Ubijanje u pojam

Srbija među šljivama, špijunima i poglavljima

2
966

2016-09-13_054845Ovih dana je veliku pažnju javnosti izazvala špijunska afera i hapšenje penzionisanog majora Vojske Republike Srpske Krajine. Priče o čuvenom agentu 007 su uvek bile zanimljive, filmovi sa interesovanjem gledani, a čim se spomenu špijuni zamišljaju se zanosne dame pored njih. Naša učmala javnost i ubijena u pojam poglavljima, izborima i rijalitima, dočekala je ovu aferu o balkanskom špijunu kao neko osveženje i počele su priče i nagađanja šta i ko stoji iza svega. Analitičari sa uvežbanom ozbiljnošću govore da su ciljevi špijunaža ekonomske, vojne i državne tajne, o čemu se uči na svim nivoima školovanja.

Niko ne postavlja pitanje koje su naše tajne ako su nam savetnici u ekonomiji strani „eksperti“ i MMF, ako nam u Ministarstvu odbrane sede NATO oficiri i ako se celokupna vojska može da smesti u BG Areni, dok nam država čak ni svoje granice ne zna?

Kojim informacijama može da ima pristup penzionisani major VRSK a kojim i penzionisani generali Vojske Srbije? Skoro nikakvim mimo onoga što se već zna.

Može eventualno biti zanimljivo da li su nam Rusi tajno dostavili i koliko sistema tipa, recimo, S-300, 400, 500,… i koliko borbenih aviona koji su nevidljivi?

Danas, kada se sve zna, kada su nam vezane ruke i za ono što i sami ne znamo, kada nam je rezervni sastav vojske osposobljen za pomoćne babice, velika tajna može biti koliko se stvarno dece u Srbiji rađa i kojim oružjem gađamo „Belu kugu“? Nekada, u velikoj i moćnoj JNA koju su mogli uništiti jedino političari iznutra, ali prvo državu, tajna je bila borbeni moral, jer, „boj ne bije svijetlo oružje već srce u junaka“. Kada su neprijatelji SFRJ shvatili koliko smo alavi na pare i koliko smo zatrovani nacionalšovinizmom pred kojim pada na kolena svaki borbeni moral, našli su najalavije i napravili krvavi pir, što su ponovili i sa Srbijom pučem pod Arčibaldom.

Da Vas podsetimo:  ZAUSTAVITE TVITER

Šta može biti tajna uništene ekonomije bez velikih proizvodnih kompanija, možda način pravljenja bureka, ćevapčića, ajvara, kulena, peglane kobasice, duvan čvaraka, domaće i vina sa tartufima ili oklagije i daske, možda su neko novo tajno oružje?

Uhapšeni Balkanski špijun nije usamljen, Srbija je preplavljena špijunima svih kalibara, neki legalno prikupljaju tražene podatke, preko štampe, posebno žute, stručnih časopisa i svih medija, raznih blogova, društvenih mreža i naučnih i drugih rasprava. Neki to rade javno, kao recimo zaposleni u diplomatiji, ambasadama, ekonomskim i kulturnim organizacijama i institucijama, što rade i naši širom sveta, dok drugi rade tajno, kao solisti ili umreženi u manje i veće grupe saradnika, čak i u legalnim centrima sa za javnost drugim zvaničnim poslovima, recimo humanitarnim, neke tzv.NVO i razne organizacije koje finansiraju strane obaveštajne službe i centri finansijske moći.

Regrutacija špijuna se vrši na razne načine, ucenama, dobrovoljnošću iz avanturističkih pobuda, materijalističkih i osvetničkih, uvek im je neko kriv za njihova postupanja, kao i planskom obukom i razvojem kao u svakoj školi, i ti su i najozbiljniji i najprodorniji, neki su operativni a neki do svoje aktivacije izgrađuju svoj ugled i autoritet i poverenje sredine u kojoj žive i rade. Njihova cena je najveća, od njih se najviše i očekuje, dok je u poplavi ponude cena svih ostalih postala minorna i pijačna, oni služe za obavljanje određenih prljavih poslova, otkucavanja recimo onih koje potražuje neka država da bi svoje frustracije lečila na njima podizanjem optužnica i otvaranjem lova na navodno „zločince“.

Ipak, pravi dometi svih tih špijuna i špijunčića su mali, ali, imaju u ovom momentu i kontra zadatke, da u razmeni informacija i stvaranju poverernja sa onima koje obaveštajno obrađuju, poture informacije koje su najčešće poluistine ili potpune dezinformacije kako bi sa jedne strane iz reakcija i sa kog nivoa procenili koliko im špijun na vezi ima stvarne domete i nivoe prodiranja, pa nije ni čudo da se iz „pouzdanih i proverenih izvora“ često najavljuju razni veliki događaji, pučevi, prevrati, atentati, „proleća“, a sa druge strane da se namerno stvara nesigurnost kod obaveštajno napadnutih i skretanje njihove pažnje sa nekih drugih mnogo važnijih problema i događaja.

Da Vas podsetimo:  Izgubljena država i razoreno društvo

Za balkanske prostore i Srbiju posebno koja je u žiži interesovanja najvećih obaveštajnih službi sveta u današnje vreme buđenja hladnog rata i eskalacije velikog koji je počeo ekonomskim, sankcijama, pokretanjem velikih imigracionih talasa i brojnim „prolećima“ i snajperskim pučevima, gde je okidač bila finansijska volstritska bomba, ciljevi su specifični. Srbija je u zoni ukrštanja interesa Istoka i Zapada i nepouzdan faktor za Zapad zbog svoje privrženosti Rusiji i nesalomljivog ratničkoslobodarskog duha, na koju se sprema veliki krstaški pohod i osveta za Napoleona i Hitlera, uz nameru da se Pravoslavlje slomi i sve naplati velikim ruskim bogatstvima, obaveštajne službe i agenture imaju jedan sasvim novi zadatak, da nas kljukaju informacijama kako nas na Zapadu i u EU čeka blagostanje i da nas tako drže na „bezalternativnom“ putu iako na njemu puzimo i ponižavamo se, dok nas na KiM za to vreme intenzivno pljačkaju, kao i da sve na ovim prostorima spreče da shvate koliko su prevareni i nasamareni lažnim sjajem Zapada zasnovanom na štampanju para bez pokrića u 4 smene, kolonijama, neokolonijama i finansijskim porobljavanjima, za šta je neophodno da se izazivaju stalne tenzije, svađe, blokade, kontrablokade, zamlaćivanje svim i svačim, pa se tu ide sa raznih strana i raznih diplomatskovatrenih položaja.

U ratu se prikupljanje obaveštajnih podataka vrši i nasilno, slanjem na određeni pravac dobro naoružane jedinice, čak i u oklopu, kako bi izazvala reakcije neprijatelja i otkrivanje njegovih položaja, a prema Srbiji se u ovom momentu takođe vrši agresivno prikupljanje podataka o tome koliko smo složni i jedinstveni na nacionalnim pitanjima i interesima. Neko nam podiže tenzije predlaganjem da teroristi čuvaju preko Uneska naše svetinje na KiM, drugi nam zatvaraju granice, treći nas pljuju i omalovažavaju kao da smo „šaka jada“, a najpodmukliji su oni koji nam bacaju kosti za glodanje u prošlosti, sve u pokušaju da sa jedne strane izvrše reviziju istorije i rehabilitaciju ideološkopolitički i vojno nekada poraženih, sa ciljem da se ponovo zavijore barjaci pod kojima će se okupiti partizani, ustaše, četnici, balisti, .. i svi drugi iz prošlog velikog rata. Nastavljaju se tada započete ofanzive i prebrojavanja mrtvih, gde je najdalje u podrivačkom podaništvu otišla skoro zaboravljena profesorka Vinaver. Sa njom ruku pod ruku su neke humanitarne tzv.NVO i propali političari sa početka ovog milenijuma, a koji su dali najveći doprinos isporuci svih zaslužnih za R1244, njen zaborav i neviđenu pljačku Srbije.

Da Vas podsetimo:  Mladima svejedno hoće li u vojsku, eksperti protiv: Politička korist, još više će napuštati zemlju

Srbija se svađa, ponovo deli, samu sebe opstruiše, a vozovi idu dalje. Nekome smeta i plaši se naše sloge, a ovako posvađani i u prošlosti, nezainteresovani ni za sadašnjost a ne još i budućnost, gubimo rat sa „belom kugom“ i samim sobom i sami sebi pišemo reference da nismo za EU koja nas i ne želi a ne zna kako to da nam direktno kaže kada smo već toliko kooperativni. Da su ozbiljni primili bi SFRJ u EU.

Najveći domet savremenih balkanskih špijuna je da se sagleda koliko smo još uvek kratkih fitilja, na šta najbrže i neracionalno reagujemo, gde smo najtanji i kako nas je najlakše držati na tragu EU trule šargarepe filovane OU i plutonijumom.

Aleksandar Mihailović, pukovnik u penziji

NSPM

2 KOMENTARA

  1. Braćo Rusi dođite i oslobodite kukavne Srbe okupacije zapada i njihovih slugu koji vode Srbiju protiv volje naroda koji je uz Rusiju.U Marićevoj ćirilici kvisling Jelena Milić po starom opleti po Srbima i Srbiji u kojoj živi. Hvali EU i NATO koji su nas bombardovali uranijumom i zagadili Srbiju na 1.000 godina ali ovoj mrziteljici svega srpskog to je nebitno. Ali ni mi Srbi nismo ljudi nego narod bednih kukavica. Jer kako inače tumačiti da Jelena slobodno šeta Srbijom i niko da joj u izdajnički obraz bar pljune. Ne niti jedan „hrabar“ Srbin ni Srpkinja. I ne samo njoj nego Nataši Kandić, Vesni Pešić, Sonji Biserko, Žarku Koraću, Čedomiru Jovanoviću, Nenadu Čanku, Đorđu Balaševiću i ostalim kvislinzima. Probudite se Srbi čini se već je prekasno. Rumunji su pojam za nas Srbe mi čekamo da nas neko drugi oslobodi a sve junak do junaka.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime