Medijska scena u Srbiji i regionu je izazov na više nivoa – počev od samog broja postojećih medija, do i dalje neprevaziđenog prisustva televizije kao glavnog izvora informisanja, obrazovanja i zabave – te je svaki dan novi korak u borbi za privlačenje pažnje publike, posebno mlađe. Naš adut su digitalni video prilozi, ističe u razgovoru za Danas Aleksandra Nikšić, urednica servisa BBC na srpskom, povodom tri godine rada ovog medija u Srbiji.
Naša sagovornica podseća da se BBC na srpskom vratio u Srbiju i na Balkan posle pauze od sedam godina i to u drugačijem izdanju.
– Ovog puta samo u digitalnom svetu i sa savremenijom uredničkom strategijom koja, naravno, ne odstupa ni milimetar od osnovnih standarda naše kuće, među kojima su najvažniji istina, nepristrasnost i poverenje. Najveći izazov je bio pokazati i dokazati da se promenila samo forma, i ništa više, ali i pronaći mesto na medijski zatrpanom tržištu u zemlji i privući publiku sadržajem koji nudimo.
* Da li ste zadovoljni radom u prethodne tri godine?
– Rezultati su iznenadili sve, i izuzetno smo zadovoljni i mi u redakciji, i naše kolege u Londonu, i neizmerno smo ponosni što je publika prepoznala i prihvatila kvalitet onoga što radimo. Naš tim čine mladi novinari i nas par „dinosaurusa“ i najvažnije je što smo pokazali da nema razloga za brigu o budućnosti naše profesije, sve dok postoji simbioza iskustva i poletnosti – glavni zadatak nas starijih je da stalno radimo sa mlađima i podsećamo ih na profesionalne standarde. Poverenje je ključna reč u našoj profesiji, i šta god da radimo, ono mora da bude na prvom mestu, jer je to naša odgovornost prema publici, ali i, iznad svega, BBC brendu. Izuzetna podrška i pomoć naših partnera u Srbiji i regionu – list Danas je uz nas od samog početka i vaša redakcija nam je bila i ostala snažan oslonac – pomogla nam je da dopremo do publike širom zemlje i Balkana i sigurna sam da ćemo saradnju još više širiti i u drugim profesionalnim poljima. Jedan od najvažnijih ciljeva naše kuće je i sadržaj u čijem su centru pažnje žene i pitanja koja ih najviše dotiču. Prema podacima koje dobijamo, u tome smo uspeli, i svakako nastavljamo tim putem.
* Napadi i pritisci na novinare su se intenzivirali poslednjih godina. Kako vi na to gledate?
– Nažalost, svedoci smo da je, kao i u većini drugih oblasti, Srbija propustila šansu da posle 2000. godine, sprovede temeljne i neupitne reforme na medijskoj sceni. Tržište je postalo zakon iznad zakona, vlasnički odnosi nisu regulisani na način na koji je to bilo neophodno, i imam utisak da je samo ojačana duboka podela koja je postojala i tokom devedesetih. Samim tim, pritisci dolaze i sa političkih i sa ekonomskih strana i to nikako nije zdrava scena za razvoj i napredak novinarstva koje će publici ponuditi nepristrasne, tačne i proverljive informacije. Posao i zadatak novinara nije da zadovolji želje i potrebe bilo koje vlasti – sem ukoliko cilj nije zajednički i usmeren na javno dobro, kao što je, recimo, borba protiv širenja virusa korona – već da preispituje, istražuje i proverava, a na vlastima je da odgovara na ta pitanja. Svaka vrsta pritiska je nedopustiva i neprihvatljiva kada je u pitanju rad koji zadovoljava sve osnovne standarde i temelje koji čine nepristrasno i profesionalno novinarstvo.
* Kako BBC na srpskom funkcioniše tokom pandemije?
– Da mi je neko pre godinu dana rekao da ću uglavnom raditi od kuće, bila bih presrećna, a sada ne mogu da dočekam dan kada sam na rasporedu da dođem u redakciju. Na sreću, naš servis je digitalni, tako da možemo da radimo bilo gde, ali nam svima nedostaje onaj ping-pong na uredničkim sastancima, kada se gađamo idejama i izazivamo jedni druge pitanjima zašto i kako bi trebalo nešto da radimo. Platforme preko kojih komuniciramo su sjajne, ali već smo svi upoznali naše kućne ljubimce, prošpijunirali koje su nam knjige na policama i koji se ručak kuva tamo u pozadini. Volela bih da nova realnost ne bude baš ovakva, već neka kombinacija onoga što smo naučili živeći u doba korone i onog starog života. BBC na srpskom je počeo da izveštava o prisustvu korona virusa nedeljama pre proglašenja epidemije i vrlo brzo smo ustanovili da je najvažnije ponuditi čitaocima objašnjenje, a ne puku vest, i to je strategija koje se i dalje pridržavamo. Pored toga, trudimo se da predstavimo priče onih čija će znanja, iskustva i saveti pomoći svima nama da se snađemo u ovom do skora nezamislivom dobu.
* Šta mislite o velikom broju lažnih vesti koje se plasiraju o pandemiji?
– Lažne vesti, odnosno njihovo „razmontiravanje“, nalaze se u centru pažnje BBC-ja već nekoliko godina i ponosna sam što je i naš servis uključen u rad projekta „Beyond Fake Nenjs“ – kao i prethodnih godina, i ovog marta je trebalo da održimo u Beogradu konferenciju na kojoj bi stručnjaci i novinari iz regiona i sveta pokazali metode borbe protiv širenja lažnih vesti. Nažalost, epidemija kovida 19 je odložila „živu“ konferenciju, ali se naša redakcija neprestano bavi ovom temom za koju je i publika izuzetno zainteresovana.
Vladavina prava najveći izazov
„Vladavina prava je najveći izazov za svaku demokratiju i nepostojanje pravnih okvira koji su u skladu sa svim demokratskim standardima predstavlja neporecivu pretnju za funkcionisanje svake zemlje. Nažalost, Srbija 20 godina nije uspela da sprovede reformu pravosudnog sistema, što se automatski odražava na sve ostale sfere javnog, ali i privatnog života. Tako se usporava napredovanje i dalji razvoj zemlje i, rekla bih, uzrok je većini problema sa kojima se građani suočavaju. I u regionu je, imam utisak, slična situacija, i sve dok ne bude funkcionisala potpuna razdvojenost izvršne i zakonodavne vlasti, sistemi u kojima živi Balkan biće zakočeni u daljem napredovanju“, ističe za Danas Aleksandra Nikšić.
Izvor: UNS
