Pre desetak dana kada je Tuzlak Aldin Širanović svoje nezadovolјstvo artikulisao pozivom preko društvenih mreža na protest protiv korupcije, nepravde i (sve)opšteg siromaštva, činilo se da je „sirotinja raja“ odlučila da se „obračuna“ sa neutolјivom pohlepom političkih „elita“ ali uglavnom onih iz Federacije. Iako je poziv bračnog para Širanović (koji nije uspeo da se zaposli) opravdan i razumlјiv, destrukcija koja je u narednih deset dana zapalila kantonalne institucije bošnjačko-muslimanskih entiteta bila je najblaže rečeno nerazumlјiva. (Ne)potrebna nejsnoća koja je od opravdanih socio-ekonomskih protesta koji su izražavali pobunjeni a obespravlјeni, učinila politički pokret koji je, sada već nedvosmisleno, odskočio širom Federacije na temelјu revidiranja ustrojstva BiH. Goreli su Tuzla, Zenica, Sarajevo, Mostar i još dvadesetak gradova po istom scenariju: gladan narod traži pravdu jedino gde je još (pre)ostalo-na ulicama, a onda upadaju mladići s fantomkama i kapulјačama na glavama i pale. Međutim, ne šta stignu već samo kantonalne institucije. I onda, kao prema „dalјinskom upravlјaču“ nestaju s radara. Pojavlјuju se „društvene grupe“ i saznajemo za bošnjački „Udar“. Sve ostalo je manje više poznato, ali se i dalјe s uspehom prikriva u čijim je rukama „dalјinska kontrola“?
Posle zatečenosti prizorima koji su podsećali na ratne, analitičari su pokušali da racionalizuju „dešavanja“. U početku, većina je bila odlučna u tome da su korupcija, sve veći socijalni jaz i nepravda toliko kulminirali da je ovakav epilog bio očekivan; drugi su, pak, rukovođeni prostom logikom uvideli vrlo jasan politički scenario koji je iza mnoštva „dimnih bombi“ otvarao pitanje promene Ustava i vraćanje na predratni vrhovni zakonodavni akt-(vrlo)pojednostavlјeno na unitarnu Bosnu. Više nego očigledno je da su sukobi nastali u muslimanskom delu stanovništva Federacije a da hrvatski deo populacije i Republika Srpska nisu bili (iako su socioekonomski problemi slični) dodirnuti nemirima. Dakle, nije se više moglo govoriti o p(r)obuđenom socijalnom buntu, već o režiji koja je tako podsećala na već viđena „proleća“. Režiji koja je (kako to inače biva) iskoristila sirotinju spremnu da se bori do kraja za svoj život dostojan čoveka, ali na miran način građanskim protestima. Iako svesni spremnosti da se i ova teza svrsta u teze „teoretičara zavere“, moramo stvari i događaje razjasniti do kraja.
Prvo, organizacija je postojala i to se videlo po uvođenju „radikalnih“ profesionalaca koji su svoje identitete skrivali balaklavama. Po načinu njihovog „divlјanja“ čitali smo poruke. Šta su oni devastirali? Lokalne institucije. Nijedna međunarodna nije bila čak ni pomenuta. A upravo je međunarodna zajednica „veliki vezir“ koji prati, nadgleda i konstruiše sve u BiH. Ona je ta koja je odgovorna za implementaciju mira i demokratije-dakle, institucija koje će omogućiti svima, bar približno podjednake šanse na civilizovani život. Ona je u BiH, ne od juče-ona je tamo već DEVETNAEST godina. Ni manje, ni više.
