”Ukrajinske prezentacije” u EU prete da zasene krizu u Iraku

0
849

ukrajinaistok06Na veliku žalost Vašingtona, EU ove nedelje ne planira da donosi odluke o novim sankcijama protiv Rusije. O tome da nikakvi slični koraci nisu planirani novinarima je saopštio u ponedeljak 23. juna ministar inostranih poslova Holandije Franc Timerman.

On učestvuje u zasedanju Saveta ministara EU na nivou ministara inostranih poslova u Luksemburgu. Šefivi diplomatije EU nikakve odluke ne donose sami, ali usaglašavaju preporuke liderima svojih zemalja. Poslednji će se sastati 27. juna na samitu u Briselu. Ovde treba da budu potpisani sporazumi o asocijaciji EU sa Ukrajinom, Moldavijom i Gruzijom.

Čitava ova nedelja u EU mogla bi da se nazove ukrajinskom, da se pred Briselom nisu pojavili drugi, mnogo akutniji problemi. Ministrima predstoji da razmotre vrlo oštru krizu u Iraku, gde su radikalni islamski teroristi već zauzeli mal te ne polovinu zemlje. SAD ponovo ćele da ”uključe” EU u ”vojnu pomoć” u zemlji u kojoj su već interevenisale 2003. godine pod lažnim izgovorom uništenja oružja za masovno uništavanje. Uz učešće SAD bio je uhvaćen i obešen lider Iraka Sadam Husein. Sada je zemlja dovedena do potpunog raspada. Rat u faktički podeljenom na delove Iraku mnogo je ozbiljnija stvar nego podrška evropskih težnji majdanskog kabineta u Kijevu. Objasniti evropljanima zato od njih ponovo traže da čisti za Vašingtonom polomljeno posuđe neće biti samo teško, već nemoguće.

Podršku odlučnim vojnim merama daje, pored SAD, i Britanija. Stvar je sada došla do toga da neki vojni eksperti Britanije predlažu da se zaboravi ”ukrajinska kriza” i uključi Rusija u gašenje iračkog požara. Zato što on preti ne više regionalnom, već globalnom eksplozijom.

U britanskom parlamentu ovih dana održane su specijalne rasprave o iračkom pitanju. Tamo je istupio bivši načelnik generalštaba oružanih snaga Velike Britanije DŽok Stirap i bivši komandant britanske armije, maršal avijacije Dejvid Ričards. Poslednji je direktno izjavio poslanicima da umesto sporova sa Rusijom, sa njom treba sklopiti dil o Ukrajini (između ostalog priznati povratak Krima) u zamenu za pomoć Moskve u Iraku.

Da Vas podsetimo:  OSTAJU NJENE STOPE

Uz to EU treba konačno da usaglasi kandidaturu novog predsednika Evropske komisije (premijera EU). Oko nje su se pojavila takva trvenja, da je Britanija izjavila da je spremna da istupi iz bloka, ako njeno mišljenje ne bude uzeto u obzir. Tako da Ukrajina ove nedelje neće biti ”prima” u Evropi, mada, ovamo že doputovati predednik Porošenko i premijer Jacenjuk.

Kijev i Luksemburg istupaju u junu sa prezentacijom ”mirovnog plana” ukrajinskog predsednika Petra Porošenka. Predsednik Rusije Vladimir Putin već je izjavio da u opštim crtama podržava taj plan, i prekid vatre na jugoistoku. Ali, kako je rekao on, Porošenkov plan može da bude životan i realističan samo uz spremnost da se započnu pregovori o regulisanju krize sa realnim predstavnicima Donjecka i Luganska. Mnogi ruski eksperti smatraju plan Porošenka ultimatumom, koji je pretvoren u pseudoobećanja o pregovorima.

Predsednik Ruskog saveta za međunarodne poslove, bivši ministar inostranih poslova Rusije Igor Ivanov ističe da Vašington, NATO i delimično EU blokiraju one mehanizme konsultacija koji su stvarani sa Rusijom na njihovu sopstvenu inicijativu. Vreme je i da EU prizna odgovornost za događaje u Ukrajini i da prestane da vidi Rusiju kao izvor svih nevolja. Treba se vratiti ka ravnopravnom dijalogu, smatra Ivanov:

Radi čega smo formirali Savet Rusija-NATO, sve mehanizme sa EU, organe saradnje sa raznim evroatlantskim strukturama? Uprvo radi toga da one deluju u složenim situacijama. Kada je sve dobro, nije potrebno angažovati mnoge preventivne mehanizme. A kada je loše, treba da ovi mehanizmi rade. A kod nas su svi mehanizmi bili zamrznuti, i mi smo počeli da razgovaramo preko izjava. Preko izjava problemi se ne rešavaju. U Bosni, pošto je ubijeno 120 000 ljudi i pojavilo se 2 miliona izbeglica, mi smo formirali kontakt-grupu i u Dejtonu seli da rešavamo problem. Šta, mi moramo da čekamo da u Ukrajini bude na hiljade ubijenih, pre nego što počnemo zajedno da rešavamo probleme ove zemlje?

Da Vas podsetimo:  O starim zastavama, simbolima i titulama srpskim

U aprilu Kijev je započeo kaznenu operaciju u Luganskoj i Donjeckoj oblasti uz učešće armije, nacionalne garde i privatnih armija ukrajinskih oligarha. Gradove na istoku gađaju teškom artiljerijom, minobacačima i raketama. Takvih tipova naoružanja nema kod lokalnih odreda otpora. Prema podacima predstavnika Uprave Vrhovnog komesara Un za ljudska prava Đanija Magazene, do sada je poginulo oko 400 osoba. Ruski pravobranioci tvrde da ova cifra nekoliko puta zaostaje za realnom. Poznati ruski pravobranical Aleskandar Brod je uveren:

Mnogo puta sastajao sam se sa evropskim političarima, poslanicima Evopskog parlamenta i stekao sam utisak da su evropljani jednostavno zombirani i ne mogu da zamisle kakve zločine čine kijevske vlasti na jugoistoku. Evropa smatra da kijevska vlast obnavlja teritorijalnu celovitost zemlje i bori se protiv separatista. I apsolutno ne zna kako je žestoka, krvava cena dostizanja tog cilja — masovna ubistva, uništavanje civila, dece, novinara, sardnika medicinskih ustanova. Pored toga, postoji utisak da UN sa njihovim mnogobrojnim komitetima odvojene su od realnog života.

Među konkretnim praktičnim pitanjima koja razmatraju ministri inostranih poslova EU biće pitanje slana u Ukrajinu specijalne misije pravnika i policije EU radi pomoći u formiranju odgovornih snaga pravnog poretka. One posle prevrata 22. februara u Kijevu praktično ne postoje.

serbian.ruvr.ru

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime