Što je odnos Berlina prema ukrajinskoj krizi jasniji, to je očiglednija analogija sa operacijom „Konzerva“, poznatijom pod nazivom „provokacija u Glajvicu“, koja je postala povod za napad na Poljsku 1.09.1939.godine. Istina, sada je geografija događaja nešto drugačija i učesnici nisu isti, ali je zato suština ostala: stvoreno je osećanje da se priprema novi rat, i da Nemačka neće ostati po strani.
Tu strepnju potvrđuje i pismo poznatih nemačkih javnih radnika i političara Angeli Merkel, kome je dat naslov: „Zar opet rat u Evropi? Neće u naše ime!“ koje je objavljeno pre mesec dana. LJudi koji su ga pisali znali su zašto i o čemu pišu – još sasvim skoro su bili glavni kuvari u nemačkoj političkoj kuhinji: bivši predsednik Nemačke, bivši kancelar Nemačke, bivši premijeri saveznih država, ministri saveznih država. Zahvaljujući svom velikom iskustvu oni vide da se Berlin zajedno sa Vašingtonom, svojom voljom ili ne, orijentiše ka otvaranju novog oružanog konflikta u Ukrajini, koji se veoma lako može raširiti po kontinentu.
Koliko je situacija ozbiljna pokazuje i praktično totalno ćutanje medija o ovom pismu (o njemu se diskutuje samo na internet forumima). A to može da znači i da se mediji u Nemačkoj pripremaju (ili da njih pripremaju) za rad u uslovima ratnog vremena, kada su mogućnosti za otvorenu diskusiju o postupcima vlade praktično isključene.
Posle 70 godina mira u Evropi rečeno može da liči na buncanje, ali ima okolnosti koje ukazuju baš na takvu opasnost.
A najvažnije: tandem Vašington – Kijev uopšte ne razmišlja o tome da na teritoriji Ukrajine mogu da postoje i enklave sa ma i najmanjim nagoveštajima političke samostalnosti. Kontakt-grupa iz Minska to protura samo kako bi Kijev ispunio zadatak – da dobrovoljce natera na kapitulaciju. Ali, preko krvi koja je u tom konfliktu već prolivena ne može tek tako da se pređe, baš kao i što sa republikama Donbasa danas može da se razgovara samo o kompromisu, a nikako ne o kapitulaciji.
U takvoj situaciji kao lajt-motiv Angele Merkel kada govori o ukrajinskom pitanju ponavlja se zahtev Moskvi da „zaustavi agresiju protiv Ukrajine“. O argumentima i činjenicama gospođa savezna kancelarka se brine isto toliko, koliko i jedinstvena DŽen Psaki. Zato i dolazi do asocijacija na događaje koji su poslužili kao prolog za Drugi svetski rat.
Obama-merkel 3
Prema planu operacije „Konzerve“ saradnici SS-a, preobučeni u uniforme poljskih vojnika, napali su na nemačku radiostanicu u pograničnom gradiću Glajvic i na poljskom jeziku pročitali anti-nemački proglas. Istovremeno su drugi odredi napali nemačku šumsku upravu i carinarnicu na nemačko-poljskoj granici, a Himlerove grupe su na mesto napada dovezli zatvorenike iz logora, već pobijene injekcijama i preobučene u poljsku uniformu. Es-es-ovci su takve ljude nazivali „konzerve“, što je poslužilo i za naziv operacije.
Ujutro posle tog događaja po nemačkim medijima se razbesnela bura: „Poljaci su prodrli na našu teritoriju!“, i kolone vermahta su prešle poljsku granicu.
Sudeći po činjenici da se ukrajinska armija ukopava u zemlju duž linije razgraničenja sa dobrovoljcima, sudeći po tajnim isporukama oružja iz SAD i po formiranju budžeta Ukrajine koji vodi računa o potrebama države koja se sprema za rat vrlo je verovatno ponavljanje operacije „Konzerve“. Uopšte nije komplikovano da se takva provokacija napravi na teritoriji Ukrajine. Članovi kaznenih ukrajinskih jedinica, preobučeni u uniforme dobrovoljaca će napraviti „krvavi pir“ na liniji dodira strana i tamo ostaviti određeni broj leševa. Mediji će to jedva dočekati i odredi „osvetnika“ će početi drugi građanski rat čiji je cilj da se sa lica zemlje izbrišu i Donjecka, i Luganska Narodna Republika.
Logika ratovanja nema milosti – ona će početi da uvlači u sukob sve nove i nove učesnike, a Nemačka sigurno neće ostati po strani. Brzo će se ispostaviti da u taj rat treba da se ulaže nemački novac, pa nemačka tehnika, nemačko oružje, a možda i različiti „stručnjaci“. Političke posledice takvog obrta događaja mogu i za Nemačku da budu vrlo neprijatne.
Angela Merkel ima samo četiri meseca da politiku Berlina u ukrajinskom pravcu preokrene. Umesto da kao glavnog krivca za konflikt proglašava Rusiju, ona bi mogla da, zajedno sa Moskvom, počne sa preduzimanjem koraka ka pregovaračkom progresu, polazeći od pradavne poslovice „I najlošiji mir je bolji od dobre svađe!“.
Moguće je da će gospođa – vođa vlade Savezne Republike Nemačke doći na pomisao da je federativna Ukrajina mnogo bolja stvar od spaljene i ljudskom krvlju natopljene zemlje. A uticaj nemačkih političara na Kijev – uz uticaj Moskve, verovatno bi doveo do toga da se taj posao koji vodi političkom regulisanju pokrene sa mrtve tačke. Ukoliko do toga ne dođe, i točak rat počne da se kotrlja nizbrdo, uz prestanak zimske hladnoće kroz etar može da se začuje šifra „Babuška umerla!“ kojom je 1.septembra 1939.godine rukovodilac operacije „Konzerve“ Rajnhard Hajdrih objavio njen početak.
Dmitrij Sedov
