U Srbiji i nema druge inteligencije do veštačke

Sve više se u Srbiji priča o veštačkoj inteligenciji i napretku koji uz nju ide. Međutim, vrlo lako se može videti da u Srbiji i ne postoji druga do veštačka inteligencija, a ne govorim o svetu računara.

Naime, skoro sve ovo inteligencije što je gledamo preko svojih ekrana je veštačko. Oni pravi su negde daleko od medija i obavljaju svoj posao daleko od očiju javnosti. Njih ne zovu u emisije. Njihove reči su suvišne. Njihovo mišljenje je problematično, pa i kad nije.

Umesto njih, imamo priliku da gledamo nekakvu poluinteligenciju, tačnije veštačku inteligenciju. Kod njih je sve veštačko. Veštački su pokreti, razmišljanja, izgovor, znanje… Sve je stiglo donekle tako da se ne može reći da ništa ne znaju, ali nisu ni u šta do kraja upućeni, a ubeđuju nas da znaju odgovor na sve. Ne govorim o političarima, već o onoj strani koja se o politiku samo „grebe“. Oni su poput jednog taksiste koji mi je rekao: „O tome ne znam apsolutno ništa, ali imam jednu teoriju!“ Ovi o kojima govorim su opasniji od tog taksiste, jer on samo vozi ljude koji žele da budu voženi, a ovi vozaju sve one koji uključe televizor i pogledaju neke od tih emisija koje imaju status „emisija za pametne“. Ovom taksisti plaća ko želi da se vozi, a ovima i zbog ovih plaćamo svi.

Reči ove veštačke inteligencije su bez ikakvog značenja. Oni sliku o svemu formiraju na osnovu veoma malog broja činjenica. Njihova znanja se mogu koristiti koliko i šumeća tableta bez vode. Iza sebe nemaju ništa što bi njihovim rečima donelo težinu, osim toga da su uvek na televiziji. To im je jedina preporuka u strukama kojima se bave.

Imati takvu inteligenciju zapravo vređa inteligenciju. Nazivati njih nekakvim misliocima ravno je nazivanju naše estrade umetnošću. Naime, u Srbiji je sve odavno postalo estrada, pa i ova samoproklamovana inteligencija. Šta očekivati kada grupu ovakvih ljudi pitamo za neki odgovor? Oni prvo ne razumeju nijedno pitanje, a zatim odgovaraju na ono što ih niko nije ni pitao.

Takva inteligencija je isto što i ručni sat koji na sebi ima barometar, štopericu, datum, mesec i otporan je na vodu, ali ne pokazuje vreme.

Znam toliko pametnih ljudi koji bi imali šta da kažu i gde da upute ovaj zalutali narod, ali znanje je u ovoj zemlji diskvalifikacija. Što više razmišljam, to se više pitam – šta bi pametni ljudi govorili narodu kao publici koja neće da sluša, a još je i nepoverljiva?

Jedno je sigurno, zaista imamo budućnost u pitanju veštačke inteligencije i eventualnog izvoza iste o kojoj stalno govore. Uostalom, zbog čega bi u zemlji gde je sve veštačko inteligencija bila drugačija?

Milan Ružić
iskra.co