Udruženje građana Ras Novi Pazar

Udruženje građana Ras Novi Pazar
Omladinska 44
Br.12-4-3/10-1
5.11.2013.
Novi Pazar
063 640 746
UPRAVNOM SUDU
Ulica Nemanjina broj 9
11000 Beograd

T U Ž B A

Tužilac: Udruženje građana Ras Novi Pazar

Omladinska 44

Tuženik: Gradska uprava Novog Pazara ul. Stevana Nemanje broj 2

Predmet : Spomenik Stefana Nemanje u Novom Pazaru

Udruženje građana Ras Novi Pazar blagovremeno podiže tužbu protiv Gradske uprave Novog Pazara (u daljem tekstu Gradska uprava) zbog odbijanja našeg zahteva da se postvavi Spomenik Stefanu Nemanji u Novom Pazaru u ulici Stevana Nemanje broj 2. na parceli 1355/1 KO Novi Pazar.

Udruženje građana Ras 2002. godine je uradilo bistu Stefana Nemanje za Spomenik sa namerom da se postavi u Novom Pazaru u ulici Stevana Nemanje broj 2, na slobodnom prostoru ispred zgrade Gradske uprave Novog Pazara gde se nalazi sedište vlasti države Srbije koju je osnovao Stefan Nemanja. Gradska uprava odbija da nam izda odobrenje izgovarajući se raznim načinima, donoseći odbijauća proizvoljna rešenja bez osnovanog razloga. Naša žalba Gradskom veću Novog Pazara, najvišem opštinskom upravnom organu, na rešenje Odeljenja za komunalne i stambene poslove i zaštitu životne sredine Gradske uprve za izvorne i poverene poslove grada Novog Pazara br. 351 8696/10 od 25.3.2011. godine je svojim rešenjem br. 351-103/11 od 27.2.2012. godine odbijena bez osnova, bez uporišta na zakonu, jasno iz političkih razloga i uputilo nas na Upravni sud Republike Srbije.

Kako prvostepeni organ tako i drugostepeni organ Gradske uprave, Gradsko veće Novog Pazara, nije utvrdilo činjenično stanje, prezentovane činjenice je proizvoljno i pogrešno protumačilo i kvalifikovalo, od mnoštva bitni činjenica ni jednu nije objektivno procenilo i kvalifikovalo, pa je zbog toga doneta pogrešna odluka da je naš zahtev da se postavi Spomenik Stefanu Nemanji u Novom Pazaru u ulici Stevana Nemanje broj 2 na parceli 1355/1 KO Novi Pazar neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Gradska uprava je przentovane činjenice pogrešno tumačila i pogrešno kvalifikovala. I to:

1. Tvrdnja da bi Spomenik ometao komunikaciju pešaka na parceli 1355/1 KO Novi Pazar, je prostor ispred zgrade Gradske uprave, čija je površna nekoliko stotina kvadratnih metara, a Bista zauzima prostor manje od ¼ m2, je netačna, naivna i mi smo to u žalbu Gradskom veću detaljno i objektivno obrazložili. Gradsko veće je tu činjenicu nejasno protumačilo kao ,,dopunjuje pojmu pešačke komunikacije“, što je nejasno, deluje besmisleno i u najboljem slučaju bi se moglo tumačiti da naše obrazloženje da Spomenik ne ometa komunikaciju pešaka na izabranoj parceli dopunjuje pojam slobodne pešačke komunikacije. To znači da se naše obrazloženje prihvata,

2. Istorijsku činjenicu da je Stefan Nemanja osnovao državu Srbiju koja i danas postoji kao država srpskoga naroda i drugih njenih građana je kvalifikovana ,, …istorijska činjenica da je Stefan nemanja osnivač srpske države svakako nosi osrednju težinu, i ista ne spada u red odlučujućih pravno-relevantnh očinjenica, na osnovu kojih se meritorno odlučuje u oredmetnom zahtevu“

Upravo istorijska činjenica da je Stefan Nemanja osnivač države Srbije je najznačajnija i osnovna činjenica ovog predmeta koja čini okosnicu ne samo našeg zahteva, već suštinu cilja i namere postavljanja Spomenik Stefanu Nemanji u prestonici njegove države, Rasu. Ova činjenica nosi svu težinu naše plemenite rodoljubive namere. Teško je shvatiti da neko ko danas vrši vlast u državi Stefana Nemanje i njegovom prestonom gradu, ne zna i ne shvata značaj i veličinu dela Stefana Nemanje. Ukratko ističemo da je Stefan Nemanja najveći sin srpskoga naroda, najznačajnija ličnost istorije srpske države i srpskoga naroda, jer je osnivač države srpskoga naroda koja i danas postoji, osnivač SPC koja i danas postoji, osnivač srpske kulture i srpske, rašanske civilizacije, otac srpske nacije, jer je oformio srpsku nacionalnu svest i srpske nacionalne identitete, koji je rođen pre 900 godina, a umro pre 813 godina, živeo u vremenu kad su svi građani te države bili jedan narod, i da je delo Stefana Nemanje i danas temelj srpske istorije koji je opredelilo sudbinu srpskoga naroda i države Srbije. Srbija i srpski narod nemaju značajnije istorijske ličnosti od Stefana Nemanje. Zar ta činjenica ima ,,osrednju težinu“! Ova kvalifikacija ne samo da nije tačna, već je žalosna, govori o nedopustivo malom kapacitetu znanja državnog činovnika Nemanjine države Srbije.

3. Naše obrazloženje da podizanje Spomenika osnivaču države nigde na svetu i nikada ne može biti neosnovan, jer je to prirodno, pravedno i civilizacijsko pravo svakoga naroda koje se ničim i niko ne može osporiti, pogotovu od činovnika države Srbije. To se isto odnosi i na ovaj naš zahtev i svako protivljenje takvom zahetvu i dobroj nameri je apsurdno, glupo, primitivno i iz nedopustivih pobuda, a ne političkih kao što je slučaj u ovom predmetu. Motiv odbijanja ovakvog zahteva je politički, iz neprijateljskih pobuda, po državu destruktivan i nedopustivo je da ta država plaća takvog svoga činovka. Nažalost ovaj Spomenik Stefanu Nemanji se pokazao, ne našom krivicom ili zaslugom, kao nemislosrdno ogledalo na kojem su pokazali svoj pravi naruženi lik mnogi njeni činovnici i neke srpske institucije i oni drugi koji su pokazali lik svoje visoke svesti i plemenitih oseđanja i najdobronamernijih želja.

4. Činjenica da su naš zahtev podizanja Spomenika Stefanu Nemanji u Novom Pazaru podržale najzanačajnije institucije države Srbije, SANU, Udruženje književnika Srbije, predsednik države Srbije, bezbroj intelektualaca u Srbiji i van Srbije i mnoštvo građana Srbije je konstatovana kao tačna, ali pogrešno kvalifikovana i ova je činjenica prema članu 146 Zakona o planiranju i izgradnji izjednačena sa tezgama, nadstrešnicama, kioscima, kafanskim baštama, zbog čega nije prihvaćena kao bitno odlučujuća činjenica. Apsurd je da pamet neukog opštinskog činovnika ima veći značaj, snagu i moć odlučivanja i od svih akademika Srbije, od svih književnika Srbije, od svih intelektualaca Srbije i samog predsednika države Srbije. Lako je steći uvid u veličinu pameti i kapacitet znanja ovog opštinskog činovnika ako se sagleda totalna nepismenost pokazana tekstom ovog inkriminisanog rešenja Gradskog veća grada Novog Pazara. Jednostavno, pitamo se zar tako neuka i nepismena osoba jedne opštinske službe vrši poslove od vitalnog zanačaja građana opštine i ima pravo da ignoriše esencijalnu ukupnu pamet i istoriju jedne države! Ta činjenica je dovoljna da nas ne iznenadi apsurdna odluka takvog državnog činovnika zasnovana na sili i ostrašćenosti. Jasno je koliki je njegov intelektualni domet, koliko je skraćena njegova vizija i plitka intelektualna dubina čiji je surogat toga izbor drsko i bezočno činovničko nasilje. Zato se ne možemo ni naljutiti na jedno nakaradno pisano “sočinenije“, ali ostaje osećanje mučnine i sažaljenja.

5. Činjenica da se Spomenik Stefanu Nemanji u Novom Pazaru postavlja ispred zgrade gde je sedište vlasti Srbije, države koju je osnovao Stefan Nemanja, Gradska uprava je pogrešno kvalifikovala da je ta okolnost primerena da Bista ukrasi tu zgradu, a nije uočena značajna činjenica da je to okolnost što je baš u Rasu, Novom Pazaru osnovana srpska država i da je tu bila prestonica države Stefana Nemanje. Ukrašavanje je samo sporedan prigodan epitet. Gradska uprava je i tu činjenicu kvalifikovala kao nevažnu koja nema uticaja na pozitivnu odluku našeg zahteva. I nije svesna da je time pokazala da upravo Srbi, građani te države, nemaju mesta u Novom Pazaru i da u Novom Pazaru nema mesta ništa što je srpsko, pa ni Spomenik Stefana Nemanje kao simbol sećanja na njega i izraz zahvalnosti njegovih potomaka za delo koje je učinio za srpski narod.

6. Tvrdnju tužioca da je motiv donošenja negativne odluke na naš zhtev subjektivan, sadrži opasnu poruku, da ignoriše sugrađane (misli se na građane srpskog naroda, jer je za Gradsku upravu najvažnija negativno odlučujuća činjenica što je Srefan Nemanja Srbin) i državu Srbiju, stvara osećanje nesigurnosti i jača nepoverenje građana (Srba) u opštinsku upravu, tuženik se poneo kao da nije razumeo ovu veoma bitnu kvalifikaciju celog postupka, jer su jasno pokazali da nije bitno šta misli i želi predsednik Srbije, šta misli inteletualni vrh Srbije, šta misle i žele građani Srbije, već da je najbitnije šta želi i misli činovnička uprava Novog Pazara, koja je sebe stavlja iznad države i svih državnih autoriteta. Ovim se dokazuje da je osnovni motiv odbijanja zahteva tužioca politički motiv, jer se radi o državi Srbiji, radi se o najvećem sinu srpskoga naroda, a na vlasti su muslimanske nacionalističke partije čiji je osnovni program afirmacija i širenje islama po šerijatskom zakonu, gde se isključuje svaka okolnost multikonfesionalnog suživota (zajdnički život pravoslavnih i muslimana), da otvoreno i jasno izražavaju nameru da se na prostoru Raške oblasti sa proširenjem na prostor Crne Gore (po njihovom zapadni ,,sandžak“) i prostor zapadne BiH formira muslimanski državni entitet (autonomija, država) kako bi se kompletirala tzv ,,zelena transfnjerzala“ ( put prodora islama u Evropu) što potvrđuju dokumenti ovih muslamanskih partija na vlasti, orijentalni izgled gradova Raške oblasti i ukupna organizacija javnog života u njima, javni nastupi elite ovih stranaka, vrlo intezivne veze Raške oblasti i BiH sa Tuskom, gde najviši zvaničnici Turske u privatnim i službenim posetama Kosovu i Metohiji, Raškoj oblasti i Bosni to javno i skandalozno izražavaju, kao da ovaj deo Balkana nije davno oslobođen od islamske okupacije. Ako sudsko veće nalazi za shodno predlažemo veštačenje na ovu okolnost prof. Dr Miroljuba Jevtića, profeora Fakulteta političkijh nauka.

7. Ako se obrati pažnja na ažurnost Gradske uprave u odnosu na ovaj predmet videćemo da je Gradska uprava od 2002. godine tek 2010. godine donela odluku na naš zahtev, bez obzira na više naših prethodnih zahteva, urgencija, na šta smo se odlučili da tražimo podršku od zanačajnih činilaca Srbije. Rešenje Gradskog veća na nažu žalbu je doneto 2012. godine, 2 godine posle donošenja prvostepenog rešenja, a od zgrade Gradske uprave do sedišta Udruženja Ras, na rstojanju od svega 300 metara, je putovalo do 30. oktobra 2013. godine. Punih 22 meseca. I ovim rešenjem je odbiven naš zahtev bez ikakavog valjanog razlog i predstavlja čisto nasilje nad pravom i pravdom i izraz je osećanja netrpeljivost tuženika prema državi Srbiji i srpskom narodu, pa čak i prema 813 godina mrtvom Srbinu Stefanu Nemanji. Sama ova činjenica je dovoljna da pokaže kakav neprani i nepravedni činovnički aparat upravlja državom Srbijom i odlučuje o životnim problemima njenih građana.

8. Sama činjenica da se sudi osnivaču jedne države zato što njegovi potomci žele da utvrde sećanje na svoje pretke, da mu odaju poštovanje i priznanje za neizmerno njegovo delo postavljanjem pa izrazito skromnog spomenika, je danas predmet sudskog procesa suda njegove države je krajnje žalosna, sramotna, optužujuća činjenica za državu Srbiju. To nije dopustivo nigde gde živi normalan svet.

Na osnovu izloženog nameće se neminovan

Zaključak

1. Odluke Gradske uprave po zahtevu Udruženja građana Ras da se postavi Spomenik Stefanu Nemanji u Novom Pazaru u ulici Stevana Nemanje broj 2 na parceli 1355/1 KO Novi Pazar su subjektivne, proizvoljne, izraz pravnog birokratskog nasilja, nacionalno diskriminatorske, politički motivisane, donete ne po zakonu i značaju realnih činjenica koje je tužilac istakao i činjenica koje su relevantne na predmetnom terenu, već prema programu ovih nacionalističkih muslimanskih stranaka koje su na vlasti u Novom Pazaru i ostalim gradovima Raške oblasti. A sa ciljem da se stvore uslovi za formiranje muslimanskog državnog entiteta u Raškoj oblasti što podrazumeva nacionalno čist muslimanski prostor etničkom eliminacijom (etničko čišćenje) sugrađana pravoslavne vere, u ovom slučaju Srba, kako živih ljudi tako i svih tragova srpske civilizacije na ovom prostoru, pa i srpskih spomenika. Zahtev Udruženja Ras da se postavi spomenik Stefanu Nemanji u Novom Pazaru, osnivaču države Srbije, tuženik je doživeo kao izrazitu drskost tužioca, kao namera koja naružava način življenja u vekovima negovanom muslimanskom ambijentu, zbog čega gradonačelnik Novog Pazara ni jednom nije prihvatio naš zahtev da nas primi da razgovaramo o predmetu postavljanja Spomenika Stefana Nemanje i drugim problemima koji su od vitalnog zanačaja za Srbe sugrađane opštine Novi Pazar. To se nije desilo nikad od 2002. godine do 2013. Nije bio moguć nikakav ni drugi oblik kontakta izuzev zvaničnih dopisa koje je Gradska uprava ignorisala i odugovlačila sa olukom sve do intervencije zaštitnika građna. Dokaz toga su vremenski podaci, datumi, na prethodnom i ovom rešenju Gradskog veća Grada Novog Pazara

2. Gradka uprva se u ovom slučaju, i uopšte, nije rukovodila zakonima države Srbije, već jedino šerijatskim pravilima i ciljevima islamske vere. O tome bi mogao valjano da veštači prof. Dr Miroljub Jevtić

Na osnovu izloženog predlažemo Upravnom sudu da donese pravičnu, na zakonu zasnovanu i jedino moguću

PRESUDU

1. PONIŠTVA SE REŠENJE GRADSKOG VEĆA GRADA NOVOG PAZARA br. 351-103/11 od 27.02.2011.godine

2. USVAJA SE ZAHTEV UDRUŽENJA GRAĐANA RAS IZ NOVOG PAZARA DA SE POSTAVI SPOMENIK STEFANU NEMANJI U NOVOM PAZARU U ULICI STEVANA NEMANJE BROJ 2 NA PARCELI 1355/1 KO NOVI PAZAR.

3. Obavezju se tuženik Gradska urava Novog Pazara da plati sudske troškove ovog postupka.

Udruženje građana Ras iz Novog Pazara, ulica Omladinska 44 broj 12-4-3/10-1 od 05. 11. 2013. godine.

Udruženje građana Ras Novi Pazar

dr Dobrosav Nikodinović

predsednik

like-button.net here

wordpress-themes.org here

______________