U predvečerje rata

Srbija bez jasnih orijentira

0
2406

srpska vojska

Na svetskoj političkoj sceni stvari su se otišle toliko daleko, da su se zamrsile u nerazrešiv Gordijev čvor; u čvor koji se može razmrsiti samo na jedan način, onako kako je to nekada, po legendi, uradio Aleksandar Veliki. Kada odnosi među državama i narodima u svetu dostignu svoju nepodnošljivu težinu, tada se uvek pojavi neko ko je nestrpljiv i ko veruje da se stvar može preseći u stilu velikog imperatora iz antičkog doba. Gotovo je sigurno da će se i sada, ubrzo, na početku (n)ovog milenijuma, pojaviti neko ko će probati da svu nagomilanu ljudsku aporiju gurne u zaborav jednim odlučnim zamahom isukanog mača. A onoga, ko namerava da potegne mač, ne zanima stvarna istina i pravda, već on traži samo povod da svetu nametne svoju istinu i svoju pravdu. Na žalost ili na sreću, tako je to oduvek bilo i tako će, izgleda, biti dokle god ovaj svet bude trajao.

U takvoj perspektivi, gde se politika moćnih prelama preko leđa onih slabijih (a drugačije nikada nije bilo), veoma je teško zauzeti „pravilan stav“. Kada je Srbija u pitanju, čini se, sada je momenat za neku vrstu svrstavanja na stranu jednog ili drugog „saveza“. Ipak, problem je što se još uvek takvi „savezi“ na globalnoj sceni nisu jasno profilisali. A i da jesu, ne postoji ekspert na svetu koji bi mogao da predvidi koji bi od dva moguća „saveza“ mogao u budućnosti da se pojavi kao „pobednički“ (naravno, ukoliko pobednika uopšte bude). Činjenica je da Srbija želi da se priključi Evropskoj uniji, a to bi moglo da se uzme i kao biranje strane – ne samo u trenutnom političkom i ekonomskom ratu, nego i u, eventualnom, pravom oružanom konfliktu.

Naravno, teško je reći šta bi mogao da bude srpski „pametan izbor“. Poslednja dva velika svetska „nesporazuma“ pokazala su da je za jednu malu zemlju, kakva je Srbija, najbolje, ukoliko je to ikako moguće, da ostane neutralna i da se ne stavlja ni na jednu stranu. Srpsko svrstavanje na stranu pobednika u Prvom i Drugom svetskom ratu jeste herojski čin dostojan divljenja, ali, veliko je pitanje da li se takvo herojstvo sme još jednom ponoviti, pošto su Srbi u pomenutim ratovima izgubili više od polovine svog ukupnog stanovništva. Zato danas, umesto da Srba ima barem dvadesetak miliona samo u Srbiji, taj broj se kreće negde oko šest miliona. Uz sve to, demografska kretanja su u Srbiji u poslednjim decenijama porazna za budućnost srpskog naroda, jer svake godine Srbija izgubi jedan grad od trideset hiljada stanovnika. Ako se tome doda i oko petnaest do dvadeset hiljada onih Srba koji svake godine napuste zemlju „trbuhom za kruhom“, tada dobijamo pravu sliku tragedije i u mirnodopskim uslovima (ovde treba uzeti u obzir da ne odlazi samo tih dvadeset hiljada ljudi, već da s njima odlazi i njihovi potomci). Naime, ukoliko se smanjivanje srpske žive supstance nastavi ovim tempom, za pedeset godina Srbija neće imati više od milion do dva miliona stanovnika.

Da Vas podsetimo:  Za SNS je stabilnost kad je partija država

Neminovna posledica odlivanja stanovništva i nizak (negativan) natalitet biće naseljavanje Srbije iz onih prenaseljenih zemalja (uglavnom siromašnih i ratom zahvaćenih, pretežno islamskih ), što bi za posledicu moglo da ima potpuno izmenjenu etničku sliku Srbije, a na kraju bi se moglo deseti da i samo ime Srbija postane neadekvatno, pošto će to biti država sa srpskom manjinom. Otuda vidimo, da i bez novog „velikog rata“ (koji nikako ne bismo smeli da isključimo), srpska budućnost nije nimalo ružičasta. Na nesreću, srpska trenutna politička elita na vlasti potpuno zanemaruje statistiku, odnosno, uopšte ih ne zanimaju brojke koje govore da će Srbija ubrzo prestati da bude srpska ukoliko se ne ojača ekonomija i ukoliko se ne obrati veća pažnja na stimulisanje rađanja. Užasna je sramota da je srpska država danas jedna od najsiromašnijih država Evrope i da se životni standard u Srbiji približava onom standardu kakav danas imaju zemlje podsaharske Afrike.

Srbija ima ljudske potencijale i prirodne resurse da u relativno kratkom roku dostigne jedan pristojan nivo privrednog razvoja – i to i bez stranih investicija. Ali za postizanje takvog cilja potrebna je ozbiljna društvenopolitička organizacija i jedan precizno uređen pravosudni sistem. Gledajući na ono što danas radi srpska vlast, ništa od srpskog oporavka neće biti, a potezi koje vuče srpska „visoka politika“ u potpunosti će devastirati i ono malo razvojnih mogućnosti koje su Srbiji još ostale na raspolaganju. Umesto jednog duboko promišljenog zahvata u zakonodavnoj sferi, na prečac i „hitno“ donose se novi zakoni koji su direktno suprotstavljeni interesu države i naroda, a koji idu u „korist“ male grupe srpskih oligarha i političkih moćnika.

Ekonomsko propadanje obavezno umanjuje sposobnost zemlje za odbranu od eventualne neprijateljske agresije, posebno one koja bi mogla da Srbiju zadesi od njenih „dobrih“ suseda. Ovde je jasno da nikakvo svrstavanje, pa ni ono blokovsko, u smislu ulaska u NATO, Srbiju ne bi zaštitilo od napada komšija, u slučaju da dođe do novog sukoba globalnih razmera. Začudo, srpski političari, reklo bi se, uopšte ne mare za budućnost države, niti su u stanju da anticipiraju realnu opasnost koja Srbiji preti od njihovih „naoštrenih“ komšija. Poznato je da Srbija danas gotovo da nema svoje ratne vazduhoplovne snage. Nema vojne avione, a i da ih sada odnekud nabavi, pitanje je da li bi imala pilote koji bi takvim vojnim letelicama znali da upravljaju. Teško naoružanje (zaostalo još iz vremena bivše Jugoslavije) najvećim delom je bačeno u staro gvožđe i pretopljeno u kvalitetan čelik (izgleda da je US Steel & Sartid radio dok nije srpsko teško naoružanje probacio kroz peći smederevske železare, a onda je digao sidro). Dakle, žudeći da bude članica EU, Srbija se složila da uništi najveći deo starog naoružanja, a pri tome novo nije nabavljala. Kao da nikoga u srpskoj vlasti ne zanima čime će se zemlja sutra braniti, kada nema ni oružja, a ni onih koji bi znali da rukuju oružjem i kada bi ga imali.

Da Vas podsetimo:  Kako je "Za našu decu“ evoluiralo u "Jedan narod, jedna država, jedan vođa

Naivna i priglupa priča o tome kako više nema potrebe da Srbija izdvaja novac za vojsku, jer, eto, rata više neće biti, pokazuje se, dovela je našu državu u krajnje inferioran položaj. I to ne samo u odnosu na velike sile (što se svakako podrazumeva), već preti realna opasnost da u skorije vreme i natovsko-šiptarska paradržava Kosovo dobije ozbiljniju i snažniju armiju od ove današnje srpske. Zar neko u Srbiji sumnja da Šiptari neće napasti Srbiju, čim vide da poseduju vojne snage koje nisu ubedljivo slabije od srpskih? Naravno da će krenuti u ratni pohod na Srbiju, čak i bez onih okolnosti koje bi nastale u pretpostavljenom globalnom ratu. Pravilan odgovor na izazove, kako današnjice, tako i budućeg vremena, nikako ne može dati pojedinac, onako kako se to danas u Srbiji događa, gde jedan čovek odlučuje o svemu.

Srbija bi morala da ima jasnu strategiju ekonomskog razvoja, da bi uopšte mogla da razmišlja o osavremenjavanju vojnih potencijala. Ali, nažalost, Srbija je lakomisleno prepustila svoju sudbinu MMF-u, Svetskoj banci, Američkoj privrednoj komori. Srpski političari samo izvršavaju naloge zapadnih diplomata – i to više oni uopšte ne kriju. Predsednik srpske vlade uporno priča o izmeni svesti srpskome narodu, a ta „izmena“, ako se ovako nastavi, završiće time da u Srbiji niko više neće hteti da bude „primitivni, nedostojni i nepošteni Srbin“. Kako inače razumeti raspamećujuću mantru da će se vlast, po svaku cenu, truditi da u budućem vremenu od Srbije napravi „normalnu i pristojnu zemlju“? Dakle, premijerovo mišljenje o zemlji, na čijem se čelu nalazi, glasi: Srbija i ljudi u njoj su blesavi (nisu normalni), a takve budale su, po prirodi stvari, nepristojne. Iz svega jasno vidimo da takvi ljudi, koji su spremni da vređaju i potcenjuju svoj narod, nudeći mu nemački mentalitet kao uzor, ništa dobro ne mogu doneti ni državi ni narodu u toj državi. Ako nisu u stanju da urede zemlju u miru, tada je jasno da, u slučaju izbijanja rata, njih niko ni za šta neće pitati; a time ni srpski narod neće znati na koju stranu da „udari“.

Da Vas podsetimo:  Doveka će srpska krv biti najjeftinija, jel da, Vučiću…?!

Za www.koreni.rs

T. Rajić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime