Stopa rizika od siromaštva u prošloj godini iznosila je 19,9 odsto.
U odnosu na 2022. godinu stopa rizika od siromašva je smanjena za 0,3 procentna poena, prenosi Danas.Prema drugom indikatoru siromaštva, stopi rizika od siromšatva ili socijalne isključenosti, 27,2 odsto stanovništva se nalazilo u ovom riziku. Doduše i tu je zabeležen pad u odnosu na prethodnu godinu od 1,8 procentnih poena.
U riziku od siromaštva nalaze se osobe koje raspolažu prihodom manjim od praga rizika siromaštva. U Srbiji u 2023. godine to je iznosilo 29.100 dinara za jednočlano domaćinstvo.
Za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina prag siromaštva je iznosio 52.380 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina to bilo 61.110 dinara.
S obzirom da prema popisu u Srbiji živi 6.605.168 ljudi, više od 1,3 miliona je prošle godine bilo u riziku od siromaštva, odnosno raspolagalo sa prihodima manjim od navedenih.
U riziku od siromaštva i socijalne isključenosti živelo je prošle godine skoro 1,8 miliona građana Srbije.
Najviše izložena riziku od siromaštva lica bila su stara lica sa više od 65 godina, njih 23,5 odst ili skoro svaki četvrti. Sledeća starosna grupa sa visokim rizikom od siromaštva su ljudi od 55 do 64 godine sa 23 odsto.
Najnižu stopu rizika od siromaštva imala su lica starosti od 25 do 54 godine – 16,8 odsto.
Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece – 34,7 odsto, a najnižu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba – 13,3 odsto.
Više od polovine nezaposlenih lica (50,9 odsto) bilo je izloženo riziku od siromaštva.
Stopa subjektivnog siromaštva, odnosno mogućnost domaćinstva da „sastavi kraj s krajem“ pokazuje da 13 odsto stanovnika veoma teško to uspeva. Još 28 odsto građana teško sastavlja kraj s krajem.
Najveći deo stanovništva, 45,6 odsto, tvrdi da mesec privede kraju „sa izvesnim teškoćama“.
Prilično lako, lako i veoma lako sastavljalo je kraj s krajem svega 13,4 odsto stanovništva Srbije u 2023.
Troškovima stanovanja su opterećeni budžeti čak 96 odsto stanovništva. Ovi troškovi znatno opterećuju skoro polovinu, 48,5 odsto, a u izvesnoj meri opterećuju 47,2 odsto domaćinstava.
LAŽNI I NEOSTVARIVI RAST PENZIJA I PLATA
Ministar Siniša Mali našao je da će se 2027. godine u Srbiji ostvare plate od 1.400 evra (164.500 dinara) i penzije od 650 evra (76.375 dinara), prosečne penzije bi činile 46,43% prosečne plate. Odnos prosečne penzije i prosečne plate 2012. god 57,82%, a 2023. godine taj odnos iznosi 45,72%. U 2012. godini prosečna penzija je bila 23.924 dinara i porasla je za 12 godina u 2023. godini na 39.320, rastući ukupno za 64%, a prosečna neto plata je bila 41.377 dinara i porasla je u istom periodu do 2023. godine na 86.007 dinara, za 108%. Ali i ukupna inflacija je u tom periodu bila ukupno 74%, pa je i kupovna moć neto plata skromno porasla samo za 34%, a kupovna moć penzija je čak opala za 10%. Ostaće za istoriju da je u tom periodu penzionerima oteto osamsto miliona evra za četiri godine Vučićeve, a uz pomoć MMF penzije je unakazio za 20 indeksnih poena. BDP je u tim 12 godinama po realnoj vrednosti porastao samo za skromnih 32%, dok je u 3 zadnjih godina i opadao. U nominalnom iznosu porastao nam je BDP za 130% sa inflacijom. Inflacija je bila u 2012. godini 12,2%, a u 2022. godini čak 15,1%. Inflacija se otrgla kontroli i već u 2021. godini je skočila na 79%. Ispada da je uvećanje plata i penzija ludo radovanje radnika i penzionera i obmana vlasti. Penzije i plate su među najnižim u regionu i Evropi, jedino su niži u Makedoniji i Albaniji i to dvadesetak godina u nazad. Koji napredak Srbije pod vođstvom Vučića? U Srbiji u riziku od siromaštva 2023. godine bilo je 1,3 miliona ljudi S obzirom da prema popisu u Srbiji živi 6.605.168 ljudi, u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti živelo je prošle godine skoro 1,8 miliona građana Srbije.