Ubijena zemlja: Srbe ni bebe ne zanimaju

5
1401

Okaci igracku o klin

Srbija je zemlja koja je pala sa litice, ali njeni političari uporno i dole na dnu, traže neku rupu kako bi zemlju survali još dublje. Mi borci protiv loše politike (a ima nas), se polako osipamo, a ostaju samo još oni uporni i oni koji borbu protiv vlasti vide kao hranu za svoju sujetu. Ovo je priča koja je mene demotivisala da se dalje borim.

Krajem aprila, formirala se vlast u Beogradu i odmah napravila neke mere štednje, dok je prva od tih mera, bizarna odluka da se u zemlji sa negativnim prirodnim priraštajem umanje, odnosno ukinu novčana davanja porodiljama.

Počela su gunđanja, kao i uvek. Sve je ličilo da će proći kao i sve ostalo. Malo gunđanja, malo sprdanja i zavitlavanja i to je to. A ja sam čekao da neka politička partija, nevladina organizacija ili bar javna ličnost, pokrene inicijativu kojom bi se povela borba protiv ove bizarne odluke.

Na kraju, čekanje se nije isplatilo pa sam to pokrenuo ja. Uzgred, ja nisam roditelj, niti sam oženjen, niti mi je devojka trudna, niti čak živim u Beogradu (živim u Pančevu). Ali morao sam pokušati jer sam jasno video „pakleni plan“ nove srpske vlasti. Plan je bio da se u cilju uštede a u stvari u cilju UBIJANJA SOCIJALNE DRŽAVE, prvo udari na najveću vrednost, bebe. Kada se udari na bebe, a javnost to pusti da prođe, proći će sve. Kako će se braniti penzije, kada su neodbranjene bebe? Kako će se braniti socijalna prava nezaposlenih ili invalida, kada su bebe „ukinute“ zbog uštede?

Pokrenuo sam inicijativu preko Tvitera da se organizuje protest 11.maja u 16 časova na Trgu Republike u Beogradu. Od svih tviter kampanja i kampanja na društvenim mrežama koje sam imao prilike da ispratim, ova je objektivno bila prilično jaka. Zamolio sam bar dvesta uticajnih tviteraša i skoro svi su se odazvali, da puste inicijalni tvit kao svoj „#INICIJATIVA ZA MAME I BEBE! Recite NE ukidanju pomoći našim mamama! Nedelja, 11.maj u 16č,Trg Republike, Beograd #KAIŠ RT RT!“ Kampanja je počela 6.maja, a dan kasnije na Fejsbuku. Tekla je jako dobro, čak sam u nekoliko navrata imao tremu, šta da radim sa tolikim ljudima.

Da Vas podsetimo:  Broj stanovnika, birača i nezaposlenih u Srbiji

Sam protest nije bio sam sebi cilj. Znao sam da se konvencijalnim načinima ništa ne može postići. Zato sam kao besmislene odbacivao demokratske istrumente poput peticija ili prijavljivanja skupa. Ono što je bila ideja je da se pokrene kreativna akcija koja će biti šarmantna i vidljiva. Ta akcija se zvala Okači igračku o klin. Pošto su deca u Srbiji nepoželjna, igračke su višak pa ih treba okačiti o klin. Taj klin je bilo bilo šta na šta bi se igračka mogla okačiti, ali na javnom mestu, da je svi vide. Osim kačenja, igračku je trebalo i fotografisati, a zatim okačiti na bilo koju društvenu mrežu uz #KAIŠ. Zato je poslednjih dana pred protest inicijativa pozivala one koji će doći da ponesu nepotrebne igračke zbog naredne akcije.

Ideja je bila da se Beograd pokrene i odbrani svoje najmlađe Beograđane. Pošto sam znao za oholost vlasti, verovao sam da će požar iz Beograda zapaliti i Srbiju. Nisam znao da li će bebe biti odbranjene, ali sam verovao da ukoliko bude borbe, neće smeti, da se ta borba od strane vlasti, rasplamsava smanjivanjem penzija i drugim najavljenim umanjenjima i ukidanjima.

Protest se približavao i tenzija je rasla, ne samo u meni već i na društvenim mrežama. Počela je i antikampanja. Protest nije prijavljen! Antikampanja je bila neverovatno jaka. To mi je govorilo da se za nju i te kako zna. A govorilo mi je i da će mnogi odustati, što mi je godilo jer sam već mislio da će biti 10.000 ljudi, a ja bi hteo da bude do 1.000 jer sam iznajmio megafon i to mu je bio kapacitet.

Tokom inicijative i kampanje, kao i tokom samog protesta, ključnu i neophodnu pomoć mi je pružio prijatelj koji je sve odluke donosio zajedno sa mnom. Tokom kampanje su nam se pridružile neke nevladine organizacije pre svih Centar za mame, ali su do ključnog dana odustale. Razlog za odustajanje je bio tehničke prirode (nisam ni hteo da razmišljam o drugim mogućnostima), pa je protest pomognut samo fizičkim prisustvom predsednice Centra za mame.

Da Vas podsetimo:  Počela borba za funkcije

To je ipak bio veliki doprinos zato što je ona bila jedna od sedam (i brojem 7) učesnika na protestu u nedelju 11.maja u 16č. Osim učesnika na protestu tu sam bio ja, moja devojka, moj prijatelj suorganizator, njegova trudna supruga i šesnaestomesečni sin. Dakle ukupno dvanaest ljudi.

Usled jake kampanje, pojavili su se i mediji. Televizija B92, novine Blic, Alo i 24sata. Narednog dana novine su objavile korektne članke (možda čak i malo navijačke), a na vestima B92, u vestima u 18:30 i 23:30 je bio korektan prilog (možda čak malo navijački). Mediji su malo pojačali broj prisutnih rekli su da je bilo nekoliko desetina nezadovoljnih roditelja. Ali ono što je najbitnije, preneta je poruka. Bio sam potpisan i citiran: Odbranom prava beba se brani socijalna država i ako ovo prođe ukidaće se dalje! Afirmativno je objašnjena akcija Okači igračku o klin. Snimljeni su moji pokušaji da okačim igračke o banderu kraj spomenika Knezu Mihajlu. Ono što su mediji preneli senzacionalistički je da je protest bio zabranjen, mada sam uporno govorio da nije mogao biti zabranjen jer nije bio ni prijavljen.

Bilo je i dvoje policajaca, momak i devojka. Bili su korektni, video sam im podršku u pogledu, zaista.

Od učesnika na protestu su bila i dva narodna poslanika, Dušan Milisavljević i Vesna Martinović. Sami su se odazvali, nisu direktno pozvani. Sad nevolja je u tome što su oboje članovi Demokratske Stranke, što bi se moglo shvatiti da brane tekovinu vlasti u Beogradu za vreme Demokratske Stranke (jer je pomoć bebama u Beogradu tekovina DS-a). Ovo sam i lično doživeo kao nevolju jer nisam hteo da skup bude politički zloupotrebljen, a pride što nikada nisam glasao za DS niti sam se pokajao što nisam. Druga nevolja je što je Dušan Milisavljević iz Niša, a Vesna Martinović iz Pančeva. Zapravo, sa sigurnošću mogu reći da od ukupno 12 prisutnih na protestu 8 nije iz Beograda. A podsećanja radi, to je bio protest protiv ukidanja pomoći porodiljama u Beogradu. Dušan Milisavljević je dva dana kasnije u okviru poslaničkog pitanja spomenuo i ukidanje pomoći porodiljama.

Da Vas podsetimo:  Srpska lingvistika je i danas serbokroatistika

Nakon protesta, nisam bio deprimiran. Verovao sam da će uz medijsku podršku, ali i zbog divljenja malobrojnih učesnika u protestu, da će se stvar ipak primiti. Poverovao sam da će narednih dana početi da vise igračke po javnim mestima.

Epilog:

Nijedna igračka osim onih koje smo okačili na dan protesta se nije pojavila.

Ukinute su subvencije za info stan starim licima, kao i povlastice u prevozu i šta sve ne, prosto ne pratim više.

Došle su i poplave što je skrenulo pažnju javnosti.

