Ukinite emisiju DNK na Pinku!

Zašto niko od urednika emisije DNK nije prijavio nadležnim institucijama sumnju da je sada pokojna Z. K. žrtva nasilja? Zar nikome nisu smetale modrice na njenom licu? Ili je rejting emisije bio važniji? Neshvatljivo je i nedopustivo postojanje jedne ovakve emisije na televiziji sa nacionalnom frekvencijom

U Jagodini je 2. aprila ove godine S. K. (29) nasmrt pretukao svoju suprugu Ž. K. (26) dok je njihovo dvoje maloletne dece bilo u susednoj sobi. Od početka 2015. godine svake nedelje je jedna žena ubijena od strane muškog člana porodice (ili njoj poznatog lica), a strahujemo da je taj broj veći jer ne dospeju svi slučajevi femicida u medije.

Odlučile smo da se, povodom ovog slučaja femicida (ubistva žene), posebno obratimo javnosti zbog indicije da je jedan od mogućih motiva za ovo ubistvo sumnja na prevaru, izneta u reality show emisiji DNK (TV Pink) u kojoj su ubica i žrtva gostovali pre mesec dana.

Zbog toga ćemo uputiti protestno pismo Regulatornom telu za elektronske medije tražeći ukidanje emisije. Istovremeno, pozivamo sve nezavisne institucije da reaguju povodom ovog slučaja, druge medije da se distanciraju od izveštavanja koje promoviše ili podstiče nasilje nad ženama, a javnost da bojkotuje ovu emisiju.

Pozivamo sve nezavisne institucije da reaguju povodom ovog slučaja, druge medije da se distanciraju od izveštavanja koje promoviše ili podstiče nasilje nad ženama, a javnost da bojkotuje ovu emisiju

Podsećamo da je u pomenutoj emisiji ubijena Z. K. snimljena s vidnim povredama na licu, o čemu svedoče i komentari posetilaca internet portala Blic koji je objavio ovu vest. Zašto tada niko od urednika emisije nije prijavio nadležnim institucijama sumnju da je sada pokojna Z. K. žrtva nasilja? Zar nikome nisu smetale modrice na njenom licu? Ili je rejting emisije bio važniji?

Da li su nadležne institucije u Jagodini znale ili mogle imati saznanja o nasilju kome je bila izložena pokojna Z. K. s obzirom na to da se DNK emituje na kanalu s nacionalnom frekvencijom? Ukoliko su nadležne institucije u Jagodini imale saznanja o ovom slučaju, zabrinjavajuća je činjenica da nije usledila reakcija.

Pregledom DNK emisija dostupnih na YouTube kanalu primetno je da se u njima, pod plaštom novinarstva, u karnevalskom stilu publikuju i dramatizuju lična iskustva osoba, da se akteri javno optužuju za prevaru, promiskuitet i da se naglašavaju informacije koje indirektno upućuju na njihov moral.

Zapanjuje nas normalizacija i brutalizacija nasilja, u koje, kako se čini, Srbija kao društvo nezaustavljivo tone

U emisijama se žene koje su bile žrtve (seksualnog) nasilja primoravaju da daju izjave. Maloletna deca se snimaju i izlažu javnosti zloupotrebom saglasnosti roditelja. I jedan i drugi čin su nedopustivi i sa etičkog i sa profesionalnog (novinarskog) stanovišta.

Ova emisija pokazuje kako mediji doprinose obnavljanju i ukorenjivanju predrasuda o muškom nasilju prema ženama. Podržavanjem i isticanjem stava da je žena nemoralna (promiskuitetna, prevarantkinja), publika se navodi na stav da je ona svojim ponašanjem provocirala/izazvala/tražila nasilje i sugeriše se da može postojati opravdanje za nasilje. Nema opravdanja za nasilje! Za nasilje je u celosti i uvek odgovoran isključivo nasilnik.

Ne iznenađuje nas činjenica da je u pitanju upravo TV Pink, čiji je voditelj pre nešto više od mesec dana izvršio nasilje nad partnerkom, a potom dobio javni medijski prostor na toj istoj televiziji da opravda, zatraži i dobije podršku za svoje nasilno ponašanje. Televizija Pink, produkcijom emisije DNK, kao i činjenicom da je pomenuti voditelj nastavio sa radom, pokazuje visok stepen tolerancije na muško nasilje prema ženama i spremnost da zarad profita pogazi sve etičke i zakonske norme medijskog izveštavanja.

Zapanjuje nas normalizacija i brutalizacija nasilja, u koje, kako se čini, Srbija kao društvo nezaustavljivo tone.

Neshvatljivo i nedopustivo je ne samo emitovanje jedne ovakve emisije na televiziji sa nacionalnom frekvencijom već i samo njeno postojanje.

Vedrana Lacmanović

Cenzolovka.rs / Izvor: Mreža Žene protiv nasilja

* Autor teksta je asistent na projektu Mreža Žene protiv nasilja