Drugo, ta ista međunarodna zajednica za izgradnju Dejtonske BiH uložila je, u istoriji dodele međunarodne pomoći, rekordan iznos-preko četrnaest milijardi dolara. Od tog kumulativnog iznosa koji je dobila BiH u posleratnom periodu, prema analizi sajta Makroekonomija, Republika Srpska je dobila manje od 10 posto: „Iz perspektive broja stanovništva, ili potreba za ekonomskom pomoći stanovništvu, ovakva distribucija međunarodne pomoći je potpuno nelogična“,[i] tvrde analitičari. Oni dalјe, pokušavajući da objasne razloge socijalnog bunta u BiH, uzimaju međunarodnu pomoć kao faktor koji je trebalo da utiče na bruto domaći proizvod (BDP) kao i ekonomski rast. Poredeći i ukrštajući dostupne podatke, istraživači su utvrdili nesrazmeru u inputu pomoći i BDP-u kao i ekonomskom rastu: „čak u šest godišnjih instanci postoje bizarne situacije da je vrednost godišnjeg ekonomskog rasta bila manja od količine internacionalne pomoći koju je Federacija primila u istoj godini“[ii] tvrde analitičari Makroekonomije upućujući na enormnu korupciju u Federaciji. Opet, za svakoga ko zna kako funkcioniše „međunarodna pomoć“ isuviše je nategnuto da se korupcije gleda samo s jedne strane: primaoca pomoći. Više nego je poznato da „besplatne“ pomoći nema a gdegod da se donira postoje vrlo rigorozni sistemi kontrole. Dakle, gde je krivica? Ili, kako je bes lokalizovan samo na lokalne političare, kada oni koji su supervizori „života i smrti“ u BiH pripadaju kategoriji: međunarodna zajednica.
Treće, premda je moglo da bude i prvo, dan uoči „nemira“ u BiH, Evropska unija usvojila je posebnu Rezoluciju o BiH, u kojoj je između ostalog izražena neophodnost promene Ustava koji bi vodio transformaciji ka „efikasnoj i potpuno funkcionalnoj“[iii] državi. Iako je krenula sa, kako to inače Brisel ume pred epilog, širokom formulacijom dovolјnom da se (re)interpretira prema raznim nahođenjima Evropska unija nedvosmisleno potpisuje promene koje se naziru: „Ako pratite razvoj situacije u Ukrajini, videćete za koju sedmicu ili dve kako mi postupamo prema neodgovornoj političkoj eliti. To će biti poruke i za vašu političku elitu“, rekao je visoki izvestilac EU, Jelko Kacin u „Intervjuu 20“ državnoj televiziji BHT1.[iv] Na pitanje da li to znači „da se vlasti pripreme“’? Kacin je rekao: „Ne radi nas, od Tuzle pa nadalјe oni to znaju“.[v] Dalјe, nekoliko dana pre ovog intervjua, u mostu radija Slobodna Evropa u razgovoru na temu odnosa Evropske Unije i SAD prema krizi u BiH, učestvovao je Bodo Veber, analitičar Veća za demokratizaciju politike iz Berlina. Poredeći, rešenje „kosovskog problema“ sa pronalaženjem rešenja za krizu u BiH, Veber je rekao:
„Ja bih vas podsjetio da smo sličnu situaciju imali nakon proglašenja nezavisnosti Kosova (…)neko unutar Evropske unije morao je da preuzme vođstvo, u ovom slučaju to je bila NJemačka, uz podršku i saradnju Velike Britanije. Te dvije zemlјe, koje su najviše zainteresirane za Zapadni Balkan, postavile su jasan okvir za odnose Kosova i Srbije (…) mislim da je jedini spas da NJemačka preuzme vođstvo. To ne znači da ona sama treba da odlučuje, nego da vodi Evropsku uniju u kreiranju nove politike prema Bosni i Hercegovoni i Makedoniji“, rekao je Veber.[vi] Bez imalo okolišanja on je detektovao Ameriku i EU da su svojim (ne)činjenjem dovele do situacije kakva je u BiH, i da će Nemačka sledeći istupe zvaničnika na Minhenskoj bezbedonosnoj konferenciji zauzeti (pro)aktivnu spolјnu i bezbedonosnu politiku. Ovde bi takođe trebalo podsetiti i na govor nemačkog ministra spolјnih poslova Štajnmajera u Minhenu u kojem je pozvao na evropsku jedinstvenu bezbedonosnu politiku u kojoj Nemačka koja je „prevelika, da bi posmatrala sa strane“[vii] treba da ima aktivnu ulogu. Aktivnu koliko i u objašnjavanju mladim generacijama Nemaca, benefite partnerstva s Amerikom: „Mnogi su Nemci izgubili veru u naše partnerstvo s Sjedinjenim državama“[viii], rekao je Štajnmajer na pedesetoj bezbedonosnoj konferenciji u Minhenu koja će verujemo biti (pre)poznata kao svejevrsno raskršće. Kao i svaki put kad Nemačka odluči da bude lider.
Četvrto, predstojeći samit NATO u Južnom Velsu prema očekivanjima portparola NATO štaba u BiH, biće i prilika da ova zemlјa „stane u red“ onih koji bi u članstvo. U slučaju BiH, pitanje vojne imovine koje je nerešeno ukoliko dođe na dnevni red „rešavanja“ spornih pitanja otklanja svaku nedoumicu hoće li BiH u NATO: „Biće obavlјene stalne konsultacije BiH sa NATO, odnosno sa odgovoarajućim organima u vezi s tim da li će doći do rješenja. To će biti osnovni faktor koji će presuditi da li će se govoriti o aktiviranju Akcionog plana za članstvo (MAP) na samitu u Velsu“,[ix] rekla je portparol NATO štaba. Samo nekoliko meseci pre svega ovoga, tačnije 2. decembra prošle godine na redovnom sastanku Kruga 99 na temu „ Ili BiH u NATO, ili potencijalno, NATO trupe u BiH“ saznali smo da NATO procenjuje da situacija u BiH prema rezoluciji Saveta bezbednosti UN, predstavlјa pretnju međunarodnom miru i bezbednosti i da „svet“, prema rečima zamenika komandanta NATO štaba Sarajevo Ole Fauske-a, „ne bi trebalo da sedi mirno“[x] i da posmatra-ali, isto tako, da je NATO prisutan i da razvija institucije koje bi BiH kandidovale za članstvo u ovoj vojnoj i (sve više političkoj) vojnoj organizaciji.
Kada se sve prethodno uzme u obzir, okvir je jasan i sledeće što možemo da očekujemo, jer kriza je tu, to je „rešenje“.Jasno je da je Republika Srpska sa Miloradom Dodikom prepreka na putu ove evroatlantističke vizije koja predviđa unitarnu Bosnu. Stoga, dalјi politički pritisci ići će u smeru slamanja tog otpora. Pretpostavlјamo dolazak visoke nemačke delegacije (kao u slučaju Srbije) koja će predsedniku Srpske reći da „samo unitarna Bosna može u Evropsku uniju“ a posle toga…zna se. Svaka vlada u Srbiji padala je upravo na tom pitanju: koliko je kooperativna jedino i samo volјi zapadnih centara moći. Onih istih koji su počinili zločin protiv mira, doneli bratoubilačke ratove na tlo nekadašnje Jugoslavije-a sada bi opet da prave novu ali pod NATO upravom. Hoće li Republika Srpska u potpuno (pro)zapadnom političkom okruženju imati dovolјno snage da se odupre nimalo lakim iskušenjima? Istini za volјu i neće i ne treba da zavisi samo od bratske nam RS. Naprotiv! Sudbina Republike Srpske, pa tako i celog Zapadnog Balkana ne sme da se rešava samo na jednoj strani ukoliko se hoće trajno rešenje. Ono mora doći saglasno interesima svih relevatnih faktora kako na unutrašnjem tako i na planu međunarodne zajednice koja više ne konvergira samo jednom centru moći. A zapadna hemisfera, koja je skoro dve decenije bila odgovorna za oživlјavanje posrnule privrede i uspostavlјanje mira i demoratije je pala baš na polјu BiH-zar ne? Kako onda bilo kakva rešenja mogu doći s te strane?
Marina Raguš
Fondsk.ru
[ii] isto
[v] isto
[vi] Radio SlobodnaEvropa, 8.2.2014.
[viii] isto
[ix] http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Samit-u-Velsu-prilika-za-BiH-231048.html
[x] http://bihnato.com/2013/12/02/situacija-u-bih-moze-predstavlјati-prijetnju-medunarodnom-miru/
fоtо http://www.svoboda.org/content/article/25259004.html
