- Zenit Antisrbije je prošao ali njen hologram stoji nad Balkanom. Današnja Crna Gora i Hrvatska, okosnica su tvorevine HH stoleća – Antisrbije
PIŠE: Slavoljub Lekić (Foto: printscreen)
Već nekoliko decenija Crna Gora je poprište rata za sopstvo. A krajem 2019. Srbi primiše bitku za sećanje ne bi li očuvali slavu opevanu i zapisanu u Gorskom vijencu. Bitku zapodenuše Gospodar Crne Gore i glavari mu u saradnji s atlantističkim svetom. Zaključili su da je SPC slaba i da je pravi trenutak da posegnu za njenom imovinom i svrše davno započeti posao, vo vjeki vjekov. Mada usamljena, SPC je primila udar i u januaru 2020. odnela veliku i neočekivanu pobedu. Kao grmljavina na Savindan 1995. odjeknula je ova pobeda čitavim hrišćanskim svetom. Već u martu 2020. globalni udar liberalne fronde na svim tačkama globusa (pandemija, zatvaranje ljudi i ekonomije) doveo je do povlačenja SPC. Crnogorski atlantisti, koji nisu razumeli znak bez oklevanja, podigli su ulog i fiškalsko otimanje imovine zamenili rušenjem crkvenih zgrada. Poruke sukoba u Crnoj Gori jezgrovite su i nedvosmislene. Posmatramo s čuđenjem istovremeno razaranje Crne Gore (Gospodar s glavarima) i očajnički otpor (pretežno Srbi). Pri tom rušitelji Crne Gore tvrde da učvršćuju crnogorsku nezavisnost. Tužna li prizora!
Biva da život omete namere učesnika velikih događaja, usled nepredvidivosti smera zbivanja u kojima učestvuju. Na primer, Jeljcina često označavaju kao razbijača SSSR-a jer je proglasio deklaraciju o suverenitetu Rusije 12.6.1990, kojom su bivše republike dobile pravo da odu iz SSSR-a. Ali raspad SSSR-a bio je kraj karijere Gorbačova pre nego što je ispunio obećanje da će dati samostalnost autonomijama u RSFSR (današnja Ruska federacija). Ima li tu pobednika i ko je? Možda atlantistički svet – koji je proglasio pobedu nad Rusijom (i ostatkom sveta) i skoro odmah posle ekonomske krize 2008. zaratio s dojučerašnjim glavnim dobavljačem Kinom? I Trampa optužuju da ruši SAD a on je možda bio poslednja slamka spasa za stanovnike između Atlantika i Pacifika – pošto ukida bretonvudski poredak. Motivi i ciljevi Gorbačova, Jeljcina ili Trampa su jedno a stvarni ishod zbivanja sasvim drugo. Ko zna puteve Božije? Komitet 300, Bilderberg grupa, Trilateralna komisija, Rimski klub, Gospodar i glavari Crne Gore…?
Upućeni svi do jednog u tajne Jugoslovenske revolucije, Gospodar i glavari danas ne odstupaju od linije Milovana Đilasa i njegove prvomajske objave rešenja crnogorskog pitanja. Žele da budu korifeji svođenja policentričnog srpskog naroda na niz neuglednih i ksenofobnih nacija (i crnogorske) bez budućnosti i shvatanja sveta i života mimo trbuha.[1] Stoga za Crnu Goru danas ima mnogo rđavih rešenja a Superstruktura (skrivena oligarhija Jugoslovenske revolucije) traga za najgorim i najmračnijim. Za sada joj ide dobro što trijumfalno potvrđuje održavanjem geopolitičke naslednice bivše SFRJ – Antisrbije.
Lik Antisrbije
Zenit Antisrbije je prošao ali njen hologram, poput gradonosnog oblaka, stoji nad Balkanom. Današnja Crna Gora i Hrvatska, sa svim svojim snagama, okosnica su tvorevine HH stoleća – Antisrbije. S poletom su Antisrbiji prišle vođe Šiptara, Bošnjaka i makedonskih Slovena (Povardarje) i svi su kao jedan prihvatili srbofobiju. Crna Gora je na različite načine učvršćivala lik Antisrbije. Najpre je u poslednjoj deceniji HH stoleća izbegavala solidarnost (istina prikriveno) s braćom iz Srbije a posle 1999. sasvim otvoreno. Sofisticirano je razvijala postmoderni identitet ekološke države, te joj je promaklo rođenje RSK i RS. Crnogorski glavari su čekali rasplet i dočekali ga oktobra 2000. da bi s leđa udarili Srbiju. Bez oklevanja su razbili zajedničku državu i promenu vere potvrdili ukidanjem srpskog jezika, ćirilice i tvrdnjom da Kosovo nije Srbija (podrška njegove otmice). Nakon promene vere u Crnoj Gori ostala je SPC i zato atlantski svet želi da joj otme imovinu (kao u Severnoj Makedoniji). Da bi lakše savladali poslednju prepreku prvaci Antisrbije sporadično nagoveštavaju novi pogrom Srba. Na smelost Gospodara Crne Gore kuraži hrvatski predsednik Milanović uplovljavanjem vojnim brodom u tivatsku luku u Boki Kotorskoj (22.6.2020).[2] Grbalj i Paštrovići posmatraju.
Kao i ukrajinska elita tako su i vođe Antisrbije svoj napredak zasnovale na separatizmu i razgradnji a ne ujedinjenju i mukotrpnoj izgradnji i očuvanju zajedništva. Vođe Antisrbije nisu čak ni posumnjale da su Vatikan, Pentagon, Stejt dipartment ili Forin ofis zaslužni za njihove političke uspehe na šampionatu demokratije. Još manje da će se započeta geopolitička fisija zaustaviti na pragovima njihovih rezidencija. Kako se približava kraj rata vođi Antisrbije sve češće će morati da isprobavaju svoju snagu, političku mudrost i dalekosežna politička razmišljanja.[3]
O slepoj ulici crnogorske politike u HH stoleću posredno govori i Zemljopis Knjaževine Crne Gore iz 1899. jezgrovitim opisom: „U Crnoj Gori žive sve sami čisti i pravi Srbi, koji govore srpskim jezikom, a ima ih oko 300.000 stanovnika. Većinom su pravoslavne vjere, a ima nešto malo rimokatoličke i muhamedanske vjere, ali treba znati da smo svi srpskoga porijekla i srpske narodnosti.“[4] Na kraju putovanja HH stolećem glavari se dvoume između Đida i Tempa, Momira i Sveta. Kao i svako ko na put pođe i zaboravi kuda je krenuo i odakle je pošao. Drama zbunjenih i uzrujanih ljudi Crne Gore koje iz dana u dan guta mrak Antisrbije golema je zabava i korist velikim silama. Posledice pandemije nagoveštavaju početak suočavanja južnoslovenskih vođa, posebno crnogorskih i hrvatskih, s duhom Geopolitike. I samoćom.
Okolnosti
Skrenimo na čas pogled na svetska zbivanja, neodvojiva od procesa na našem tlu, posebno u Antisrbiji. Sukob SPC i njene ništiteljke Antisrbije odvija se u senci hibridnog rata liberalne fronde protiv konzervativnih elita i nacionalnih država. Da je liberalna elita dostojanstveno i bez sukoba ustupila mesto novoj, kako nekoć činjaše konzervativci, svet bi bio mirniji. Danas posebno zadivljuje nepokolebivi obračun liberalne fronde sa stanovništvom SAD i raspaljivanje rasnog i socijalnog pitanja. Ratni govor Donalda Trampa od 4.7.2020. ne ostavlja sumnju da građanski rat u SAD ulazi u oružanu fazu.[5] Američke elite, osim što produbljuju unutrašnji sukob, svom snagom nastupaju protiv Rusije, kao sredinom HH stoleća. Istiskuju je sa svetskog tržišta nafte i gasa, iscrpljuju Kremlj trkom u naoružanju, posebno u pomorstvu (izgradnja morske flote je najskuplja), jačaju liberalnu opoziciju u Moskvi, šire sanitarni kordon slabljenjem Lukašenka i uvlače Kremlj u sukobe na prostoru bivšeg SSSR-a.[6]
Pri tom većina Amerikanaca još uvek nema jasnu sliku zbivanja u SAD, kao što je nisu imali ni građani SFRJ 1985–1990. Ne slute da bi mogli da dožive sudbinu stanovništva Latinske Amerike. Sve strane u sukobu žele pobedu i ići će do kraja. Većina će poželeti prekid sukoba kada on ne bude moguć. Kako je već predvideo Johan Galtung, izgleda da će SAD zaista sići sa imperijalnog trona 2020.[7] Politika „obuzdavanja“ Rusije, Severne Koreje, Irana i Kine, dok Amerikanci svojim rukama ruše spomenike osnivača SAD – deluje groteskno. Elite oko Demokratske stranke svim silama rade da obnove opadajući liberalni poredak.[8] Dakle, finansijska internacionala računa na novo učvršćivanje atlantske Imperije uprkos porazu američkog načina života. Transhumanizam, veštačka inteligencija i blokčejn tehnologije atlantističkim elitama daju samopouzdanje i obnavljaju apetit za vladavinom kakvu pamte u HIH i HH stoleću. Otuda slede stare planove zasnovane na premisi da ako savladaju Rusiju onda otpora više neće biti.
