Poštovani gospodine ministre,
zašto dozvoljavate da deca u Srbiji umiru. Nisam slučajno počela ovo pismo tom rečenicom, to je način da Vam skrenem pažnju na našu decu. Problemi u zdravstvu postoje, to nije ništa novo, do sada ni jedan ministar tu bolnu tačku ove zemlje nije uspeo da uredi, da li ćete vi… to ne znam, ali se treba nadati. Kažu da se dete vaspitava od prvog dana, zato biste vi možda mogli upravo odatle da počnete da uređujete zdravstvo, od pedijatrije, tj. da „vaspitavate“ zdravstvene radnike. Zašto u Srbiji kod pedijatra mora da se zakazuje pregled, zašto beba mora da čeka na pregled dva meseca i da ima izabranog lekara? Zašto zahtevate da deca primaju vakcinu, a niste u stanju da nam omogućite pregled kod pedijatra u domu zdravlja? Zašto pored svih izdataka koje imamo oko novorođenčadi moramo izdvajati novac za pregled kod privatnog pedijatra, kupovati vakcinu…? Mnogo je pitanja zašto, a ni na jedno nemamo odgovor.
Gospodine ministre, kako objašnjavate podatak da beba mora da čeka na pregled kod pedijatra dva meseca? Doduše nije baš u svim domovima zdravlja tako, kažu roditelji da ima onih koji vode računa o svojim najmlađim pacijentima. Ovoga puta opet je reč o ozloglašenom domu zdravlja Novi Beograd, upravo onom gde pedijatri nisu hteli da pomognu dečaku koga su kola oborila ispred njihove ustanove. Vi gospodine ministre, ako me sećanje dobro služi, imate dete; da li vaše dete čeka na pregled dva meseca? Tvrdite da nemamo dovoljno medicinskih aparata da zbog toga mora da se čeka na neke preglede, a zašto mora na jedna običan pregled stetoskopom, možda i toga nema u dovoljnoj količini pa lekari moraju da dele. Iskreno možda ni pedijatri nisu krivi, jer vam pregled zakazuje sestra na šalteru, pa sve zavisi od nje. Nažalost o ovom problemu velika većina roditelja u Srbiji ćuti. Vode se politikom bolje dete odvesti kod privatnog pedijatra nego se natezati po domovima zdravlja.
Nije jedini problem, dužina čekanje na pregled, već i to što morate imati izabranog pedijatra za dete. Ti isti pedijatri više vremena provode po privatnim ordinacijama nego u domu zdravlja. I onda dolazite na isto, nikada nemate termin kod vašeg lekara. Vi i mi smo rasli, a nismo imali izabranog pedijatra. Zašto je to obavezno, ako ih nema dovoljno? A ako ih stvarno nema dovoljno, zaposlite mlade ljude koji žele da rade i da se bave zdravljem najmlađih. Da li ste svesni da su nam deca koja su umrla imala lošu zdravstvenu negu, mnogi od njih imali su pogrešne dijagnoze upravo iz razloga što se pedijatri u domu zdravlja ne bave mališanima, nego samo rade da bi primili platu u državnoj ustanovi. Svoju snagu i znanje čuvaju za privatne zdravstvene ustanove gde su u stanju da vam naplate jedan pregled pedeset evra.
Opet dolazimo do bolne tačke svih roditelja u Srbiji – vakcinacija. Prvo i osnovno u nedoumici ste da li dete uopšte vakcinisati. Kad se odlučite da ga vakcinišete morate se odlučiti da li će te detetu dati vakcinu sumnjivog porekla u domu zdravlja ili ćete biti spremni da izdvojite 5500 dinara za petovalentnu vakcinu. I dalje se naša deca pelcuju kao u 19. veku, gori smo i od Crne gore i Albanije gde je vakcinacija petovalentnom vakcinom uvedena u obavezan kalendar vakcinacije. A države ne samo što našoj deci ne daje petovalentnu vakcinu, nego još dozvoljava privatnim apotekama da zarađuju na napaćenom narodu Srbije.
Da situacija bude gora, niko ne vodi računa o tome kad vaše dete treba da primi vakcinu. Pa nismo svi zdravstveni radnici da bi znali kako izgleda kalendar vakcinacije,zar pre te vakcine ne treba da usledi redovan zdravstveni pregled kojim će se utvrditi da li je dete zdravo, da može da primi vakcinu. Tako bi trebalo da bude, ali ne, sestra sem što vam kaže da nema mesta za pregled, odmah vam naglasi da dođete pa će neko ko bude tu od lekara i dati vakcinu detetu. I opet pitanje pa zašto imamo izabranog lekara, ako moje dete pre te vakcinacije neće biti pregledano. Neki će reći da je i RFZO krivo, slažem se ima i njihove greške. Ja sam uspela svom detetu da obezbedim vakcinu, ali iskreno žalim roditelje koji to nisu. Taj stepen frustracije zbog nemoći da nešto promeniš u odnosu RFZO prema zdravlju dece je teško i zamisliti.
E to je problem, Srbija ne brinu o najmlađima, kao da niko u ovoj zemlji ne shvata da na njima sve ostaje. Sve je više dece koja su bolesna u našoj zemlji, tvrdim da je to samo zato što se pedijatri ne bave najmlađim pacijentima. Jasno mi je da ste vašu decu sigurno veoma dobro skućili, ali ja samo želim da više ne čitam potresne informacije koje se tiču dece i njihovog zdravlja, a veoma zavise od onih koji vode ovo posrnulo zdravstvo.
Za Korene
Antigona
