Uzevši u obzir sve ono čega smo bili svedoci u prva četiri meseca ove godine biće ipak da su gospodar Vučić i njegova nazadna bratija, uspeli da dobrom delu Srbistanaca ogade i samu pomisao na politiku i političare, a što potvrđuje malte ne konstantan procenat onih što iz izbora u izbore imaju pametnija posla od posete biračkim mestima.
Ali da budemo načisto, teško da bi srbistanskom ljubljenom vođi tako nešto uspelo, bez onih što danas sebe nazivaju srbistanskom opozicijom. Čak su neki spremni da tvrde da ljuti srbistanski opozicionari imaju veće zasluge od gospodara Vučića i njegove družine, za tmušu koja nas pritiska kao polarna noć. Odnosno da je naše tumaranje u pomračini logična posledica uludo protraćene energije tokom devedesetih i pod noge bačenih nada i očekivanja posle petooktobarskih promena.
Samo što to niko od njih ne bi priznao ni pod teškim mukama, mada ih je najveći broj bio deo neke od prethodnih vladajućih kombinacija.
Stoga da ne trepnu spremni su nazvati defetistom svakog ko se drzne da javno da kaže kako nema za koga da glasa. Da alternativa gospodaru Vučiću nisu i ne mogu biti, oni što su ga iznedrili svojim nečinjenjem i neodgovornošću. Niti oni što su koliko juče obitavali u gospodarovom rektumu ali su ipak ispali iz kombinacije, pa bi sad da se u nekoj novoj kombinaciji vrate u sedlo i nadoknade propušteno.
A upravo na tako nešto je asocirao „opozicioni” samit u Čačku koji je onomad inicirao Ilić magistar Velimir. Do juče gospodarev predizborni promoter, a sada opozicionar do testisa koji je na jedno gumno skupio levičare, desničare, monarhiste, republikance, liberale, konzervativce… Tako su se u istoj vreći našli nepokolebljivi borac za medijske slobode i prava novinara profesor Veljanovski i atenički magistar koga je svojevremeno „proslavilo” ritanje na pitanje koje mu je postavio novinara TV Apolo.
Toliko o principijelnosti i etičnosti.
Nema sumnje da će neko reći da su šanse ateničkog kapitalnog magistra da prebaci cenzus izvesne koliko i let prvog Srbistanca u svemir. Samo zaboraviće da se o tome pita isključivo gospodar Vučić, pod uslovom da mu bude potrebna neka nova parlamentarna maskarada.
Pa jednom li su junački nazadni sinovi i kćeri ne samo skupljali potpise za neke ljute opozicionare, već su i glasali za njih ako se to od njih tražilo.
Kažu neki da je mrak najgušći pred svitanje, međutim čini se da su decenijama unazad Srbistanci zaglibljeni u beskrajnom tunelu u koji ne dopire ni tračak svetlosti bez obzira na doba dana, pa je to svitanje za sada apsurdno očekivati
Barem da naiđe neki voz pa neka bude šta bude!
Piše: Aleksandar Arsenijević
Izvor: Ozonpress
