Udar na Milivojeviće, po ko zna koji put

0
605
Milovan, Mirjana i Nela Milivojević / Foto: printscreen

Jednog dana možda ćemo saznati šta je to porodica Milivojević iz Lučana, Bogu skrivila da joj se dešava sve što joj se dešava od onog nesrećnog 14. juna 2017. godine, kada je njihov sin i brat Milomir zadobio smrtonosne povrede u nesreći koja mu se dogodila na radnom mestu u krugu fabrike MB Namenska.

Kakva bi to još krivica i greh mogli biti da Milivojevići od tada nemaju mira, osim što su odbili ponudu generalnog direktora fabrike Radoša Milovanovića, da smrt sina i brata kompenzuju zaposlenjem majke i sestre. I što su bili dovoljno uporni da istraju u zahtevima da država Srbija pokrene sudski postupak za utvrđivanje krivice odgovornih u fabrici za nesreću u kojoj su dva radnika smrtno stradala.

Od pokretanja sudskog postupka protiv generalnog direktora Milovanovića kao prvooptuženog i još dvojice bivših rukovodilaca u fabrici, Milivojevići nemaju mira od onih koji su po raznim interesnim osnovama povezani sa direktorom Milovanovićem.

Javnost u Srbiji već dobro zna kakvo šikaniranje su Milivojevići, otac Milovan, majka Nela i ćerka Mirjana, doživeli ispred suda u Ivanjici, kada je nekoliko stotina zaposlenih u MB Namenska „spontano“ napustilo svoja radna mesta i organizovano došlo da svojim prisustvom daju podršku optuženom direktoru Milovanoviću. Podršku ostaloj dvojici optuženih niko nije pominjao, ali su takođe „spontano“ mnogi među okupljenima na platou ispred zgrade ivanjičkog suda uputili salve uvreda Milivojevićima.

Nakon što je celokupna javnost Srbije osudila ovakav postupak, na sledeća ročišta kao podrška direktoru dolazili su samo probrani sindikalni i stranački aktivisti.

Nova provokacija Milivojevićima usledila je ubrzo kada je Tomislav Milinković, jedan od radnika fabrike, prijavio da je primetio vozilo Milovana Milivojevića parkirano ispred kapije porodične kuće direktora Milovanovića i to protumačio kao pretnju po bezbednost direktora. Po prijavi Milinkovića policija je privela Milivojevića na informativni razgovor, pa se ispostavilo da je istina bila sasvim drugačija. Niti je Milivojević pretio direktoru, niti je njegovo vozilo bilo parkirano ispred kapije Milovanovića, već je bilo parkirano par stotina metara dalje ispred radionice majstora kod koga je Milivojević najpre doneo, a posle nekoliko sati došao da preuzme popravljeni deo za veš mašinu.

Da Vas podsetimo:  Slučaj Rača: Tužioca ne zanima sumnjivo trošenje državnog novca

Osim nepotrebnog maltretiranja Milivojevića, pokazalo se tom prilikom i da su u strahu velike oči. A čemu taj strah ako onaj ko se plaši smatra da ne snosi odgovornost i da nije kriv za ono za šta se na sudu tereti.

U međuvremenu tužbe koje je direktor Milovanović podnosio protiv oca Milovana i sestre Mirjane, nakon prvostepenih osuđujućih presuda pale su u vodu posle odluka drugostepenih sudova, pa se i to maltretiranje Milivojevića pokazalo kao hir bahatog lučanskog moćnika.

Da Milivojevići nemaju mira ni u vanrednom stanju, kada sudski proces u Ivanjici miruje i kada se generalni direktor fabrike Radoš Milovanović nalazi u prinudnoj kućnoj izolaciji jer je bio u kontaktu sa osobom zaraženom virusom Covid-19, postarali su se načelnik Policijske stanice u Lučanima major policije Dragutin Nedović i policijski službenik Marija Pantelić.

Lučani su malo mesto u kome svi o svima sve znaju, pa tako nije tajna da je Nedović u kumovskoj vezi sa sekretaricom generalnog direktora MB Namenska Radoša Milovanovića, što mnogi tumače kao presudnu činjenicu za njegovo napredovanje na načelničko mesto.

Marija Pantelić je opet u kumovskoj vezi sa Tomislavom Milinkovićem koji je lažno prijavljivao Milovana Milivojevića da je parkirao vozilo ispred direktorove kapije. Osim toga ona je i snaja bliskog rođaka vlasnika jednog poznatog lučanskog preduzeća, koji je hospitalizovan u kragujevačkom Kliničkom centru zbog zaraze virusom Covid-19, inače bliskog prijatelja direktora Milovanovića.

Sada kada znamo glavne likove evo i šta se dogodilo.

Policijska patrola u kojoj su bila dva policijska službenika i službenica Marija Pantelić, zaustavila je 8. aprila u 18:15 dva putnička vozila u Lučanima u vreme kada je stupio na snagu policijski sat tj. zabrana kretanja.