Organizovan je neuporedivo uspešniji protest protiv dr Nebojše Stefanovića zbog plagijata u njegovoj disertaciji. Inače ta kampanja je bila smešna u odnosu na kampanju za Kaiš za mame i bebe. Desio se čak i kontra miting. Uz muziku Zone sumraka u mislima, pitao sam se kako je ta kampanja uspela, a moja nije. Uz pojačane zvuke Zone sumraka u mislima, zaključio sam da neko moćan želi da pritisne Vučića, možda zbog Ukrajine. Kao i da taj moćan ne mari za srpske bebe, a da je možda taj moćan Vučiću i naredio da ukida srpske bebe (pre penzionera).

Lazar Krstić je napustio premijera mekog srca jer nije hteo da smanji penzije 20% (pa će ih premijer smanjiti za 15% što je bio prvobitni plan, a ostavka je samo performans, započet još sa ukidanjem pomoći bebama)

***

Ja sam odustao od borbe.

A možda će povratka otpisanih ipak biti!

Dejan Savić

srpskikulturniklub

5 KOMENTARA

  1. Pa dobro, najmanji problem-izvoli pa pravi bebe, sta si vise navro sa tim bebama. Bebe pa bebe, mozda neki od nas ne vole decu, ne zele ili ne mogu da imaju decu. Iskreno bas me briga za bebe, za negativan prirodni prirastaj, za tvoju opsesiju doticnim problemom i fanatizam koji seva iz svake tvoje recenice. Zelim sebi da obezbedim prijatan zivot, zivot koji su mi upropastili politicari nekoliko vladajucih grupa, sankcije, a ne da podizem prirodni prirastaj Srbije koja svojim gradjanima ne moze apsolutno nista da obezbedi ni pruzi. Tako da mani me sa tim pricama.
    Ko je pametan pobecice iz ove zemlje a onda ce i moci sebi da priusti da ima BEBE!

  2. Bebe, bebe, bebe… Nisu bebe najveća vednost. Lično, gnušam se takvog stava. U trenutku kada većina nema dovoljno novca da pokrije osnovne potrebe bebe nikako ne smeju biti prioritet. Kada svi budu shvatili da MORAJU da rade, a ne da hvataju razne krivine, da plaćaju svoje poreze i počnu da razmišljaju o sopstvenoj finansijskoj sigurnosti tada je vreme da se dobiju benficije. Na osnovu čega bi trebalo davati razne subvencije i stimulacije kada ni sami ne dajemo ono što je potrebno? Jedini stimulans u ovom trenutku može da bude neki subvencionisani kredit za pokretanje preduzeća i neka pomoć najugroženijima (mada je i to klimavo, ugroženi su zato što su nesposobni, zašto bismo ih nosili na grbači?). Hajde prvo da se posvetimo ekonomiji, a lako ćemo posle o bebama i potomstvu. Ko je još lud da u ovakvu sredinu na svet donese novo ljudsko biće i ne da mu ni jednu šansu u životu? Prošlo je vreme kada je bilo normalno da dobijamo sve a ne dajemo ništa. Hajde malo da mi dajemo i da doprinesemo da nam samima bude bolje. Niko drugi to neće uraditi, pa ne vidimo odakle potreba da samo jadikujemo nad našom sudbinom. Uzmite svoj život u svoje ruke, zaboga.

    • Da bi smo imali budućnost potrebne su nam bebe. Trenutno nam je demografski priraštaj – 35%. Da bi bio na nuli potrebno je bar 20 godina. Sa tvojim stavom, dok se sve pokrene u privredi i društvu, za 20 godina taj priraštaj će biti – 50%. I za narednih 20 nas nećeni biti te neće biti potrebe da se bilo šta pokreće. Ja na žalost nisam bio u Srbiji u vreme ovog skupa pa nisam ni znao za njega. Ali sramota je da prava Beograđana brane Pančevci a ne mi. Ovo je još jedan dokaz koliko smo se mi Beograđani uljuljkali, ulenjili, pojeo nas velegrad(ako se tako može nazvati). A tek koliko ne znamo kako je u ostalim delovima Srbije je priča za sebe. Zato valjda ta ostala Srbija treba da nas šutne „nešto malo ispod leđa“ da bi se pokrenuli i izborili za svoja prava. Zato Srbijo šutni nas slobodno, lupi šamar. VALJDA ĆEMO SE PROBUDITI.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime