Dolaskom u daleku Australiju episkop preosvećeni Irinej (Dobrijević), sada vladika Istočnoamerički je uveo nekoliko značajnih i bogougodnih promena, pre svega učlanjenje SPC u Australiji u Svetski savez crkava (WCC), uveo je službu i na engleskom jeziku, a što je i najvažnije registrovao je eparhiju kao kompaniju pod imenom “Serbian Orthodox Church in Australia Pty Ltd”, za one koji ne znaju engleski jezik: “Srpska pravoslavna crkva u Australiji, a ovo “Pty Ltd” je srkraćenica koja prema australskom zakonu znači: “vlasnička kompanija sa ograničenom odgovornošću, poslovna struktura koja ima najmanje jednog akcionara i ne više od 50 akcionara koji nisu zaposleni, pri čemu je odgovornost akcionara ograničena na vrednost akcija”.
Pošto su podaci o vlasnicima kompanija javni mogli smo lako na interenetu da pronađeno i detalje o firmi. Direktor kompanije bio je (možda je još uvek) “Vishop Mirko Dobrijevic” (prevod: vladika Mirko Dobrijević), a “Board of Directors” (Upravni odbor) su sačinjavali sveštenici (vrlo moguće da to i dalje važi). Kada je ova vest nekako došla u javnost nije izazvala nikakvo uzbuđenje među vernicima jer se smatralo da se sada samo ozvaničilo ono što traje godinama.
Kompanija je uspešno poslovala, uredno je naplaćivala svoje usluge (sahrane, venčanja, krštenja …), imala je doduše i neplaniranih tri miloona australijskih dolara sudskih troškova u sporu sa grupom Srba, ali na kraju je uspela da finansijski pozitivno posluje.
Uvek imamo i onih ljubomornih na poslovne uspehe velikih firmi pa je bilo i bezbožnika koji su kritikovali ovu vizionarsku odluku o registrovanju kompanije, ali na kraju je “narod pobedio” a lajavci (među kojima sam bio uamljen u zabludi) su ućutkani i crkveno kažnjeni, a ime episkopa Irineja je nastavljeno da se među vernim sveštenstvom, monaštvom i narodom slavi.
A koliko je bio ispred vremena preosvećeni episkop Irinej pokazuje odluka SPC, a koja je vidno objavljena u svim medijima, uglavnom pod naslovom “600 dinara ulazak u Hram”. Tek sada, skoro deset godina posle vernika iz Australije i ovde smo napredovali i praktično obzdanili da je SPC kompanija i u Srbiji, ne samo u dijaspori, samo što još nisu stigli (a ko zna, možda i jesu) da se i ovde registruju kao preduzeće.
Predlažem samo da ulasci u crkve i manastire u unutrašnjosti Srbije budu jeftiniji, jer tamo su jeftiniji i restorani i kafići, frizeri i automehaničari, pa redno je da i ulasci u hramove budu, moj je predlog 299 dinara, a mogla bi da se uvede i mesečna ili godišnja propusica (ausvajs) za redovnije posetioce.
Pored koristi za crkvu naplaćivanje ulaza u bogomolje će svakao da pomogne i rastu BDPa i pomoći da nastavimo nezadrživo da rastemo kao u poslednjih deset godina i da po standardu ne budemo ne samo najbolji u regionu nego i u Evropi i da nastavimo da živimo u zlatnom dobu, a sve to zahvaljujući našem predsedniku.
Autor: Predrag Vučinić
Procitah ovu vest o placanju ulaznica za ulazak u Hram Svetog Save u Beogradu. Razmisljao sam malo sta da radim sa ovom crkavicom u mom novcaniku. Penzioneri „koje Vucic i previse placa“, treba da trose i kada ulaze u Hram i mole se Bogu. E, pa to je i previse i odlucih da u pekari koja je u istoj ulici gde i Institut za onkologiju u radiologiju Srbije, porucim jednu sirnicu i jogurt i tamo pomislim na Boga.
Nadam se da ce mi zbog toga Bog oprostiti, kad vec moze Vrhovniku Srbije, Aleksandru Vucicu i njegovoj SNS kamarili, koja se zbog najavljenih sankcija EU-ropske zajednice drzava odrice srpskog Kosova i Metohije !!!