Uspravi se!

1
492
Foto: printscreen ( pescanik.net )

Ja samo radim svoj posao. Tom rečenicom neki žele da ukažu na postojanje distance koju imaju spram nezakonitih ili nemoralnih pojava u kojima učestvuju na svom radnom mestu. Oni imaju obavezu da rade to što rade i nisu oni odgovorni zbog činjenja zla, nemaju oni veze sa time. To bi da nam kažu ovom rečenicom. Da bi pokazali svoju moralnu ispravnost, oni se čak i trude da što bolje odrade to što rade. Na taj način, navodno, pokazuju poštovanje prema sistemu i njegovoj hijerarhiji. Tako kažu. To što čine zlo i državi i narodu, za to nisu krivi. Oni samo savesno rade svoj posao.

Naivan je onaj ko misli da ovakva pravdanja mogu da prođu kod nekoga ko ne pripada istoj grupi lažova u kojoj je on sam. Pokušaj da se oslobodi od krivice za učestvovanje u nečemu što je civilizacijski neprihvatljivo, na taj način što se poziva na postojanje obaveze da se izvršavaju poslovne obaveze, jeste i samoobmanjivanje koje je nekima neophodno radi izbegavanja griže savesti. Ali ne, nije tačno da samo radiš svoj posao. Ne, skrivanjem iza poslovnih obaveza i savesnosti u radu, ne može se sa sebe skinuti odgovornost za učestvovanje u nečemu što je nezakonito ili nemoralno. Iznad obaveze da se savesno radi postoji obaveza da se radi i postupa u skladu sa onim što neko smatra pravednim i poštenim. Ako to što radiš smatraš usklađenim sa pravdom i poštenjem, onda nema potrebe da se pravdaš i pričaš kako samo radiš svoj posao. Ako to što radiš smatraš neusklađenim sa pravdom i poštenjem, onda ne možeš da se opravdaš time što pričaš kako samo radiš svoj posao.

Da Vas podsetimo:  Stradanje starešine Sokolske župe Zagreb dr. Otona Gavrančića

Nikome nije lako da se suprotstavi i kaže: neću da radim to što tražiš jer smatram da to nije u redu! Nikada nije bilo lako i nikada neće biti lako, ali je to ona glavna obaveza koju ima svako ko živi u civilizovanom svetu. Zaštita zakona, etičkih normi i morala je prva obaveza civilizovanog čoveka. Pre obaveze da savesno radiš svoj posao imaš obavezu da čuvaš i gradiš civilizovano društvo. Ako ne odbiješ da radiš nešto što je prljavo sa stanovišta morala ili nezakonito, bićeš saučesnik u činjenju zla.

Srbija je na korak od toga da se raspadne kao civilizovano društvo. Sveopšti stručnjak koji je umislio da je istorijska ličnost, svetac ili sam bog, zajedno sa plejadom vrhunskih poltrona, uništava skoro sve institucije sistema. O debati i kritičkom mišljenju nema govora, sve je okrenuto beskrajnom veličanju Gospoda Aleksandra Vučića. Na žrtveni oltar tom božanstvu stavljaju se institucije koje bi morale da budu stubovi našeg društva. Podilaženje kojekakvih ljigavaca, koji sebe zamišljaju kao apostole, iz dana u dan eskalira. To veličanje lika i dela bezgrešnog i svepametnog vođe počinje da biva i komično zbog svoje prekomernosti i nakaznosti. I dok mu oni podilaze, dok se ushićeni oduševljavaju svakim od njegovih poteza, makar oni bili i suludi, sistem se urušava. Pritom, nisu samo ti poltroni krivi za uništavanje institucija; krivi smo svi mi koji svojim činjenjem to potpomažemo ili nečinjenjem to ne sprečavamo.

Ko treba prvi da počne da poštuje zakone, etiku i moral? Odgovor glasi: svi moramo da ih poštujemo i svako od nas mora da bude prvi koji će to da radi u svom domenu. Grupa studenata Beogradskog univerziteta je blokirala Rektorat. Koliko god to zvučalo paradoksalno, ovom blokadom oni pokušavaju da odblokiraju rad pojedinih tela Univerziteta. Oni ne onemogućavaju rad neke institucije. Naprotiv, oni zahtevaju da Univerzitet, kao institucija, radi savesno. Generalno, bilo koja institucija koja ne vrši svoju funkciju ili koja ne radi savesno u skladu sa propisima prestaje da bude institucija. Ljudi koji čine instituciju, a koji zbog svog kukavičluka, poltronstva ili, još gore, želje da zloupotrebe položaj, ne vrše svoju funkciju na propisani način, nisu ništa drugo do uzurpatori položaja koji iznutra ruiniraju instituciju u kojoj se nalaze. Grupa studenata koja je blokirala Rektorat pokušava da natera nadležne na Univerzitetu da rade savesno u skladu sa propisima. Oni traže da institucije budu ono što treba da budu, da propisi ne budu mrtvo slovo na papiru, već da se primenjuju prema svima na jednak način. Oni traže pravdu i poštenje. Ovi studenti ne ruše institucije, već pokušavaju da spreče totalno urušavanje Beogradskog univerziteta. Ova grupa moralno čistih i intelektualno zrelih osoba svojom akcijom drži lekciju svima nama na Univerzitetu. Pokazuju nam šta znači biti častan i pošten intelektualac.

Da Vas podsetimo:  Pomen-tabla general-majoru Mladenu Bratiću uprkos EU-NATO-hrvatskoj mitomaniji

A nas starije treba da bude sramota zbog toga u kakvo stanje smo doveli Univerzitet. Nažalost, nama su, izgleda, potrebne takve akcije (mirne, ali gromoglasne) građanske neposlušnost da bi nas trgle iz učmalosti. To što nam oni svojom akcijom kažu je – Uspravi se! Treba da slušamo glas savesti koji nam ova omladina upućuje i da sledimo njihov primer. Nikakav ustanak ili revolucija, nikakav puč ili prevrat, nikakvo oružje ili motke nisu potrebni. Ništa od toga nama i Srbiji ne treba. Naprotiv, mi moramo da se suprotstavimo onima koji razaraju institucije na taj način što ćemo poštovati zakone, etiku i moral. Ako bi svako od nas to radio uvek i svuda, pre svega i iznad svega, Srbija bi brzo postala civilizovana zemlja sa jakim institucijama.

Agonija u kojoj je Srbija može dugo da traje, a njeno ozdravljenje bi moglo da bude brzo. Sve zavisi od nas, ali od svih nas, jer svi mi svojim činjenjem ili nečinjenjem opredeljujemo pravac u kome ćemo kao država i društvo ići. Nisu izbori tu od presudnog značaja. Može i pre izbora da se desi ozdravljenje, kao što bi agonija mogla da se nastavi i posle izbora. Verujem da u svakoj političkoj stranci ima onih koji žele normalnu Srbiju, kao što, verovatno, u mnogima ima i onih kojima odgovara da Srbija ne bude normalna država. Ako bi se ujedinili svi oni koji žele Srbiju u kojoj se pre svega i iznad svega poštuju zakoni i moral, Srbija bi se brzo preporodila.

Učimo od studenata koji su blokirali Rektorat. Razmislimo o tome kakvi smo kao ljudi, šta smo radili i šta ćemo raditi. A, u vezi sa tim, oni nam kratko i jasno poručuju – Uspravi se!

Da Vas podsetimo:  Sirota Srbija i dalje ima 17 svršenih studenata medicine godišnje na 100.000 stanovnika...

Autor je saradnik Instituta za fiziku; u julu je podneo ostavku u Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu.

Slobodan Prvanović
Izvor: Peščanik.net

1 KOMENTAR

  1. Bas su argumenti ubedljivi…….Cinjenica je da svima ne dostaje kultura i vaspitanje ali ova samokritika i kritika je kao rasprava na sastanku komunista. LAZ i dvolicnost a to je suprotno od ISTINE,zato ce zavrsiti u blatu, tamo gde je i mesto.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime