Učenik gubitnika predvodi pravni tim

Mrkić: Dobro smo se spremili

0
1253

sasa„Srbija je i dalje spremna na dogovor o međusobnom povlačenju tužbi za genocid, koje su pred Međunarodnim sudom pravde podneli Zagreb i Beograd, ali Hrvatska je ta koja mora da povuče prvi potez, jer je prva i podnela tužbu“ – izjavio je juče za „Novosti“ ministar inostranih poslova Ivan Mrkić.

Srpska strana, reklo bi se po običaju, svoje spoljnopolitičke aktivnosti i obaveze uopšte ne uzima onoliko ozbiljno koliko bi trebalo. Dobija se utisak da srpska strana veruje da će Hrvatska ipak na kraju doneti odluku o povlačenju tužbe za genocid. Zapravo, Srbi odnekud veruju da je pomenuta hrvatska tužba toliko neosnovana, da Hrvatska neće imati izbora, osim da se takve tužbe odrekne. A šta ako se Hrvatska toga ne odrekne? Da li ćemo tek onda takvo suđenje shvatiti ozbiljno?

Pošto je dobro znana činjenica da Hrvatska ima prilično dobru obaveštajnu mrežu u Srbiji, sigurno je da će oni o sudbini svoje tužbe odlučivati u poslednjem času, a na osnovu onih podataka koje će imati o spremnosti srpske strane da se takvoj tužbi suprotstavi i na osnovu ozbiljnosti koju će (ili neće) Srbi pridati svojoj kontratužbi. Najnovijim angažovanjem britanskih stručnjaka hrvatska strana pokazuje da nema nameru da ispuni želju Srbima.

Srpski ministar spoljnih poslova uverava srpsku javnost da Srbija ima „jak pravni tim“ za Međunarodni sud pravde u Hagu, ali, osim jednog imena – dr Saše Obradovića – ne navodi nijednog drugog člana takvog „jakog tima“. Zašto ih ne navodi, ostaje da se nagađa. Da li zato što želi da sastav pravnog „tima“ bude iznenađenje za suprotnu (hrvatsku) stranu? Malo verovatno. Sudeći po srpskom tradicionalno nemarnom odnosu prema svemu što se tiče spoljne politike zemlje, pre bi se moglo pretpostaviti da Srbija uopšte nema određen pravni tim, koji bi trebalo da zastupa Srbiju povodom hrvatske tužbe i srpske kontratužbe.

Da Vas podsetimo:  RAZVOJNI PUT LAŽNOG CARA SRBSKOGA

A pomenuti Saša Obradović bio je deo tima koji je pripremao i vodio odbranu Srbije pred tužbom hrvatsko-muslimanske Federacije za genocid. Tada pod vođstvom Tibora Varadija, i u društvu Radoslava Stojanovića. Ovaj drugi (Radoslav Stojanović) više je poznat po tome što je optuživao Srbiju za zločin prema muslimanima i Hrvatima, nego što se trudio da svoju zemlju brani. Jednom prilikom Stojanović je čak „naivno“ rekao:

„Ako je neki pojedinac (među Srbima) imao takvu (genocidnu) nameru, tražimo da mu bude suđeno u Međunarodnom ili unutrašnjem sudu.“

Nažalost, u srpskoj javnosti ovakvo indirektno priznanje člana srpskog pravnog tima Radoslava Stojanovića, da je navodni genocid nad muslimanima u BiH počinjen, nije izazvao nikakvu značajniju reakciju. Štaviše, niko nije tražio da se Stojanović isključi iz srpskog pravnog tima, a odluka MSP u Hagu da je „Srbija odgovorna što je propustila da spreči genocid i kazni i izruči Tribunalu njegove počinioce“, dočekana je u Srbiji kao „pobeda“. Zapravo, Srbija je te 2007. godine glatko izgubila spor protiv Federacije BiH, a jedino je uspela da „odbrani“ Srbiju od naknade štete. No, uzimajući u obzir ko je u Hagu zastupao srpske interese, moglo bi se reći da je tu Srbija još dobro prošla, jer je MSP svojom odlukom ograničio „genocid“ samo na područje Srebrenice.

Izgleda, iako više nije zvanično član srpskog pravnog tima za zastupanje Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, Tibor Varadi u njemu i dalje vodi glavnu reč. A ko je Tibor Varadi? To je čovek koji je podržava ideju personalne, kulturne i teritorijalne autonomije Mađara u Vojvodini, to jeste, „autonomiju u autonomiji“. Da li su to Varadijeve prikrivene iredentističke težnje? Naravno da jesu, ali one se u političkom smislu ne iskazuju dok za to vreme ne sazri. Mađari tu idu pažljivo, korak po korak. I naravno, Mađari imaju pravo da za svoju manjinu pokušaju da izbore što više povlastica, pa ako jednog dana budu u prilici da povrate Delvidek („Južne krajeve“, kako Mađari Vojvodinu obično zovu) u okvire države Mađarske, zašto to ne bi učinili?

Da Vas podsetimo:  Vesti kao morfijum ili „Samo nemoj o Kosovu“

I sada dolazimo do onog jedinog poznatog člana „srpskog tima“, koji će nas zastupati po tužbi Hrvatske protiv Srbije. Saša Obradović je učenik pomenutih „međunarodno-pravnih eksperata“ Tibora Varadija i pokojnog Radoslava Stojanovića, glavnih zastupnika pred MSP u Hagu u sporovima koje su evidentno izgubili. Zapravo, Varadi i Stojanović su izgubili sporove koje su i sami (svako iz svojih razloga) želeli da izgube. Kako učenik gubitnika (Saša Obradović) može da predvodi bilo koji tim, ukoliko taj tim uopšte namerava da neku bitku dobije?

Očekivanja da će Hrvatska povući svoju tužbu, zaista su krajnje naivna. Hrvatska država je sada deo Evropske unije, što joj daje veliku prednost u samom startu. Da li će ta početna prednost biti dostižna u toku samog procesa, ostaje da se vidi. Ali, usuđujemo se da kažemo, da sa timom na čijem čelu će biti Saša Obradović (a iza njega siva eminencija Tibor Varadi), Srbija ima sve uslove da bude osuđena za navodni genocid nad hrvatskim narodom. Naime, samo činjenično stanje, koje je nesporno na srpskoj strani (progon preko 400.000 Srba iz te današnje nezavisne države Hrvatske), neće biti dovoljno da MSP donese odluku u korist Srbije. U najboljem slučaju takav, postupak pred Međunarodnim sudom će se voditi godinama, da bi se na kraju došlo do nekakvog „izmirenja“. Podsetimo da je Saša Obradović učestvovao i u pravnom timu koji je katastrofalno koncipirao „pitanje“ MSP-u o Deklaraciji o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, na koje je dobijen porazan odgovor.

U stvari, Hrvatska tužba protiv Srbije za genocid poslužiće samo kao tepih ispod kojeg će se gurnuti ogroman hrvatski zločini nad srpskim narodom tokom devedesetih godina prošlog veka. To je manevar sličan onome (mada u sasvim drugačijoj formi), kada je formiranjem nove Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata, sakriven strašni zločin genocida koji su ondašnje hrvatske vlasti počinile nad gotovo milion Srba.

Da Vas podsetimo:  Zgubidani, fašisti i strani plaćenici

Ozbiljnom pravnom i medijskom pripremom, Srbija bi mogla da, ako ništa drugo, natera svetsku javnost da se informiše o svim užasnim hrvatskim zločinima koji su nad Srbima počinjeni u dvadesetom veku. Od takve prilike Srbija, čini se, pokušava da pobegne. A zašto pokušava da pobegne? Da li zato što su Srbi trapavi ili zato što ne žele da pokvare nekakvu moguću buduću „bratsku idilu“? Izgleda da ima i jednoga i drugoga, a možda ima najviše stranog faktora, koji umesto Srba u Srbiji donosi ključne odluke.

Za www.koreni.rs

L. Janićijević

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime