Nišlije su žrtve eksperimenta Ministarstva energetike pod nazivom „Naplata grejanja prema utrošku“.
Da usklađivanje srpskog zakonodavstva sa zakonodavstvom evropske unije može imati tragične posledice po građane Srbije je najbolji dokaz upravo primena modela naplate centralnog grejanja po utrošku.
Toplana u Nišu ne postoji od pre 4 godine, već od pre 44 godina (1973. godine je u Nišu počeo sa radom centralni daljinski sistem grejanja). Do pre nekoliko godina, zahtevi potrošača za isključenje sa sistema daljinskog grejanja su bili nepoznanica. Upravo u to vreme su građani podnosili samo zahteve za priključenje na sistem daljinskog grejanja.
Međutim, prelaskom na sistem naplate daljinskog grejanja po utrošku i dobijanje uvećanih računa za grejanje, počinje i podnošenje zahteva potrošača za isključenje sa sistema daljinskog grejanja.
Kada je počela debata o prelasku na naplatu po utrošku, stav Centra za zaštitu potršača FORUM je bio da je to dobro, ali da je potrebno da se prvo stvore uslovi za primenu tog modela, a to podrazumeva da se izvrši izolacija zgrada i uspostavi energetska efikasnost i drugo da se izvrši ugradnja uređaja za kontrolu i upravljanje grejanjem u svim stanovima (kalorimetri ili delitelji toplote).
Dok se ne obezebede navedeni uslovi, ne treba prelaziti na sistem naplate po utrošku!
Međutim, u Srbiji je običaj da se zakoni donose bez prethodne analize njihovog uticaja, već se prepisuju iz zemalja visokog standarda i uređene infrastrukture.
Tako je nedavno i Zakon o stanovanju donet bez analize efekata njegove primene, pa sada imamao da se uvode prinudni upravnici nad privatnom svojinom (stanovi su privatno vlasništvo), što je nezakonito i uvođenje dodatnih troškova siromašnim građanima, koji ni u ovim uslovima ne mogu da izmiruju sve obaveze i imaju velika dugovanja prema javnim i javnokomunalnim preduzećima.
Primedbe Centra za zaštitu potrošča FORUM, da sa primenom obračuna cena daljinskog grejanja prema utrošku treba otpočeti nakon stvaranja navedenih uslova, nisu uvažene, za šta je bio izgovor da se zakoni moraju poštovati.
A da se zakoni ne moraju poštovati, dokaz je to da grad Beograd i dalje vrši naplatu grejanja po kvadratnom metru a ne po utrošaku, zbog čega su računi za grejanje za stanove iste površine u Beogradu višestruko manji u odnosu na Niš, gde se primenjuje naplata po utrošku.
Tako imamo da je za stan površine 84 m2 u Beogradu u opštini Palilula za mesec Decembar 2016. godine račun za grejanje iznosio 9.327,00 (devethiljadatristadvadesetsedam) dinara a za stan površine 79,40 m2 u Nišu, takođe u opštini Palilula za isti mesec iznosio 23.528,00 (dvadesettrihiljadepetstodvadesetosam) dinara.
Ova uporedna analiza ukazuje da je u Nišu grejanje 2,5 puta skuplje nego u Beogradu iako se za grejanje koristi isti energent a razlika je samo u načinu obračuna cene grejanja, jer se grejanje u Nišu obračunava po utrošku a u Beogradu po kvadratnom metru.
Na ovaj način, primenom evropskih normi bez analize uticaja na život građana, građani Srbije postaju žrtve brzopletog donošenja zakona, zbog čega tražimo da predlog svakog nacrta zakona prati i analiza uticaja primene tog zakona na život građana Srbije kao i da se za svaki predlog zakona zatraži i mišljenje odgovarajućih stručnih organa i organizacija.
Takođe očekujemo i da će ova analiza pokrenuti donošenje adekvatnih mera i odluka, kako bi svi građani Srbije imali jednak tretman u pristupu uslugama od opšteg ekonomskog interesa u da pristup sistemu daljinskog grejanja ne bude privilegija bogatih.
Jovan Jovanović, predsednik Centra za zaštitu potrošača „Forum“
www.gradjanin.rs