U prvom vozilu bila je Mirjana Milivojević, a u drugom njeni roditelji Milovan i Nela. Svo troje imali su uredne dozvole državnih organa Srbije da se kreću u vreme policijskog sata. Mirjana je medicinska sestra, radi u čačanskom Domu zdravlja po smenama i po tom osnovu ima dozvolu kretanja. Njeni roditelji imaju registrovano poljoprivrdeno gazdinstvo, pa su po tom osnovu dobili urednu dozvolu kretanja od Ministarstva poljoprivrede radi obavljanja neophodnih agrotehničkih mera u skladu sa merama vanrednog stanja do 21:00.

Da Vas podsetimo:  Ministar smenio direktorku, ona se vratila na posao i opet se KANDIDUJE

Mirjana se vraćala sa posla iz Čačka, a njeni roditelji iz malinjaka u kome su radili. Uprkos tome što su pokazali sve potrebne papire i dozvole, policijska službenica Marija Pantelić insistirala je na tome da su Mirjana i njena majka Nela napravile prekršaj Uredbe o zabrani i ograničenju kretanja.

– Tvrdila je da je pozvala Policijsku stanicu i da je dobila potvrdu da se moja majka i ja ne nalazimo u sistemu evidencije lica kojima je dozvoljeno kretanje u toku policijskog časa odnosno da nemamo dozvolu za kretanje. Potom je dodala: „Ponašaj se kao da te nisam zaustavila, kao da ništa nije bilo, kao da te nisam ni videla ni zaustavila. I Panekspres je podneo zahtev za 70 radnika, a dobio odobrenje samo za 30“.  Pitam se kakve veze moja porodica i ja imamo firmom Panekspres i zašto je ta firma bitna u celoj ovoj situaciji. Ili je možda bitna jer je policajka Marija Pantelić snaja rođenom bratu vlasnika firme Panekspres – navodi Mirjana Milivojević u svojoj prijavi na postupanje policijskog službenika koju je poslala Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a Srbije.

Od izrečenog „ponašaj se kao da te nisam ni zaustavila ni videla, kao da ništa nije bilo“ već u narednih pola sata naš portal dobio je komentar na tekst „Lučani u eri korone“ sledeće sadržine:

– Milivojevići iz sela Dljin kod Lučana, prekršili policijski čas danas u 19:30 min, kretali su se bez dozvole, pretili policajcima koji su ih zaustavili da su oni dobro sa komandirom policije Bukvićem kada su policajci obavestili Bukvića, da su napravili prekršaj i da su od strane Milivojevića bili vredjani, Bukvić je naredio policajcima da ih puste, jer su oni njegovi prijatelji! Jel to taj zakon koji poštuje komandir Bukvić i Milivojevići ili su oni iznad zakona? – potpisan kao Lučanske patrole.

Da Vas podsetimo:  Država uporno daje poslove firmi sa crne liste

Ko je mogao poslati ovakav komentar, sa detaljima razgovora u komunikaciji patrola – komandir u stanici, ako su jedini svedoci zaustavljanja i kontrolisanja navodnog prekršaja Milivojevića, samo učesnici tog događaja – Milivojevići i policijska patrola. U to vreme zabrane kretanja tu više nikoga nije bilo.

I to nije sve. Od onoga „ponašaj se kao da te nisam ni zaustavila ni videla, kao da ništa nije bilo“ već sutradan Mirjana i njena majka Nela dobile su poziv da dođu u policijsku stanicu u Lučanima, a kada su u zakazano vreme došle, sprovedene su do čačanskog Suda za prekršaje i izvedene pred sudiju, kako se ispostavilo po Zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka koji je podneo načelnik PS Lučani major Dragutin Nedović.

Major Nedović priložio je uz zahtev Službenu belešku koju su sačinili policijski službenici Marija Pantelić i Nikola Paunović, a kao dokaz priložio je Prijavu za prekršaj koju je sačinila Marija Pantelić.

Redovna policijska posla reklo bi se, da nije činjenice da je u danu podnošenja Zahteva prekršajnom sudu policijski major Nedović bio na bolovanju. Kako to načelnik policijske stanice, i pod čijim pritiskom, potpisuje i podnosi službena akta dok je na bolovanju utvrdiće Sektor unutrašnje kontrole resornog ministarstva.

Upornost i revnost policijske službenice Marije Pantelić je za svaku pohvalu, ali samo ako je utemeljena u zakonu i savesnom vršenju službe. Po oceni postupajućeg sudije Prekršajnog suda u Čačku nije bilo prekršajnog dela od strane građanki Mirjane i Nele Milivojević, jer su u svemu postupale po važećim i verodostojnim dozvolama državnih nadležnih organa.

Ko je onda u ovom slučaju aljkavo radio svoj posao, ko je trenirao strogoću nad porodicom Milivojević, ko je svoje privatne interese stavio iznad propisa i slobode građana, ko je zloupotrebio uniformu i ovlašćenja koje mu je država dala …

Ko i zašto više maltretira porodicu koja je već izgubila ono najvrednije što je imala – sina i brata. Porodicu koja neće odustati i koja je već postala simbol borbe malog čoveka za pravdu.

Izvor: ozonpress.net

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime