koje štiti međunarodno pravo”. Apokaliptičnom retorikom, širenjem psihoze straha i nesigurnosti

(“Ako ne bude dogovora, deca će nam opet ginuti”) protagonisti “kompromisa” anatemišu “zamrznut konfl ikt”, jedinu razumnu mogućnost i prepreku formalnog gubitka Kosmeta.

Osporavan i omalovažavan “zamrznut konfl ikt” bolji je od svakog “kompromisa”, najgoreg od svih loših rešenja, jer “rešenje” nije ako su posledice gore od samog problema. Iznuđe-
na “rešenja” nikada nisu dobra, o čemu svedoče sukobi Indije i Pakistana. Tenzije i ratovi traju od usvajanja Zakona o nezavisnosti Indije u britanskom parlamentu avgusta 1947. godine kad je vlast odvojeno predata Indiji i Pakistanu kao nezavisnim državama na štetu Indije. Secesija i priznanje Pakistana umesto da amortizuju i ublaže animozitete, izazvali su milionski egzodus i masakre u kojima je stradalo stotine hiljada ljudi i rasplamsalo neprijateljstvo kojem se ne nazire kraj. U slučaju “kompromisa”, Srbija bi svojom krivicom protivno nacionalnim, moralnim i istorijskim interesima, na sopstvenoj teritoriji dobila suverenu agresivnu konfl iktnu državu i trajnu spiralu tenzija do praga trpeljivosti Beograda.

Da Vas podsetimo:  Masovno nesudjelovanje

“Zamrznut konflikt” je banalno ispolitizovana sintagma dijalektički neodrživa jer svaki proces ima svoju dinamiku i razvojni potencijal i Srbiji upravo to pruža mogućnost otežanog, ali realnog prisustva i uticaja na severu Kosmeta. Vreme je da se građanima kojih se to najviše tiče najzad tematizuje ideja o “kompromisu” (šta god to da znači) i čuje njihov glas o mogućem statusu zauvek sa druge strane državne granice. “Kompromisnim” ozvaničenjem granica izgubio bi se minimum paralelnog suvereniteta i svaku najmanju neregularnost Priština bi tretirala kao međunarodni incident, povredu državnog integriteta sa pratećom briseskom halabukom i tenzijama. Tek tada ne bi bilo govora o miru, stabilnosti i saradnji, svega onog što čini suživot mogućim jer bi na Severu red i mir zavodili pripadnici Rosu, a vojska Kosova marširala bez ograničenja i formalno u svojoj državi. Uticaj Srbije sveo bi se na dostavu humanitarnih paketa i štampe u Štrpce, Gračanicu, Prizren… Severnu Mitrovicu pod uslovom da Albanci dozvole pošto će pored Trepče i Gazivode biti izuzete iz pregovaračke agende kao neprikosnoveni deo Kosova o kojem se ne razgovara.

Suverenoj državi Kosovo, članici UN, više ništa ne bi stajalo na putu ostvarenja nacionalnog sna – ujedinjenja sa Albanijom, širenja secesionističkih aspiracija u zemljama okruže-
nja, destabilizacije regiona i izazivanja opšteg haosa. Pokazalo se kroz istoriju da rešenja zasnovana na sili, laži i obmani ne samo što su daleko od veberovskog “trijumfa razuma” već su, po Katonu, dve hiljade godina ništavna i sa stanovišta pravde i opšteprihvaćenih postulata javnog prava neodrživa. U “najboljoj nameri” u cilju ubrzanja procesa “normalizacije” velikodušno se nudi kosmopolitizam i njegove blagodeti u zamenu za istorijsku tradiciju i njenu povezanost sa prostorom izvorne srpske duhovnosti i državotvornosti tobože prevaziđene u vremenu racionalnog poimanja stvarnosti svođenjem

Da Vas podsetimo:  Lažna slika o Hrvatskoj

Kosmeta na običan geografski pojam. Na berlinskom skupu, srećom, propao je pokušaj da se zarad hipotetične budućnosti žrtvuje sadašnjost i odbaci prošlost pokretanjem netema-
tizovanog dijaloga o “kompromisu”, kojem je predsednik Vučić veoma sklon neshvatljivim negativističkim racionalitetom umesto kritičkog preispitivanja objektivnosti takvog predloga
protivnog interesima većine građana Srbije.

Miodrag Kreculj
Srpski forum
Nemačke, Minhen

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime