Ulaganja Zapada i Rusije u Srbiju

0
642

The new twenty dollar bill is seen on the presses at the Bureau of Printing and Engraving in Washington, DC, August 21, 2003. Photographer: Dennis Brack/ Bloomberg News.Niko ne kupuje preduzeća iz ljubavi već zbog profita. Ko ne veruje neka pita „Ju-Es stil“ zašto je otišao iz Smedereva, kad već Amerikanci toliko vole Srbe. Da se nisu naljutili što građani Srbije vole Ruse? Uzgred, da li se ruski veto u SB UN, a u korist srpskih interesa, knjiži u milionima, milijardama ili bilionima?

Znate li, o nezahvalnici nezahvalni, da vam majčica Rusija žute banke bespovratnih sredstava nije dala? Šta? Evo, pogledajte grafikone. Gde je ovde slovo „R“, gde? Pa nemojte, molim vas.

Citirana opaska predstavlja sublimat tumačenja svojevrsnih i samoprozvanih geopolitičkih analitičara kad — u njihovim očima — neukom narodu, učenoj javnosti i prepametnoj gospodi sa društvenih mreža žele da „otvore oči“ i pokažu im da ne treba toliko da vole Rusiju, već altrustički Zapad koji u Srbiju sipa zelene novčanice šakom i kapom. I ne pita za cenu, dodaju pride.

Jovan Kirbijević i srpski džep

Tako i američki ambasador Kirbi — koji češće ne izbija iz srpskih kuća putem medija i malih ekrana televizijskih prijemnika, od onih prodavaca aparata za čišćenje „kirbi“ — ističe, gotovo dozvoljava, da „možete imati odnose sa Rusijom, ali treba razumeti njihovu prirodu“. Šteta što američka administracija vraća Kirbija, kad je već postao savremenik Jovana Cvijića — reklo bi se, kad bi se šalili, da poznaje Srbiju kao svoj džep.

Zato učeni Jovan Kirbijević reče da ljudi u Srbiji misle da je Rusija, a ne EU, najvažniji ekonomski partner Srbije. „Prema podacima vaših institucija, a koje je objavljivala vaša štampa, od Rusije ste dobili nula dinara nepovratnih donacija. Mi smo vam dali milijardu dolara donacija, a niko ne kaže da ste od nas dobili bilo šta osim bombi. Treba sagledati realnost, a ne živeti u mitovima“, pojasni nam Kirbi.

Da Vas podsetimo:  Izbor direktora niških javnih preduzeća pod velom tajne...

Pa nemojte, molimo vas — da i mi zamolimo „geostratege“ i racionalne ekonomske „prosvetitelje“. Neće biti baš sve tako. Primera, a ne dokazivanja, radi — upravo su u toku radovi na unutrašnjoj dekoraciji Hrama Svetog Save, gde će biti ikonopisano oko 17.000 kvadratnih metara površine kupola i zidova ove bogomolje. Ukupna vrednost tih radova biće veća od trideset miliona evra, što je donacija ruske vlade, a prema nalogu predsednika Putina.
Elem, grafikoni su kao statistika, znaju da pokažu lažnu stranu stvarnosti. Po sredi je, dakle, veoma zanimljiva igra žmurke. Ali ju je, „običan“ svet poodavno pročitao.

Ne pokušavaj da prevariš Srbina

Naime, Šumadinac je možda sa sela, ali nije neuk, ni malo naivan i ima instinkt bolji i Bžežinskog i Kisindžera zajedno. Možda ne poznaje toliko dnevnopolitičke međunarodne odnose, možda ne ume da, na primer, demistifikuje zašto je Iran protiv DAEŠ-a a Turska nije, ali taj i takav Šumadinac reaguje kožom. Ono što mu njegova koža kaže, ne ume da prevari. I nikad ga nije prevarilo.

I zato taj Šumadinac, kao sinonim i metafora za prosečnog Srbina ali i građanina Srbije, nikako nije iracionalan, već se drži onoga što se sa kolena na koleno prenosi vekovima. Zavet glasi da u zaseoku, selu, opštini, državi, Evropi, pa i u svetu postupa tako što — dobro čini i dobru se nada, zlo oprosti i nikad ne zaboravi, a učinjenu uslugu, ako već ne može da vrati, a ono barem pamti.

Pamti taj Šumadinac, i pamtiće, žrtvu Romanovih. Dakako, pamti i onaj period kad je Rusija bila u nokdaunu, pa je uvela sankcije SR Jugoslaviji. Ali i ruski pristanak na te sankcije je bio pristanak na formu, a ne na sadržaj i suštinu. Zato je to u Putinovoj eri, ispravno, zanemareno. Pritom, Šumadinac zna i da ne može Vladimir Vladimirovič biti veći Srbin od Srba, već je potrebno pozvati i zatražiti pomoć pošto Rus — čak i u Šumadiju — ne dolazi nepozvan.

Da Vas podsetimo:  Ponižavaju, maltretiraju,
zajebavaju…(2)

Gospodo Ameri, natrag u laboratoriju

Dabome, sve to znaju i pravi geostratezi na Zapadu. Zato se polomiše da zauzmu mesto Rusije. Ali im je loš recept. Nije srce šahovska tabla — pa da jednim potezom ruke skloniš figuru, niti je mozak šaka duvan-čvaraka — pa da se može stisnuti i progutati uz viski. Mesto koje Rusija ima se ne zauzima kupovinom, već delima.

Gospodin Kirbi zaboravlja da ovdašnja javnost ali i seljak sa motikom na njivi zna, pa i bolje nego on Srbiju, da nema besplatnog ručka. I da se ta, uzgred odlična maksima, najviše zapatila upravo u Americi. Takođe, zna veoma dobro gospodin Kirbi da neće američki poreski obveznik da plaća nešto a da mu se ne pojasni šta to plaća. A dok uživa u „američkom načinu života“, koji se održava delom i zbog geopolitičke strategije Amerike, taj poreski obveznik, na primer iz Minesote, ćuti.

Da, bilo je u Srbiji i ima ih i sad, donacija sa Zapada. Ono što se previđa jeste da je dosta tih donacija vraćeno u zemlju porekla kroz honorare konsultatana. Dobro, ostalo je nešto i Srbiji. Takođe, dobar deo tih sredstava otišao je na projekte NVO sektora koji se bavio, ma kako nazivali projekte, istim onim što radi i gospodin Kirbi: teram te da me voliš, pritom te urnišem.

Ekonomija ne poznaje emocije

Kad govorimo o grinfild investicijama, njih je u Srbiji ionako najmanje. Ali jesu sa Zapada. Kad govorimo o kupovini preduzeća u Srbiji, najviše kupaca stvarno jeste sa Zapada. Međutim, kakve to veze ima sa Rusijom? Niko ne kupuje iz ljubavi, već zbog profita. Ko ne veruje neka pita „Ju Es stil“ zašto je otišao iz Smedereva, kad već Amerikanci toliko vole Srbe. Da se nisu naljuti što građani Srbije vole Ruse? Neće biti. Bili su tu dok je bilo profita, otišli kad je taj profit nestao. Pošteno.

Da Vas podsetimo:  Vozači ATP Pančevo: Ili plata 70.000 ili štrajk

Pored „Telekoma“, najuspešnija kompanija u Srbiji je NIS. Većinski vlasnik NIS-a je kompanija iz Ruske Federacije. A kad počne priča o NIS-u, odmah krene ujdurma kako je ta kompanija data Rusima ispod cene, pa onda cena rudne rente… I tome slično. Strateške kompanije deo su strateških ugovora, pa kao što ni u slučaju prodaje „Sartida“ Amerikancima nije bilo ničeg spornog, ni u slučaju prodaje NIS-a Rusima nema ništa sporno. A priče o niskim cenama za obe kompanije su relativna stvar, pogotovu kad se u obzir uzmu sve okolnosti.

No, nećemo više o ekonomiji. Intencija i glavni cilj i Kirbija, i svih ostalih Kirbija, jeste upravo da se pričom o ekonomiji zameni priča o politici. I onda se svi prave naivni, iako znaju da ekonomija ne poznaje i ne priznaje emocije.

Ovde je, ponavljamo, cilj steći naklonost građana Srbije. Ali kako da te voli Šumadinac, kad ti Albanac sa Šumadinčevog Kosmeta diže spomenik zahvalnosti jer si tog istog Šumadinca odatle oterao?

Uzgred, da li se ruski veto u SB UN, a u korist srpskih interesa, knjiži u milionima, milijardama ili bilinima, evo neka bude dolara? Kolika je to bespovratna pomoć? Gde su grafikoni za to?

Nenad Zorić

rs.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime