Nemiri u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi u SAD dobijaju novu dimenziju. Ono što je započeto 2017 nastavlja se sada kada je naša crkva ostala bez patrijarha na tronu. Poprište novih (starih) problema je parohija Sv. Save u NJujorku. Ukratko, ovoj parohiji su bez razloga i protivno Ustavu SPC koji važi za teritoriju SAD, oduzeta prava i obaveze upravljanja parohijskim poslovima. Paroha o. Živojina Jakoveljevića koji se zalaže za istinu i transparentnost i koji radi u najboljem interesu parohije Sv. Save, već godinama jako loše tretira vladika Irinej. Vladika Irinej je već doneo odluku da premešta o. Živojina u Džonstaun, Pensivanija. Kao razlog navedene su: potrebe crkve! Slučajno ili ne ova krajnje neopravdana odluka vladike Irinija doneta je u vreme kada je poglavar Srpske crkve bio na samrti u beogradskoj bolnici.
Crkva Svetog Save tragično je izgorela na Vaskrs 2016. Tada nadležni vladika Mitrofan, nakon pažljivog sagledavanja svih okolnosti, zaključio je da tadašnji paroh o. Đokan Majstorović, treba da bude premešten na drugu parohiju.
Vladika Mitrofan je uvideo da su potrebe svetosavske parohije sledeće: a) da je vodi neko ko će moći da zaceli tugu ovog velikog gubitka; b) da ujedini celokupnu zajednicu u nastojanju obnove; v) da ima višegodišnje iskustvo u radu crkve u SAD i da može da bude primer u svakom smislu; g) da ima iskustva u rukovođenju administrativnim i duhovnim potreba crkve; d) da ima iskustva u radu sa Crkvenim Odborom; đ) da tečno govori engleski i srpski jezik; e) da bude u stanju da razume, objektivno učestvuje i doprinosi Crkvenom Odboru, koji prolazi kroz lavirint građevinskih propisa i uredbi. Ovo su bile i ostale stvarne potrebe parohije Svetog Save, koje se ni do danas nisu promenile.
Vladika Mitrofan je odlučio da će najpogodniji sveštenik za takav zahtevan poduhvat biti o. Živojin kao jedan od najboljih i najcenjenijih u Eparhiji. O. Živojin je profesor na fakultetu Sv. Save u Libertivilu, Ilinois i poznat je kao elokventan i obrazovan sveštenik; sjajan vođa sa dugogodišnjim iskustvom u životu i radu crkve u SAD-u; krotak, saosećajan, strpljiv, iskren, da vlada sa oba jezika, da je upoznat sa lokalnim pravilima i propisima; i iznad svega da je posvećen ugledu crkve i poverenju prema onima koji crkvu predstavljaju. Zbog svih ovih razloga vladika Mitrofan je od njega tražio da preuzme parohiju Svetog Save kao duhovni vođa. Imajući u vidu kritičnu situaciju i ogromnu potrebu crkve u NJujorku, o. Živojin se bez pogovora složio da napusti dobro uspostavljenu i sređenu zajednicu Sabornog hrama u Klivlendu u Ohaju i preuzme poduhvat u NJujorku.
Vladika Irinej Dobrijević ubrzo pošto je došao u Istočnu eparhiju kao nadležni episkop počeo je da određuje način na koji će obnova crkve i parohije teći. Takođe, vladika Irinej je postavio o. Živojina na mesto arhijerejskog zamenika, ali ga je sa iste pozicije brzo uklonio jer je i tada o. Živojin pokazivao neslaganje sa neustavnom politikom Vl. Irineja. Već godinama vladika Irinej na blatantan način ignoriše stvarne potrebe ove parohije, uporno odbijajući da dozvoli da parohijani budu uključeni u proces donošenja odluka obnove, nadgledanja radova i odluka kako će se crkvena sredstva i finansije dodeljivati i trošiti. Sada ucenjuje odobrenje novog crkvenog odbora, sve dok novi crkveni odbor ne prihvati nerazumne uslove koje Vladika želi da im nametne. Takvim ponašanjem se nipodaštava volja velike većine parohije. Ono što je najzabrinjavajuće je to da vladika Irinej odbija da obelodani detalje oko dosadašnjih troškova radova.
Svi dosadašnji pokušaji da se dođe do razumnog dogovora sa vladikom bili su uzaludni. Zajedno sa bišim povereništvom O. Živojin je mnogo puta ukazivao na neregularnosti u vezi isplata prema izvođaču radova, težeći da zaštiti interese parohije Svetog Save. Zbog toga su i o. Živojin i bivše Povereništvo dopali u nemilost vladike Irineja. Ovo neviđeno ponašanje vladike podstaklo je čak i pokret unutar parohije da tuži vladiku Irineja sudu. Tužba je izbegnuta intervencijom NJegove Svetosti Patrijarha srpskog, koji je pomogao da sve stranke potpišu sporazum (memorandum) da zajednica Svetog Save neće tužiti vladiku Irineja zbog njegovih postupaka, a da će zauzvrat vladika Irinej omogućiti da se normalno poslovanje parohije nastavi i da više neće šikanirati o. Živojina. Primena ovog dogovora je od strane vladike Irineja odlagana, a zatim je sam vladika Irinej ovaj dogovor prekršio pošto je protivustavno i neosnovano uskratio službeno odobrenje novoizabranog crkvenog odbora i samim tim onemogućio novom crkvenom odboru obavljanje parohisjkih dužnosti. Dalje, vladika Irinej je na ciničan način obavestio o. Živojina da je udaljen iz parohije Svetog Save. Iako je situacija oko parohije u Njujorku vrlo osetljiva, Vladika Irinej nije dao nikakvo razumno ili detaljno objašnjenje osim da su to – potrebe crkve.
Takvim postupcima vladika Irinej u stvari pokazuje neviđeno nepoštovanje stvarnih potreba parohije Sv. Save. U novijoj istoriji SPC u SAD nije zabeležen takav odnos jednog srpskog episkopa prema jednoj od svojih parohija. U stvari, vladika Irinej se sveti parohiji Svetog Save zbog suprotstavljanja njegovim postupcima. Jasno je kao dan da Vladika Irinej svoju osvetu nad sveštenikom sprovodi time što ga uklanja na minornu parohiju u Pensilvaniji. Svima nama je poznato da je o. Živojin bio prvi sveštenik koji je podigao glas protiv neustavnih postupaka trojice Episkopa na redovnom zasedanju Crkveno-narodnog Sabora 2019 u Novoj Gračanici. On je bio protiv nametanja oktroisanaog ,,novog” Ustava, koji je na tom Saboru bio predstavljen, a i protiv neustavnih korporacija o kojima se kasnije saznalo. Takođe, zalagao se za poštovanje Ustava, pravila i regulacija, i jedan je od retkih koji nije potpisao peticiju podrške za Vladiku Irineja. Sve su ovo razlozi za osvetu koju sada čini Vladika Irinej.
Vladika Irinej sada postavlja novog sveštenika na njujoršku parohiju oca Milana Dragovića, koji treba da preuzme zadatak starešine hrama! Otac Milan je došao u SAD 2015. godine u Zapadnoameričku eparhiju i parohiju Svetog Arhangela Mihaila u Salt Lejk Siti, u državi Juta, gde je proveo tri godine. Tokom njegovog boravka tamo došlo je do velikih problema i duboke podele među vernicima. Takvo stanje je dovelo parohiju pred raspad. Vladika Irinej 2018 je primio o. Milana u Istočnoameričku eparhiju i poslao ga u DŽonstaun u Pensilvaniji.
Postavljaju se ključna i legitimna pitanja: Da li je o. Milan adekvatna zamena za o. Živojina? Da li vladika Irinej ovako shvata i razmišlja o „crkvenim potrebama“? Može li ovaj novi sveštenik da se nosi sa teškim i kompleksnim okolnostima u kojima se Saborni hram na Menhetnu nalazi? Da li novi sveštenik ima kvalifikacije koje je uočio ep. Mitrofan? Da li je bilo kvalifikovanijih i iskusnijih sveštenika koji su višegodišnji klirici Istočne Eparhije? Ako o. Milan nije bio u stanju da upravlja i vodi malu parohiju u Juti, kako će voditi Saborni hram Svetog Save u NJujorku!? Izgleda da će i o. Milan biti vrsta kolateralne štete, jer mu je Vl. Irinej postavljanjem u NJujork uvalio džak vrućih krompira u ruke.
Razlozi zašto vladika Irinej šalje ovog sveštenika u Njujork su sledeći: a) Kao veliki ,,dužnik” vladiki Irineju, o. Milan neće smeti da progovori, već će podržavati sve što vladika želi, ma kako pogrešne i neispravne te želje bile b) Preko o. Milana i već imenovanih u povereništvo, vladika Irinej ostaje jedini distributer finansija crkve Sv. Save. NJegova neobuzdana i protivustavna kontrola nad tom parohijom je zagarantovana. Da li se iko pita koliko ovo stanje sablažnjavajuće deluje na mnoge vernike? Da li su oni vernici, koji su sablažnjeni sa ovom situacijom i postupcima Vladike Irineja, takođe samo kolateralna šteta na putu do potpune kontrole? Zaista, Sveti Sinod naše crkve treba da istraži sve okolnosti koje se odnose na crkvu Sv. Save, posebno fondove i prodaju vazdušnih prava.
Tragično za našu Srpsku crkvu u SAD, ovakav razvoj događaja vodi u masovnu parnicu tj. tužbu protiv vladike Irineja. Čini se da za to postoji dovoljno materijala, uključujući; zloupotrebu položaja; emocionalno zlostavljanje; diskriminaciju; kršenje crkvenog ustava; kršenje pravilnika parohije; konflikt interesa; nameštanje poslova bez tendera; suzbijanje slobode govora; diskriminaciju zaposlenih i nepošten tretman – samo da nabrojimo neke. Uz navedeno, gotovo su verovatne federalne i državne istrage u vezi sa ovim pitanjem. (Ko sumnja u ovakav razvoj situacije, savetujem vam da ne tražite dalje od Grčke Arhiepiskopije u SAD-u (GOA), koja je istraživana zbog velike pronevere. Neki sugerišu da je GOA zbog toga čak izgubila neprofitni status, a nekoliko episkopa je smatrano odgovornim i stoga uklonjeno.)
Čini se da se borba parohije Svetog Save da spasu svoju crkvu i svoja prava i obaveze kao verni hrišćani i građani NJujorka, ne odnosi samo na njih i njihovog sveštenika o. Živojina, nego predstavlja i borbu za spas naše Srpske pravoslavne crkve u SAD. Harmonija između sveštenstva i civila koji zajednički nadgledaju i vode crkvene poslove polako nestaje. Svedoci smo da se naša crkva u SAD jednostrano i protivpravno transformiše do neprepoznatljivosti.
Gorenavedenim postupcima uništava se stoletna ,,ravnoteža moći” koja je postojala među sveštenstvom i civilima. Sve ovo što se događa u NJujorku je u direktnoj vezi sa protivustavnim delovanjem iz 2017 godine. Parohija u NJujorku i sveštenik Živojin predstavljaju prepreku za kompletiranje neustavnih planova Vladike Irineja, ne samo u NJujorku već i na teritoriji SAD uopšte. Naša crkva od 2017. godine (kada su osnovane tajne, nezakonite i neustavne korporacije u kojima je aktivno učestvovao vladika Irinej) postaje bez sumnje centralizovana i autokratska institucija. Episkopi sa svojim pravnim savetnicima lišavaju vernike i sveštenstvo mogućnosti da nadgledaju i utiču na život crkve u SAD. Ustvari SPC u SAD više ne postoji u okvirima u kojima je postojala do 2017 godine. Osnivanjem tajnih korporacija, eparhije u SAD su ostale su bez imovine. Jedan takav primer je imovina Istočne Eparhije. Imovina ove eparhije je prepisana na privatnu korporaciju koja ima samo jednog člana Irineja Dobrijevića. Volja Patrijarha Srpskog, koji je eksplicitno pred celim Saborom 2020 na Floridi naglasio da se sve mora vratiti na stanje od pre 2017 je blatantno pogažena. Ove korporacije i dalje postoje i do danas nije ništa urađeno po tom pitanju. Veliki broj vernika i sveštenika još uvek nije upoznata sa ozbiljnim posledicama koje donosi ovakvo stanje. Ogromnu bojazan kod sveštenika i vernika izaziva mogućnost trajnog otuđivanja imovine SPC u SAD.
Dalje, svaki pokušaj vođenja razumnog razgovora ili dijaloga se odbija. Oni koji se usude da javno govore drugačije, bivaju označeni kao buntovnici i agitatori. Na sveštenike koji se ne slažu sa takvom politikom centralizacije crkve se vrši pritisak u vidu pretnji suspenzijama, kaznama, premeštajima i prisiljavanjima da se povinuju takvoj politici.
Lično sam iskusio kako meka sila deluje u našoj crkvi u SAD, još u februaru, tokom Vanrednog sabora na Floridi. Zbog neslaganja sa gore pomenutim postupcima od 2017. do 2019. godine, napisao sam opširan komentar na članak koji je objavio pravni tim. Iz tog razloga sam tokom Sabora dobio upozorenja i pretnje. Navešću nekoliko: neposredno pre početka Sabora, prišao mi je sveštenik iz moje Eparhije, koji mi je rekao: „Radovane, pazi šta radiš. Imaš porodicu i četvoro dece da hraniš… Nećeš valjda čitav život lepiti pločice!? Dok mi radimo na odbrani našeg episkopa od Svetog Sinoda, ti radiš protiv njega!“ Još jedan istaknuti proto iz srednjezapadne eparhije mi je rekao: „Sinko, pročitao sam tvoj članak i duboko sam zabrinut za tebe. Poznajem ove (vladike) jako dobro, čuvaj leđa, neće ti oprostiti ići će do kraja! Dvojica sveštenika iz Istočne eparhije koje ne poznajem, uz podrugljive poglede upirući prstima u mene su rekli: „To je on, gotov je!“ Sve se to dogodilo usred sale gde su bili prisutni svi. Zamislite kakav je osećaj kada ovako nešto doživite.
Pouzdano znam da su mnogi sveštenici popustili pod pritiscima i pretnjama i odlučili da podrže neustavne postupke i peticije mimo svoje volje. Jednom svešteniku koji se nije složio sa nacrtom teksta o ,,nadgledanju e-pošte i korišćenja elektronskih i pametnih uređaja“ jedan vladika je rekao: ,,Tvojim neslaganjem okrećeš ljude protiv mene. Neću ovo tolerisati! Jedan od nas će morati da ide, a ja sam vladika i ne idem nikuda!“ Šta mislite šta se dogodilo? Da, taj sveštenik je potpisao tu polisu, jer ima porodicu i ne može da završi na ulici, a ne zna da postavlja pločice! Ohrabrujem braću sveštenike da pokrenemo sopstveni ,,me too’’ pokret i da postanemo uzbunjivači i otkrijemo sve takve pritiske i pretnje koji su se nama događale. Napokon živimo u pravno uređenoj zemlji u kojoj nas zakoni štite od progona.
Naš voljeni brat u Hristu, o. Živojin, jedan od najboljih sveštenika u SAD, nije mogao da posmatra sve protivustavne postupke učinjene prema crkvi Svetog Save i njenim parohijanima i ustao je protiv nepravde vladike Irineja. Shodno tome zajednica Svetog Save je s’pravom ustala u odbranu svoga voljenog sveštenika o. Živojina i u odbranu svojih prava kao hrišćana i građana države NJujork i SAD.
Kao sveštenici dužni smo da govorimo protiv nepravde? Hrišćanski je da budemo jedinstveni u situacijama kada se pred našim očima poštenim ljudima događa nepravedan progon. Iz tog razloga ja kao sveštenik kategorički dižem glas u znak podrške o. Živojinu Jakovljeviću i u znak podrške zajednici Svetog Save u NJujorku sa porukom: Vaša borba za pravdu i istinu su primer hrabrosti za sve nas. Ona se ne odnosi samo na odbranu svetinje u NJujorku, već na odbranu svih naših svetinja u Americi. S’toga kao pravoslavci dužni smo svi bez izuzetka da se toj borbi pridružimo.
Sveštenik Radovan Petrović
Izvor: Vidovdan
