NE SAMO O SADAŠNJEM I PROŠLOM, NEGO I BUDUĆEM!

1
192

Šta je sve kod nas politički pa i pravno „ozakonjeno“, i time postalo obavezujuće! Uz opšte slavljenje odnosno osuđivanje, zavisno od toga o čemu se radilo, čim je inicirano! Pa šta s tim, normalna stvar? I jeste, da se ostajalo u njegovom okviru, da se mahom iz oportunizma („Ne zakasniti!“, „Biti među prvima!“), nije „zaletalo“. Tražilo još, i odmah! Temperamentno i neargumentovano, ignorišući takođe obavezujuće…

 

Pogledajmo sadašnje „seksualno zlostavljanje!“.Niko (glasno) ne spori, da je s pravom inkriminisano. Shodno pomenutoj praksi, lako će se tražiti i gde ga nema, uz izjednačavanje blažeg i drastičnijeg! A već se vidi ukidanje jako važnog: prezumpcije nevinosti okrivljenog, dok se na obavezujući način, ne dokaže krivica! I da teret njenog dokazivanja, pada na onog ko je tvrdi! U ovakvim slučajevima to jeste teško, ali pošto je u pitanju i opšti, a ne samo pojedinačni, interes, dokazivanjem je dužno da se bavi i tužilaštvo. Ali opravdano saosećanje sa žrtvama ne treba da isključi rasuđivanje: nije sporno da ima okrivljavanja i okrivljavanja! Od opravdanog ili „solidno potkovanog“, preko ishitrenog i nedokazanog, do iskonstruisanog i naručenog. Ko garantuje da pogotovu u političkom životu, i ono neće biti korišćeno za efektne „niske udarce“? Kako se, uopšte, braniti od optužbe za učinjeno poodavno? Neka se ona i odbaci zbog zastarelosti, šta sa onim: „Gde god šuška, nečeg ima!“?

 

U pretežno patrijarhalnom i uglavnom još „muškom društvu“, ženska deca su posebno „ranjiva“! Dodatni razlog da se više štite od žena, i poklanja više pažnje onom na šta se žale… Svaka čast svakoj ženi, koja je smogla snage da javno progovori o nemilim iskustvima sa muškarcem koji je zloupotrebio položaj, a dodatna onoj koja ih je imala u detinjstvu ili ranoj mladosti! Tako da će trpeti mnogo duže… Jasno je da će to teško dokazati, jer je to bilo pre prilično vremena. Ali i to je razlog, za kompetentno i kvalifikovano uključivanje tužilaštva, a ne „čaršije!“. I opravdan pritisak na tužilaštvo, da „ne odugovlači“.

Da Vas podsetimo:  Imaju li "deca" nekog bližeg od Marinike?

 

Već zbog poslednje dve rečenice, ovo nije indirektno zalaganje za aboliranje bilo koga, od aktuelno osumnjičenih. Kod javnog govorenja o njima, zalaganje je za ono što se traži uvek i svuda: rasuđivanje! I tek na osnovu njega, eventualno osuđivanje. U slučaju javnog govorenja o „slučaju Petnica“, za rasuđivanje o osumnjičenom za inkriminisano, i (ne)reagovanju „nadležnih“ na inkriminisano. Zalaganje je i za ono što, sada, „svi“ (deklarativno) traže: vladavinu prava! Njen bitan deo je i poštovanje pomenutih maksima i vladavina procedure, radi sprečavanja površnosti i ishitrenosti, voluntarizma. Pa i različitog pristupa u dva ista slučaja, zavisno od toga ko je u kojem. Bez okolišenja: radi li se o Palmi ili o Savanu!

1 KOMENTAR

  1. Matija Bećković uručuje nagradu zloglasnome, SPC mu uručuje orden, ko god daruje neko priznanje do sada je već zakitio diktatora da mu se dodvori i iz toga izvuče neku korist. Koja je razlika između sramnog poltronstva medijski sveprisutnog „mudraca opšte prakse“, Bećkovića u ovom slučaju i npr. nedoučenog sendvičara internet bota? Nikakva, jer svi su u ulozi besramnih koristoljubivih propagandista sumanutog diktatora. Poltronstvo beskičmenjaka, da li akademika, da li sendvičara, ista je to fela bez obraza, morala, kičme. Paraziti svuda gde se okreneš, od akademika do botova. Roj zunzara koje kidišu na, znate već šta i znate da je ovaj levo od Bećkovića baš to smrdljivo što zunzarama život znači.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime