Iako su u poznom životnom dobu penzioneri dobro pamte četvorogodišnje otimanje penzija, ali i nova obećanja Vučića
- Sva Udrženja penzionera u Srbiji i dalje uporno traže od Vlade Srbije da se (preživelim) penzionerima vrate oteti novci od umanjenih penzija četiri godine (od novembra 2014. do oktobra 2018. godine)
- I pored javno izrečenog obećanja premijera Vučića, da će penzioneri biti poslednji kojima će u Srbiji smeti da se dira u primanja, penzioneri su bili prvi na udaru istog premijera
- Najveći teret reformi podnosili su četiri godine najstariji građani Srbije
- Zašto se ponovo vrši nerazumna i nepravedna podela i svim penzionerima deli ista suma novca, umesto prema njihovim primanjima
- Penzioneri očekuju ispunjenje nedavnog Vučićevog obećanja o pomoći u lekovima (paket vitamina)
- Penzioneri treba i na izborima da se izbore za vraćanje svog dostojanstva tako što će oterati vlast koja je to dostojanstvo pogazila.
Piše: Jovo Vukelić
Povodom najava vlasti (Vučića) da će ove godine uslediti od države Srbije dotacije penzionerima od dva puta po 30 evra (maj i novembar) i još 50 evra pride u septembru: ukupno 110 evra – izgleda da će penzionerima dobro doći tih 110 evra pomoći u 2021. godini da žive bar malo lakše mesec-dva… Sve izgleda kao početak idilične priče vlasti i penzionera …
Ali!
„Iako smo su u poznom životnom dobu (penzioneri) dobro pamtimo četvorogodišnje otimanje penzija, i ne odustajemo od zahteva da nam Vlada Srbije vrati oteto, jer na to nije imala nikakvo pravo, oduzimala nam je ono što je bilo naše stečeno pravo!” – ističe Ljubiša Babić, generalni sekretar Udruženja sindikata penzionera Srbije.
Uzimala (otimala), davala…
Babić nastavlja: „Mi smo tada, u jesen te 2014. godine poslali zahtev VladiSrbije, Skupštini, pa čak i tadašnjem predsedniku Srbije, Tomislavu Nikoliću, da ne potpiše taj neustavni Zakon, kojim će se penzionerima isplaćivati umanjene penzije. Ali, ništa nije vredelo. Svi predstavnici vlasti su se pravili ludi. I pored javno izrečenog obećanja premijera Vučića, da će penzioneri biti poslednji kojima će u Srbiji smeti nešto da se dira, penzioneri su bili prvi na udaru istog čoveka. A sve ostale institucije, uključujući i Ustavni sud pravile su se lude. Nisu primećivali naše predstavke, inicijative i zahteve“.
Babić nas obaveštava da su tužbe penzionera, uz sve prepreke koje su im vlasti postavljale, stigle do Međunarodnog suda pravde, u Strazburu. Stigle su nekako zaobilaznim putem, ali su stigle. Sve institucije u Evropi su upoznate sa činjenicom da je država Srbija dužna penzionerima, samo po glavnom dugu oko 800 miliona evra, a sa kamatom više od milijardu!
U ime Udruženja Babić poručuje: „Advokati nam kažu da proces u Strazburu najčešće dugo traje, ali kako stvari stoje, penzioneri Srbije imaju čemu da se nadaju. Bez obzira koliko će proces trajati, država će svojim penzionerima neisplaćene, ili bolje rečeno, pokradene pare, morati da vrati, i to svima koji su opljačkani. Naravno, to treba dočekati, ali imamo čemu da se nadamo! Dosta je bilo diskriminacije, ponižavanja, omalovažavanja. Čim prođe epidemija i mere zabrane okupljanja mi ćemo opet na ulicu da protestujemo i tražimo naša prava!
Iz Udruženja naglašavaju da partija na vlasti „PUPS“ ne predstavlja penzionere, ne razume i ne prepoznaje probleme penzionera. Oni odobravaju otimanje koje vlast sprovodi i uz to se ne suprostavljaju prodaji imovine Fonda penzionera po Srbiji što je teško kršenje zakona.
Zaustaviti prodaju imovine PIO Fonda
Savet za borbu protiv korupcije je nedavno objavio da je prilikom privatizacije Kuršumlijske i Vranjske Banje bilo elementata korupcije i kriminala. To je javno objavljeno i Savet je to verovatno prosledio nadležnim organima, koji bi to trebalo da istražuju i rešavaju. Ako se ova praksa ne zaustavi u Fondu PIO ima još imovine (banja) koje mogu da se otuđe, a penzioneri pokradu. To se mora zaustaviti.
Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica ističe:
„Novac koji država sada deli trebalo je da završi na računu onih kojih primaju manje od 100 evra mesečno, a takvih je skoro 270.000! Podela bi tada bila pravednija, a pomoć data onima kojima je najpotrebnija. Novac koji će ove godine u visini od oko 30 milijardi dinara biti podeljen penzionerima dokazuje da država ima para za povećanje najniže penzije i ukidanje diskriminacije poljoprivrednih penzionera koji primaju najniže ili ispod najniže penzije. Dakle, ima novca, ali se – umesto na povećanje najniže penzije za više od 450.000 penzionera koji primaju manje od 18.000 dinara – pare bacaju ’iz helikoptera’ i onima koji ne žive toliko teško”, ističe Tamburić.
On naglašava da poljoprivrednih penzionera koji primaju do 10.000 dinara ima 103.994, a da prosečna penzija iznosi 11.893 dinara i nju mesečno dobija još 163.148 njih, dakle skoro 270.000 osoba. Manje od iznosa najniže penzije, prema statistici PIO fonda, od novembra prima 201.023 penzionera. A kada se sabere broj penzionera fonda samostalnih delatnosti, zaposlenih i poljoprivrednika najniži iznos penzije prima čak ukupno 239.876 osoba.
Tamburić zaključuje: „ I pored veoma često ponavljane ocene da su penzioneri doprineli finansijskoj konsolidaciji države navodno pristajući na privremeno smanjivanje penzija u periodu od četiri godine još uvek niko iz države ne pominje kada će se te umanjene penzije nadomestiti oštećenim penzionerima . Taj oteti novac mora biti vraćen penzionerima, o tome nema diskusije. Da ne ispadne da smo mi penzioneri nezajažljivi, tražimo samo da nam se vrati ono što je naše“!
Traže od Vučića i obećane lekove i vitamine
U penzionerskim savezima i udruženjima nisu očekivali da će pomoć biti linearna, već da će je primiti samo najugroženiji. Ali, na žalost, niko ih iz vlasti ništa nije pitao, a to pokazuje kakav je neodgovoran odnos vlasti prema penzionerima. Odnosno, pokazuje neku drugu motivaciju vlasti, a ne brigu za najsiromašnije.
Prof. dr Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije, pozdravlja najavljenu pomoć od 110 evra, ali ukazuje da penzioneri takođe očekuju da dobiju obećanu pomoć u lekovima i vitaminima, jer je reč o najranjivijoj kategoriji stanovnika. Ova nova novčana pomoć ne ulazi u osnovicu za obračun penzija, ali u ovakvim okolnostima nije realno očekivati više – ukazuje Savić i dodaje da je teško reći da li će švajcarska formula o visini penzija biti unapređena, već je realnije očekivati da će to pitanje doći na dnevni red tek kada se privreda u potpunosti oporavi.
Po svemu sudeći teško je odobrovoljiti srpske penzionere, jer oni ne zaboravljaju i ne opraštaju onaj novac koji im je otet, a osuđuju i nebrigu države, jer polovina penzionera i dalje živi ispod granice siromaštva i u bedi pa se više stotina hiljada ljudi hrani po kontejnerima.
Protestuju penzioneri ne samo zbog svojih interesa već i zato što su mnogi građani, radnici prepušteni vlasnicima krupnog kapitala na milost i nemilost, da umesto da budu radnici sa osnovnim pravima, sve više postaju robovi svojih nezajažljivih poslodavaca.
Ova borba koju vode, neće biti kratka, neće biti laka, ali i od njih zavisi, ne samo kako ćemo živeti, već kako će živeti njihova deca i unuci!
Na osnovu svega ukazanog, a i na osnovu jasnih, faktografskih činjenica i pre svega istine, valja naglasiti da se milostinja koju ova vlast “udeljuje” penzionerima ne temelji na brizi vlasti za najsiromašnije, već je to licemeran i oduran pokušaj potkupljivanja biračkog tela. Licemerno je to što je ta ista vlast prvo otela penzionerima ogroman deo penzija, a sada im vraća samo mizerni deo očekujući političku podršku. Baca im mrvicu ne bi li ih potkupila za izbore koji dolaze već dogodine. Ta nečasna igra treba da bude prepoznata i penzioneri tome treba da suprotstave i politički, a ne samo preko sudova. Penzioneri treba i na izborima da se izbore za vraćanje svog dostojanstva tako što će oterati vlast koja je to dostojanstvo pogazila.
Izvor: Između sna i jave