Moskva odgovara nastojanjem da pasivnim potezima iscrpi protivnika, razvuče njegove snage i da ojača svoj položaj donošenjem novog ustava 4.7.2020. Kremlj priprema transformaciju upravljačkih struktura ali tek pošto se rat završi, neposredno pred mirovnu konferenciju. Na njoj ruski vrh planira da učestvuje kao pobednik pošto u čitavoj Evropi socijalni i rasni nemiri oslabe protivnike, a na Balkanu se pod teretom beznađa raspadnu atlantske kolonije i lokalne ohlokratije. O podeljenosti evropskih društava svedoči i najveća evropska država Nemačka. U njoj uočavamo čudnu mešavinu liberalizma u sferi privrede (isisavanje svih viškova iz evropskih država) i teških uspomena na nacionalsocijalizam u sferi kulture i politike. Otuda konzervativni pokret koji priželjkuje bivši saradnik Donalda Trampa, Stiv Benon, kasni u Evropi. Istina u Poljskoj i Mađarskoj postoje konzervativne snage (isključivo vezane za Vatikan), ali one nisu posebno uticale na EU.
Putokaz
Ima li onda Crna Gora izbor? Uprkos smutnji, na putevima kojim su zimus prolazile litije pojavio se jasan putokaz. Otkada postoji Crna Gora zna za gumno, prati znake, čuva rodoslove i predanje i odgoneta velike zagonetke. Verni narod u Crnoj Gori sa barjacima, ikonama i drugim svetinjama učestvuje u svečanim povorkama, litijama (crkvena procesija) oduvek. Litije se okupljaju i kreću oko crkve na uskršnje jutrenje i na dan hramovne slave posle liturgije; na praznik Bogojavljenja; u čast mesnih svetinja i velikih događaja od važnosti za crkvu i državu i u važnim prilikama crkvenog života.[9] Litija je neodvojiva od najvažnijeg hrišćanskog bogosluženja – liturgije, za vreme koga se objašnjava ideja hrišćanskog pogleda na svet i glavna stremljenja crkve.
Važan ritualni deo seoske slave (zavetine) jeste litijski ophod koji osim običajnog, ustaljenog ponavljanja nosi snažan mitski element.[10] Značaj kruga je arhetipskog karaktera i poznat je u mnogih naroda. Krug je sredstvo magijske zaštite budući da se verovalo da u prostor omeđen kružnicom ne smeju da uđu demonska bića te im je sve u krugu nedostupno. Krug se javlja u različitim oblicima bilo kao slavski kolač koji se okreće, sveto drveće koje formira krug oko sela, povorka litijskog ophoda oko sela, a tu je i kolo nakon litijskog ophoda koje se igra na odredištu.
U našoj tradiciji posebno mesto imao je kružni prostor – gumno (guvno), važan za obezbeđenje letine i berićeta, pošto je od vršaja zavisio život ljudi i domaćih životinja. U središtu omeđenog prostora gumna bio je stožer.[11] Uloga gumna i stožera nije se ograničavala na samu vršidbu. U mnogim krajevima zapadne Srbije na gumna su za Spasovdan stavljali leskove krstiće a u nekim bi selima čim zagrmi na gumno iznosili lopar sa svećom da ne udari grom u selo.[12] Na Božić se u nekim krajevima priređivala simbolična vršidba na gumnu, uz učešće dece koja su predstavljala životinje, vikala i toptala nogama gazeći oko stožera.[13] U jugoistočnoj Srbiji gumno je bilo važno pri svadbenoj ceremoniji. U Hercegovini i Crnoj Gori gumno je bilo mesto na kom se održavaju zborovi, igra kolo i rešavaju razna pitanja: krvni umir, osude prekršilaca običajnih normi, deobe pašnjaka, izgon i ispaše stoke.
Početak i kraj
Zar posle najdužih litija u Crnoj Gori ima smisla pitanje: šta činiti? Vreme je da se okonča najduži policijski čas nad jednim narodom zaveden od oligarhije Jugoslovenske revolucije. I to najpre u Crnoj Gori – da ne postane napušteno gumno na kome su demoni. Crnogorci imaju izbor: da ponovo postanu što su već bili. Ali put povratka sopstvu je dug jer je davno počelo udaljavanje od njega. Meren kalendarski, povratak će verovatno trajati do kraja ovog stoleća.
Pred novom srpskom elitom je izazovan zadatak da u hodu krize sačini projekat nasuprot evropskom nacionalizmu, mondijalizmu i liberalizmu. Ali za uspeh je potrebna čvrsta vera u pobedu nad zlom raskola i otpadanja. SPC je jedina snaga kadra da skicira drugačiju sliku srpskog sveta od sadašnje, jer ima duhovni i moralni opit i razumljiv jezik – pravoslavlje. Litija i liturgija, zajedno s gumnom i kolom, posebni su ideogrami (logogrami) kojima verujući narod poima večnost i Istinu.
SPC je bila uz pastvu i kada se pričestio car Lazar 1389. u crkvi Samodreža uoči Kosovske bitke. Bila je i pri otmici Kosova 1999. I danas je tu da podseća na pobedu Nebeskoga carstva dok se rešava sudbina Crne Gore i Balkana. Do sada niko nije pobedio bez žrtve a na julskom protestu u Beogradu istaknut je Šantićev stih: „Narod je ovi umirati svikô!“ Ljudi uvek imaju izbor: „Neka bude borba neprestana! Neka bude što biti ne može!“
Autor je redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu
[1] Đilas, M. 1945. O crnogorskom nacionalnom pitanju
[2] Videti oskudan izveštaj RTS-a iz koga je izbačen Milanovićev istorijski revizionizam: Milanović doputovao u Crnu Goru, RTS 22. jun 2020.
[3] Rečit je primer član predsedništva BiH Željko Komšić koji tvrdi da su ciljevi julskih nemira u Beogradu „da se onemogući postizanje dogovora između Beograda i Prištine“. Osim što se samouvereno meša u unutrašnje poslove Srbije tvrdi da je sprečavanje dogovora o prekrajanju granica Srbije (na Kosovu) u ovom trenutku najviše „u interesu ekstremnih desničara i fašista u Srbiji i njihovih međunarodnih pokrovitelja koji se nalaze na istoku Evrope“. Videti: Komšić: Protesti u Srbiji nisu zbog korone, već da se onemogući dogovor o Kosovu, N1 TV 10.7.2020.
[4] Videti u: Zemljopis Knjaževine Crne Gore, Projekat Rastko.
[5] Tramp demonstrante nazvao pokretom ekstremno levog fašizma koji bi da sruši Ameriku. Fakti, 4.7.2020.
[6] Videti detaljan, sveobuhvatan i precizan dokument korporacije Rend o suzbijanju delovanja Rusije: Extending Russia, RAND Corporation, Santa Monica, 2019.
[7] Galtung, J. 2009. The Fall of the US Empire – And Then What? Successors, Regionalization or Globalization? US Fascism or US Blossoming? TRANSCEND University Press.
[8] Naj, Dž. 2020. Hoće li Bajden uspeti da spase liberalni poredak? Novi standard, 7.7.2020.
[9] Videti odrednicu litija u Pravoslavna enciklopedija, tom II. Pravoslavna reč, Novi Sad, 2010.
[10] Todorović, I. 2001. Mitska osnova litija. Etno-kulturološki zbornik, knj. 7, Svrljig, str. 149-153.
[11] Vasić, O. 2001. Gumno – višeznačno kultno mesto u nas, Etno-kulturološki zbornik, knj. VII str. 67-69.
[12] Vasić, O. 2001. Gumno – višeznačno kultno mesto u nas, Etno-kulturološki zbornik, knj. VII str. 67-69.
[13] Videti odrednicu gumno u: Slovenska mitologija. Enciklopedijski rečnik. Redaktori: S. M. Tolstoj i Lj. Radenković. Zepter book world, Beograd, 2001.
Izvor: Balkanska geopolitika
