Učesnici panel diskusije “Sloboda proizvodnje i distribucije medijskog sadržaja” poručili su danas da je situacija u medijima loša, da medija ima previše i da novca za sve nema, kao i da novi medijski zakoni po prvi put pominju medijski pluralizam, ali ga ne definišu precizno
Istraživač medija i naučna saradnica u Institutu društvenih nauka Jovanka Matić objasnila je da medijski pluralizam nije jednoznačan pojam, već se odnosi na pluralizam medija kao izvora, odnosno strukturni i pluralizam medijskih sadržaja — onoga što sami mediji nude.
Prema njenim rečima, novi medijski zakoni po prvi put pominju medijski pluralizam, ali ga ne definišu jasno.
“Problem je što nemamo adekvatnu zakonsku definiciju i koje institucije treba da se bave zaštitom pluralizma, pa se kod nas sada određeni mediji pretvaraju u centre partijskog propagandnog delovanja i izgleda da je to nešto što nijedna institucija ne vidi kao svoj zadatak da na to reaguje”, rekla je Matić.
Bogosavljević: Trendovi u medijima “ružni”
Direktor Ipsos Stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević ukazao je da su trendovi u medijima “ružni”, te da je “naprosto sve što se dešava trenutno loše”.
“Pada gledanost nacionalnih televizija, slušanost nacionalnih radija, pada čitanost, kako god da je definišete. Tiraži padaju, a radi se kratka anketa, koja ‘hvata’ da li ste držali u ruci novine uopšte i vidite da i tu pada. Kod štampanih medija imate, tiraž, čitanost, a mi zapravo merimo ‘pipanost’, a ne čitanost”, rekao je Bogosavljević.
Prema njegovim rečima, novine koje su čitane su “činovničke novine”, one koje ulaze u kancelarije, a trenutna situacija je takva da je TV gledanost dramatično pala, a u međuvremenu se desio i fenomen “Parovi” koji nije televizijski, komunikološki, već sociološki i socijalni i to je pokupilo ogromnu gledanost.
“Odjednom, industrija koja treba da prihoduje od reklama nema gde da ih plasira, jer su rejtinzi nestali. Plaćaju se rejtinzi, a ne minuti. Dakle, nema rejtinga, svi su mali. Po mojoj proceni, gubitak te industrije u ovoj godini iznosiće najmanje 30 miliona evra”, rekao je Bogosavljević.
Najveći oglašivač “Afrička šljiva”
On je otkrio i da je najveći oglašivač u Srbiji u ovom trenutku “Protokal sistem LLC”, odnosno “Afrička šljiva”.
“Nije ‘Koka-kola’, ‘Proktor end Gembl’, komunikaciona kompanija, već ‘Protokal sistem LLC’ i meni je to fantastičan podatak”, rekao je Bogosavljević, dodavši da su najgledanijih pet emisija u prošloj godini — “tri fudbala, jedna košarka i parada — nema više dnevnika koji su stalno bili u prvih 10″.
Bogosavljević je istakao da je broj medija enorman i da novca za taj broj medija nema, sada postoji 700–800 medija, a i u jednom trenutku je postojalo 19 nacionalnih dnevnih novina. On smatra da toliki broj medija nema nijedna zemlja i da za sve zajedno nema para.
Novčić: Dnevno se proda oko 500.000 primeraka novina
Predsednik UO ABC Srbija Branislav Novčić naveo je da su štampani mediji u veoma teškoj situaciji, uz konstataciju da je ovo godina u kojoj ukupan broj dnevnih listova, prodatih na kioscima i na druge načine, u proseku dnevno manje od 500.000.
“U Srbiji je 2011. izlazilo redovno 332 izdanja, 2013. ispod 250, nemam podatke iz ove godine, ali procena je da će veoma mali broj štampanih izdanja opstati u ovim okolnostima i ovim uslovima, a to su — ekonomska situacija, drastično gubljenje prihoda od oglasa”, smatra Novčić.
Jeremić: Zakon “oštetio” štampane medije
Predsednik Izvršnog odbora UNS-a Petar Jeremić rekao je da u UNS-u “nisu srećni” što je Zakonom o elektronskim medijima kompaniji SBB i svim kablovskim distributerima dozvoljeno da mogu biti i emiteri programa, čime je, prema njegovom mišljenju, napravljena velika nepravda prema štampanim medijima, jer oni ne mogu biti distributeri svojih izdanje.
Obradović: Nema medijske konkurencije
Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović smatra da se ne može govoriti o medijskom pluralizmu, ako nema slobode medijske konkurencije, što je, kako je rekao, osnovno.
“Bez toga iluzorno je govoriti o toj temi. Mora biti ispunjen osnovni preduslov, da svi akteri na medijskoj sceni budu u jednakom položaju i da posluju pod jednakim okolnostima, a takođe je neophodno i da medijska regulativa važi za sve bez izuzetka”, rekao je Obradović.
Na panel diskusiji učestvovali su i predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović, generalna direktorka SBB-a Dragica Pilipović Čefi, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije Nebojša Spaić i profesor medijskog prava na Pravnom fakultetu Uniona Saša Gajin.
Tanjug
